O Predlogu Akta o promeni Ustava

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Balin Pastor.

Izvolite.

BALINT PASTOR: Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavniče Ministarstva pravde, ovo što mi danas radimo,  to se radi jednom u 10 ili čak 20 godina ne samo u Republici Srbiji, već i uporedno posmatrajući. Parlament nije samo predstavnički zakonodavni organ, već je i ustavotvorac.

U mnogim državama prođu cele generacije, a da članovi parlamenta nisu u mogućnosti da raspravljaju o donošenju ili izmeni ustava. Na primer, u SAD više od 200 godina važi isti Ustav. Jeste da je menjan nekoliko tridesetak puta, ali taj Ustav važi od 1787. godine. I u Evropi, ako posmatramo primer Belgije, Norveške ili nekih drugih zemalja, prođu vekovi a da Ustav praktično ostane netaknut. Sve ovo govorim zbog toga da bih dao na značaju ovome čime se danas Narodna skupština Republike Srbije bavi.

Za Srbiju se ne može reći da nije imala puno ustava u svojoj istoriji. Ja sam letos, kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava, i govorio o tome koliko je Srbija imala u prošlosti i izbrojali smo da je ovaj Ustav iz 2006. godine 16. Ustav. Prvi je bio Sretenjski iz 1835. godine, pa Turski ustav iz 1838. godine, pa Namesnički ustav 1869. godine, pa Radikalski ustav 1888. godine, pa Oktroisani ustav 1901. godine, pa 1903. godine ponovo novi Ustav, vraćeni Ustav iz 1888. godine, pa 1921. godine Vidovdanski ustav, pa 1931. godine ponovo Oktroisani ustav, pa 1946. godine, već za vreme Socijalističke Jugoslavije, tačnije DFJ, pa kasnije 1953. godine Ustavni zakon, pa 1963. godine, pa 1947. godine, pa 1990. godine, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, 2003. godine Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crna Gora i 2006. godine Ustav Republike Srbije, danas važeći, koji mi danas menjamo, odnosno još uvek traje postupak ustavne revizije, pošto će poslednji sud dati građani na referendumu sredinom Januara sledeće godine.

Znači, mi danas radimo nešto što se u Srbiji nekoliko puta dešavalo u prethodna skoro dva veka, ali je nešto što nije uobičajeno i nešto što nije svakodnevno. Zbog toga je jako značajno što Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o aktu o promeni Ustava.

Ustav je u svakoj državi najviši pravni akt. Reguliše osnove društvenog i društvenog života i zbog toga je značajan.

Što se tiče procedure, sada bih malo da govorimo o proceduri upravo zbog toga što je najviši pravni akt i upravo zbog toga što je na vrhu hijerarhije pravnih akata ne samo u Srbiji, nego svugde u civilizovanom svetu u pravnim državama Ustav. Postupak izmene je teži nego što jeste u slučaju običnih zakona. U našem slučaju, mi smo taj postupak u potpunosti poštovali.

Želeo bih da uporedim ovo sadašnje stanje sa onim koje je bilo 2006. godine, kada je donet još uvek važeći Ustav. Doduše, u to vreme je postojao konsenzus tri tada najveće političke stranke, najuticajnije političke parlamentarne stranke. Mogu da kažem nazive, neću izazvati repliku jer nijedna od njih nije parlamentarna danas. To su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka.

Tako se menjaju stvari. Prošlo je svega 15 godine i te najuticajnije političke stranke u ovom sazivu nemaju nijednog narodnog poslanika, ali su u to vreme, pre 15 godina, te stranke bile ubedljivo najuticajnije. Savez vojvođanskih Mađara u tom sazivu nije imao poslanike. To je jedini saziv u prethodnih 25 godina kada mi  nismo imali poslanike, pa nismo mogli ni da govorimo o predlogu Ustava tada 2006. godine, ali je postojao konsenzus ove tri najveće političke stranke. To, međutim, nije bilo opravdanje za to da nije organizovana javna rasprava, da nije konsultovana struka.

Doduše, u pisanju tog ustavnog teksta su učestvovali neki pravnici, profesori univerziteta. Znamo tačno ko su bili, ali su oni u to vreme istovremeno i bili visoki funkcioneri ovih stranaka o kojima sam malopre govorio i niko od njih nije ustavni pravnik. Bilo je profesora upravnog prava, bilo je profesora obligacionog prava, ali nijednog profesora ustavnog prava tada nije bilo u tom krugu koji je imao odlučujući uticaj na to kakav tekst ćemo mi imati za Ustav.

