O medijskim zakonima
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre. Reč ima predsednik poslaničke grupe, narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, za nas iz SVM je ovaj dan od posebnog značaja. Od posebnog je značaja zbog toga što smo se mi ovim temama poslednjih 10 godina jako puno bavili. Vodili smo bitku 10 godina za opstanak regionalnih i lokalnih javnih servisa. Pored toga, vodili smo bitku i za poštovanje načela pravne države zbog toga što smo se zalagali svo ovo vreme za mogućnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina da budu osnivači medija.
Po našem Ustavu, dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati, a prema članu 79. Ustava pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo između ostalog i na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. Zbog toga sam rekao da smo vodili bitku i za pravnu državu, pa čak i za vladavinu prava.
Mi smo u toj borbi ovih 10 godina bili praktično usamljeni. Imali smo saveznike u Partiji za demokratsko delovanje i u političkoj organizaciji SDA Sandžaka. Sa druge strane, imali smo stranke koje su dolazile na vlast, imali smo ministre, članove Vlade koji su se svih ovih godina zalagali za nasilnu privatizaciju medija ili ako vam se više sviđa termin za privatizaciju po svaku cenu regionalnih i lokalnih javnih servisa. Imali smo stručnjake ili eksperte, ako vam se više sviđa taj termin, koji su tvrdili da su manjinski mediji osnivani od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina, sa jedne strane i mediji čiji su osnivači lokalne samouprave, sa druge strane najveće pretnje slobodnom novinarstvu i nezavisnosti medija.
Mi smo svih ovih godina objašnjavali neumorno da je Ustav na našoj strani, da su pojedini zakoni na našoj strani, da nema jedinstvene evropske prakse koja bi mogla da bude nametnuta Republici Srbiji i koja bi značila da se svi mediji moraju po svaku cenu privatizovati zbog toga što ima nekoliko država članica i EU, i OEBS, i Saveta Evrope, koje države i dan danas imaju svoje regionalne ili lokalne javne servise, a čiji su osnivači lokalne samouprave.
Takvi mediji i danas postoje u Rumuniji, u Slovačkoj, u Mađarskoj, da spominjem samo zemlje iz našeg regiona. Ali, bez obzira na to 2011. godine je doneta medijska strategija. Tada nisu bile na vlasti stranke koje su danas na vlasti, ili većina tih stranaka nije bila u vlasti. Ta medijska strategija 2011. godine je predvidela da nacionalni saveti nacionalnih manjina ne mogu da budu osnivači medija i da svi mediji čiji su osnivači lokalne samouprave moraju da budu privatizovane.
Tada smo mi bili deo vladajuće većina i zalagali smo se za izmenu tog nacrta medijske strategije u junu 2011. godine i delimično smo bili uspešni pošto je u finalnoj verziji medijske strategije koja je doneta 28. septembra 2011. godine bilo predviđeno pravo nacionalnim savetima nacionalnih manjina da budu osnivači medija, ali se nažalost zadržao koncept privatizacije po svaku cenu onih medija, elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave bez obzira na to što su i tada važeći zakoni, na primer, Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o Gradu Beogradu predviđale postojanje elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave, a koji emituju program i na jezicima nacionalnih manjina.
Mi smo svih ovih godina objašnjavali da taj koncept nije dobar i da treba predvideti kada se već ide u privatizaciju ozbiljne garancije za opstanak tih medija.
Ova naša borba za opstanak lokalnih i regionalnih javnih servisa čiji su osnivači lokalne samouprave se završava ne sada, ne danas. Ova borba se završila, nažalost neslavno ili ako želite porazom, 21. februara 2014. godine kada je Ustavni sud Srbije u svojoj odluci broj 882/2010 naveo da pošto važećim Zakonom o javnim preduzećima za razliku od ranije važećeg zakona delatnost javnog informisanja nije predviđena kao delatnost od opšteg interesa, u ovoj delatnosti osnivač javnog preduzeća ne može biti ne samo Republika Srbija već ni autonomna pokrajina niti jedinica lokalne samouprave. Znači, praktično je i pravno gledajući ova borba za opstanak regionalnih i lokalnih javnih servisa izgubljena 21. februara 2014. godine objavljivanjem u Službenom glasniku odluke Ustavnog suda.
