O napadima na Mađare
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Pásztor Bálint. Izvolite.
PÁSZTOR BÁLINT (PASTOR BALINT): Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o temi o kojoj sam želeo prošle nedelje, ali s obzirom na to da je tema vrlo ozbiljna, nisam hteo da govorim njoj u atmosferi koja je vladala u Narodnoj skupštini prošle nedelje.
Nažalost, ponovo se intenziviraju agresivni impulsi protiv pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, pre svega pripadnika Mađara. I protiv ljudi i protiv imovine. Imali smo jedan takav talas nasilja 2004. i 2005. godine. Smatrali smo i nadali smo se da je taj talas iza nas, ali se ta dešavanja, nažalost, ponavljaju i ove godine. Incidenti su obično prisutni kada je politička situacija nestabilna.
SVM nije stranka koja svoj politički imidž gradi na ovim slučajevima. Mi smo jedna ozbiljna manjinska i regionalna stranka, ali smatramo da je naš posao da ukažemo i na ova dešavanja kada su ona prisutna i da o njima treba govoriti u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju mog izlaganja, na kraju mog obraćanja ću postaviti pitanje gospođi Snežani Malović, ali pre toga dozvolite mi da ukratko ukažem na nekoliko primera koja su se desila prethodnih nedelja.
Dana 17. marta oko 19 časova je grupa od sedam-osam srpskih mladića u Somboru, na putu do autobuske stanice napala učenika 1. razreda mađarskog odeljenja srednje tehničke škole, Eliota Baloga iz Bezdana i nanela mu je teške telesne povrede. Jedan od napadača udario je žrtvu bokserom u lice. Eliotu Balogu je slomljen nos i obraz, međutim, uprkos krvarenju i bolovima, uspeo je da pobegne i utrči u jednu kuću, tražeći pomoć. U urgentnom centru somborske bolnice su ga zadržali i operisan je 24. marta. Majka Eliota Baloga naglasila je da joj je sin napadnut po nacionalnoj osnovi od strane dečaka iz Koluta i možda iz Bačkog Brega, sa kojima svakodnevno putuje autobusom u školu iz Bezdana u Sombor.
Naime, prema njenim informacijama, u autobusu su redovni verbalni napadi na učenike mađarske nacionalnosti, a Eliot je umesto ćutanja više puta reagovao na napade.
Drugi slučaj se desio 27. marta oko 23 časa u Temerinu, kada je jedna grupa od pet-šest mladića mađarske nacionalnosti krenula ka centru, a napala ih je grupa od oko 15 članova. Oni su najpre samo zahtevali skandiranje u vezi sa Kosovom, tipa – Kosovo je Srbija. S obzirom da mladići Mađari nisu hteli da slušaju ova naređenja, srpski mladići su ih napali bokserima i pivskim flašama. Najteže je ranjen srednjoškolac K.Č. kome su nanesene rane na glavi i licu.
Još nekoliko slučajeva se desilo i protiv imovine, na primer, obeščašćen je rimokatolički krst iz 19. veka u Temerinu. U noći između 31. marta i 1. aprila, u Temerinu, na zidu centralne zgrade osnovne škole "Imre Kokai" je ispisano – Mađari u Mađarsku.
Mislim da na ove slučajeve treba reagovati, da nažalost nijedna politička stranka, nijedna parlamentarna stranka nije smatrala da na ove slučajeve treba reagovati.
S druge strane, policija je, naravno, obavila svoj posao, a sada posao treba da obavi i tužilaštvo i sud. Nažalost, ovi napadi se obično tretiraju kao obične tuče, a to je veoma opasno. Čemu nam onda služi Zakon protiv diskriminacije?
Etnički motivisani napadi vrlo često predstavljaju krivično delo, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. Krivičnog zakonika.
Imam pitanje za gospođu Malović – koliko optužnica je od 1. januara 2004. godine podignuto zbog ovog krivičnog dela i koliko pravosnažnih presuda je doneto u vezi krivičnog dela iz člana 317. Krivičnog zakonika?
Ove slučajeve je osudio isključivo Petar Teofilović, pokrajinski ombudsman.
Na kraju imam i jedno retoričko pitanje – kada će politička kultura Republike Srbije biti na tom nivou da i ostali državni organi i političke stranke u Srbiji reaguju?
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