Za razliku od tog procesa, za razliku od tog postupka, kada je izostala i javna rasprava i konsultovanje struke, sada se sve drugačije odvijalo. I siguran sam da je ovaj tekst, bez obzira na neka rešenja u meritumu, o čemu ću govoriti, kvalitetniji i bolji, a i čitava procedura je sigurno više demokratska. Ja, ukoliko je to moguće, izbegavam neke reči kao što su transparentnost i inkluzivnost, koje reči se svakodnevno spominju i jako su moderne, ali će sigurno ovaj Ustav, ovaj tekst ustavnih izmena biti kvalitetniji od onog teksta koji mi i dan danas imamo za Ustav, a koji je usvojen 2006. godine.

Javna rasprava je organizovana u više krugova, na više mesta, u raznim fazama ustavne revizije. Imali smo javne rasprave i pre tačke kada se Narodna skupština upustila u ustavne izmene, u ustavnu reviziju. Nakon toga smo imali serijal javnih rasprava nakon usvajanja dvotrećinskom većinom predloga za promenu Ustava tu u Narodnoj skupštini, a sve vreme je ustavotvorac bio u kontaktu i sa Venecijanskom komisijom.

Venecijanska komisija je savetodavni organ Saveta Evrope i u ovim našim modernim vremenima zemlje u tranziciji teško mogu da donesu Ustav, a da ne konsultuju i da ne dobiju pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. To je jedan dosta značajan ograničavajući faktor za Narodnu skupštinu, kao ustavotvorca, po našem Ustavu u Republici Srbiji, ali to nije nešto što je svojstveno samo Srbiji, nego je svojstveno svim zemljama u našem regionu, nekadašnjim socijalističkim zemljama.

Ali, ono što je bitno, mi smo dobili apsolutno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za ovaj tekst o kojem danas raspravljamo.

Želim da kažem i to da se ove ustavne izmene tiču isključivo položaja pravosuđa. To ne može da bude drugačije zbog toga što se isključivo na te članove Ustava odnosio i predlog za promenu Ustava, koji je stigao u Skupštinu od Vlade 4. decembra prošle godine.

Ovo govorim zbog toga što smo mi iz SVM u prethodnih 15 godina u puno navrata govorili o tome da bi Ustav trebalo menjati i da bi te izmene trebale da budu sveobuhvatne, trebalo bi se ticati nekih delova, koje delove mi danas nećemo i ne možemo da izmenimo, odnosno ne možemo da imamo uticaja na to.

Ja sam letos kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava i govorio o nekim delovima uprkos, odnosno upravo zbog toga što je izostala javna rasprava pre 15 godina, upravo zbog toga što nije ustavno-pravna nauka konsultovana. Ovaj danas važeći Ustav, nažalost, ima neke manjkavosti, a mi smo propustili priliku da te manjkavosti ispravimo.

U više navrata sam govorio i o tome, a to nisu moje reči, ja na blaži način formulišem svoje rečenice, da je doajen našeg ustavnog prava profesor Ratko Marković o ovom Ustavu, sada važećem, pisao da je najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. A videli smo da je ovo 16. Ustav. Znači, dosta je žestoka konkurencija, a od tih 16 Ustava, po profesoru Markoviću, ovaj danas važeći Ustav je najnepismeniji.

Ovaj Ustav meša pojmove svojine i imovine. Svaki student na prvoj godini prava zna koje su razlike. Ima raznih kolizija unutar teksta, protivrečnosti. Na jednom mestu se kaže da međunarodni sporazumi treba da budu u skladu sa Ustavom, na drugom mestu piše da međunarodni sporazumi ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom. Opet pravnici znaju, ne treba biti doktor pravnih nauka, da to nisu sinonimi, nisu iste stvari.

Ima raznih drugih grešaka koje nisu, odnosno čije ispravljanje ne bi trebalo da prestavlja politički problem, odnosno ne bi trebalo da predstavlja pitanje sa političkom konotacijom. Ja tu ne govorim o tome da treba izmeniti preambulu. Ja tu ne ne govorim o nekim osetljivim pitanjima. Govorim o tome da je šansa, nažalost, propuštena, ali se ta šansa ne propušta danas, nego je propuštena pre godinu dana, kada je u skupštinsku proceduru stigao Predlog za promenu Ustava, kojim je jasno dat zadatak Narodnoj skupštini koje delove može da izmeni Ustava, a svi ostali delovi Ustava treba da budu netaknuti.