Mi smo u našem izbornom programu predvideli, a to je deo i koalicionog sporazuma koji smo potpisali sa Srpskom naprednom strankom, da će se novim setom medijskih zakona obezbediti očuvanje sadašnjeg nivoa informisanja na mađarskom jeziku, kao i da model privatizacije lokalnih elektronskih medija koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina i način njihovog finansiranja nakon privatizacije obezbediće očuvanje stečenih prava nacionalnih manjina u oblasti javnog informisanja.
Pošto predlozi zakona o kojima mi danas raspravljamo ispunjavaju ove kriterijume, mi ćemo glasati za predloženi set medijskih zakona.
Mislim da nije nikakva tajna da smo od 23. jula ove godine, tj. u prethodnih pet-šest dana vodili danonoćno razgovore sa predstavnicima Ministarstva kulture i javnog informisanja da bi ovi predlozi zakona za nas bili prihvatljivi i da budu bolji i da odgovaraju građanima Srbije.
Za nas su bila bitna četiri elementa, pre svega Zakona o javnom informisanju i medijima.
Mi smo se zalagali za mogućnost da osnivači medija i dalje budu, u skladu sa brojnim elementima našeg pravnog sistema, nacionalni saveti nacionalnih manjina i da nacionalni saveti ne mogu osnivati samo ustanove ili fondacije, nego i privredna društva.
Taj cilj smo postigli pošto ta mogućnost nije bila predviđena Nacrtom zakona, ali jeste predviđena kao rezultat naših konsultacija i našeg razgovora Predlogom zakona.
Sa druge strane, od izuzetnog je značaja bilo pitanje normativnog i daljeg normativnog finansiranja onih medija, čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, pošto je to stečeno pravo, s obzirom na činjenicu da su osnivačka prava nad ustanovama ili privrednim društvima koja izdaju listove „Madjar so“, „"Het nap"“, „Libertatea“ „Hlas ljudu“ „Hrvatska riječ“, itd, preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina, ali je AP Vojvodina i dalje u obavezi da finansira na normativnoj osnovi ta preduzeća, te ustanove, ili u krajnjem slučaju izlazak tih štampanih medija.
Ta mogućnost nije bila predviđena Nacrtom zakona, ali jeste predviđena Predlogom zakona i mi smo zahvalni predstavnicima Ministarstva na otvorenosti i na vrlo dobrim i uspešnim razgovorima koje smo vodili u prethodnim danima.
Sa treće strane, rekao sam da smo mi bili među malobrojnim strankama svih ovih godina koja se zalagala za opstanak regionalnih, lokalnih javnih servisa i zalagali smo se za mogućnost opština i gradova da budu osnivači tih medija, ali da to nije bilo moguće više nakon stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, ma šta mi mislili o toj odluci suda, to se mora poštovati.
Zbog toga se u ovim razgovorima nismo mogli zalagati za opstanak na taj način regionalnih javnih servisa, za koje smatramo da su potrebni i da građani Srbije zaslužuju da budu potpuno informisani i u odnosu na neke regionalne ili lokalne vesti, ili od lokalnog, ili regionalnog značaja.
Kada je već to tako, zbog Odluke Ustavnog suda mi smo se zalagali za ugradnju vrlo ozbiljnih garancija za opstanak karaktera javnog servisa u tim medijima i nakon njihove privatizacije koja mora da se dogodi u sledećih godinu dana.
Na naš predlog je u tekst ušla garancija vezano za kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja.
Pet godina ovi mediji, ne samo da moraju očuvati delatnost koju imaju, neke od njih poslednjih četrdesetak godina pa i više, nego kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja podrazumeva i obavezu održavanja udela programskog vremena na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, odnosno udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom u periodu od 12 meseci, koji je prethodio usvajanju ovog zakona.
Zašto je ovo bitno? Ovo je bitno zbog toga da bi građani bili u situaciji da se na svom maternjem jeziku informišu i sledećih godina, kao što su to činili i prethodnih decenija.
Nažalost, imamo vrlo, vrlo loša iskustva u vezi privatizacije medija u Srbiji. Imamo svega jedan dobar primer, jednu svetlu tačku u moru privatizacije, neuspešnih privatizacija medija, to je „Radio Srbobran“, koji je očuvao program na svim jezicima na kojima je emitovao program pred 2007. godinu, kada je privatizovan, ali sa druge strane ne smemo zaboraviti nekada postojeće radio stanice koje su emitovale program na više jezika kakav je na primer bio „Radio Kula“ ili „Radio Sombor“ i znamo šta se desilo nažalost u slučaju privatizacije tih medija.
Ova mogućnost i ove garancije u vezi kojih smo naišli na otvorenost i ministra Tasovca i njegovih saradnika u Ministarstvu kulture i javnog informisanja će obezbediti opstanak tih medija kao javnog servisa.
Mislim da će svi špekulanti biti obeshrabreni da kupe te medije zbog zgrade, zbog imovine, ili iz raznih drugih pobuda, a ukoliko se ipak ne nađe kupac koji bi kupio pod tim uslovima te medije, a mislim da će vrlo često to biti slučaj, onda će se akcije preneti na zaposlene bez naknade i to će značiti opstanak tih medija i opstanak i karaktera tih medija u budućnosti.
Iz ovih iznetih razloga, zbog ovih vrlo važnih garancija i raznih odredbi koje su ušle u Zakon na naš predlog, mi ćemo glasati za Predlog zakona o javnom informisanju, a na isti način su prihvaćene naše primedbe u vezi Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.
Poštovane su nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina u većini slučajeva vezano za Zakon o elektronskim medijima gde će se uvesti nova mogućnost da nacionalni saveti budu ovlašćeni predlagači člana saveta regulatora, što je bitno zbog informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Veoma je bitno da je u Predlogu zakona o elektronskim medijima predviđeno kod audio vizuelne medijske usluge civilnog sektora, da se one pružaju radi zadovoljavanja specifičnih interesa pojedinih društvenih grupa, pa se tu eksplicitno navode i nacionalne manjine.
U ovom slučaju će pružalac medijske usluge moći da bude udruženje, zadužbina crkava, u okviru lokalne, odnosno regionalne zone pokrivanja i te dozvole će se izdavati bez obaveze plaćanja naknade.
Mislim da je to izuzetno bitno, a što se tiče Zakona o javnim medijskim servisima, veoma je značajno, što ćemo napokon imati dva ravnopravna javna servisa sa statusom pravnog lica, to je RTS i RTV.
Sredstva koja javni medijski servis koristi su u svojini AP Vojvodine u slučaju RTV, naravno. Visinu takse će zajedničkom odlukom utvrđivati upravni odbori RTS i RTV što je isto značajno.
Ono što je najbitnije, sredstva prikupljena po osnovu takse uplaćivaće se na podračun RTS i RTV otvoreno kod Uprave za trezor i ja se nadam da su vremena kada se nije znalo ni u ovoj oblasti šta je čije i šta je koliko iza nas i da će se na transparentan način finansirati rad javnih medijskih servisa i da će građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine zahvaljujući tome što revnosno uplaćuju u budućnosti taksu, do sada pretplatu, videti korist i od toga, zbog toga što će program na RTV biti bolji, raznovrsniji zbog toga što će RTV raspolagati onim sredstvima sa kojima je trebala da raspolaže i po sada važećem zakonu, a da to nije uvek bio slučaj pošto se nije znalo u Novom Sadu koliko je uplaćeno i koliko RTS ili neko drugi doznačava republičkom, odnosno pokrajinskom, izvinjavam se, javnom servisu.
Mi smo podneli svega jedan amandman vezano za Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, i u vezi tog amandmana smo se usaglasili. Radi se o nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina koja se odnosi na pribavljanje mišljenja Saveta o kandidatima za odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u slučaju javnog servisa. To je jedna nadležnost koja je predviđena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
I na kraju da zaključim, podržaćemo ove predloge i zadovoljni smo zbog toga što iako nismo uspeli iz objektivnih razloga da osujetimo ovu privatizacija medija po svaku cenu ipak uspeli da očuvamo osnivačka prava i nacionalnih saveta, ali sa druge strane…
(Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.)
… završavam, hvala, omogućimo opstanak regionalnih i lokalnih javnih servisa. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Marija Obradović. Izvolite.