Kada govorim u većoj meri u političkom smislu, onda ću da kažem i to da smo mi u više navrata rekli i 2015. godine, kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za reformu političkog sistema, da ima manjkavosti i u vezi dela o ljudskim i manjinskim pravima. Naravno, mi se zalažemo za šire nadležnosti AP Vojvodine, ali sve to danas ne može da bude tema. Jedino, pošto ipak raspravljamo o Ustavu i pošto se to dešava jednom u 10 ili 20 godina, želim to da ponovim, da kažem i da kažem da čekamo novu priliku i novu šansu koja će jednog dana uslediti, pa se nadam da ćemo izmeniti i ove delove Ustava.

Govorio sam o proceduri, govorio sam o tome kako je i ustavno-pravna nauka konsultovana. Mislim da svakako treba i na ovom mestu da se kaže da je veoma dragocen rad profesora Vladana Petrova, koji je sve vreme bio deo Radne grupe, kao i istraživači iz Instituta za uporedno pravo, kao i profesori sa nekih drugih pravnih fakulteta. A zahvaljujući javnim raspravama, svi su mogli da iskažu svoje mišljenje u raznim ovim krugovima javnih rasprava koje su bile organizovane u ovih skoro godinu dana, pošto sam rekao da je 4. decembra stigao predlog u proceduru. Znači, mi smo se ovim pitanjem bavili skoro godinu dana.

Želim da se zahvalim i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, što je sve vreme bila na čelu ovog posla ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče merituma, što se tiče konkretnih rešenja, o njima je već dosta bilo reči na današnjoj sednici. Tiče se isključivo, ustavne izmene se tiču isključivo položaja pravosuđa, odnosno depolitizacije pravosuđa, kako smo to u više navrata čuli.

Odmah povodom toga želim da kažem da ćemo mi glasati za Predlog akta o promeni Ustava. Na prvi pogled se sigurno čini da će pravosudni sistem biti efikasniji i da će biti sudstvo nezavisnije, ali ćemo tek u praksi videti da li će to tako biti. Tu ne mislim na uticaj Narodne skupštine ili Vlade, već mislim na uticaj nekih drugih društvenih činilaca.

Mi živimo u modernim vremenima i nisam siguran da eliminacijom Narodne skupštine kao predstavničkog organa iz procedure izbora sudija da ćemo mi imati nezavisnije sudstvo, jer da li je sudstvo nezavisno ili nije nezavisno, ili je manje nezavisno, ili je više nezavisno ne zavisi od toga isključivo da li Narodna skupština ima nadležnosti ili nema nadležnosti.

Kao što znate, ni u slučaju medija, da li je neki mediji nezavisan ili je manje nezavisan, ne zavisi isključivo od toga da li ima država udela ili nema udela, da li država utiče na uređivačku politiku ili ne utiče na uređivačku politiku, jer na uređivačku politiku mogu mnogi da utiču a to i čine.

Opet, sa druge strane, vladavina prava je postala jedan termin zahvaljujući kojim se određene zemlje mogu disciplinovati. Videli smo to na slučajevima Poljske, Mađarske i još nekih država EU. Tako da, svakako, sudstvo treba da bude nezavisno.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara, svakako, od našeg osnivanja baštinimo načela liberalno-demokratske ustavnosti i naravno da se zalažemo za vladavinu prava. Jedino sam hteo da kažem da su stvari, nažalost, malo komplikovanije i da nisam uveren u to da ćemo time što će Narodna skupština biti eliminisana iz postupaka izbora nosilaca sudijskih funkcija da će zahvaljujući tome stvari biti mnogo bolje nego što su bile pre 10 godina ili nego što su bile ranije.

Svakako je dobro što će stalnost biti načelo od apsolutne važnosti. Dobro je što neće biti reizbora. Dobro je što neće biti trogodišnjeg mandata. I ovo što sam rekao nisam rekao u kritiku samog teksta. Tekst je svakako kvalitetan. Ja sam to što sam izneo rekao u odnosu na neka očekivanja iz Venecijanske komisije, Saveta Evrope ili EU, jer to smatram u nekoj meri licemernim jer mi i dan danas imamo zemlje EU u kojima ne zakonodavna, ne predstavnički organ, ne parlament, već izvršna vlast bira nosioce sudijskih funkcija.

To građani treba da znaju, ali ćemo mi glasati za ove ustavne izmene, odnosno za Predlog akta o promeni Ustava. Nadamo se nekim relativno skorašnjim novim izmenama, jer na ovom Ustavu treba i mora i treba da se radi i mi ćemo naravno naše glasače i simpatizere pozvati da najverovatnije 16. januara, kada će biti referendum, glasaju za ove ustavne izmene, jer suverenost pripada građanima i poslednja reč je njihova. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA (Elvira Kovač): Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe.