O izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije previše elegantno govoriti o amandmanu koji je prihvaćen. Iskoristio bih ipak ovu mogućnost i do pauze rekao nekoliko rečenica o svim našim podnetim amandmanima. Nisu svi prihvaćeni, ali se kasnije neću javljati za reč. Ukazao bih i na nekoliko problema koji postoje u visokom obrazovanju. Nadam se da će ministar dati odgovor i na ta pitanja.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, smatramo da su predložena rešenja dobra i svakako ćemo glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Mislimo ipak da je trebalo izvršiti još nekoliko izmena, ali je ministar izneo na sednici Odbora za prosvetu Narodne skupštine da je Ministarstvo predložilo samo one izmene koje su bile neophodne radi povećanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja.
Mislim da je trebalo detaljnije regulisati pojam, odnosno institut gostujućih profesora. Nažalost, toga nema u ovim predloženim izmenama. Ako je mobilnost studenata i profesora cilj u visokom obrazovanju u RS, onda bi svakako trebalo u što skorijoj budućnosti regulisati status gostujućih profesora.
Što se tiče podnetih amandmana, SVM je podneo osam amandmana. Od tih osam prihvaćeno je pet amandmana. Nadam se da će i ostali biti prihvaćeni u danu za glasanje. Od onih amandmana koji su prihvaćeni smatram da je najbitniji onaj koji će nedvosmisleno regulisati posle 20 ili 25 godina pravo studenata - pripadnika nacionalnih manjina da polažu ispite na svojim maternjim jezicima, ukoliko postoji nastavnik, odnosno profesor koji razume određeni jezik i ukoliko je nastava bila i na tom jeziku organizovana. To je jedno odlično rešenje. Doduše toga je bilo u RS i prethodnih godina, ali nije bilo regulisano na nedvosmislen način. Mnogo toga je zavisilo od određenih fakulteta, određenih dekana, pa i profesora. Sada je to na nedvosmislen način regulisano i to je svakako za pohvalu. Time se poboljšava sistem visokog obrazovanja u Srbiji.
Drugo slično rešenje je vezano za pravo pripadnika nacionalne manjine na odbranu završnog rada, magistarskog rada i specijalističkog rada na maternjem jeziku. Ni to nije bilo tako regulisano. To je bio propust zakonodavca 2005. godine, jer je za mene nelogično da je ta mogućnost data u odnosu na doktorske disertacije od 2005. godine, a nije data za magistarske radove, završne radove i specijalističke radove. To sada zajednički ispravljamo.
Ostala tri amandmana se odnose na usklađivanje rešenja iz predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju sa postojećim rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima i svakako je dobro što neće doći do kolizije. Uspeli smo to da rešimo, kao što smo uspeli pre nekoliko meseci, kada je na dnevnom redu bio Zakon o učeničkom i studentskom standardu, i svakako će i to dovesti do efikasnijeg visokog obrazovanja, do stanja u kojem nema kolizije između raznih pozitivnopravnih rešenja u pravnom poretku RS.
Moram i to da kažem da su ove izmene bile predložene još 2005. godine od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ali tada ti predlozi nisu bili uzeti u obzir. Sada, posle pet godina će postati sastavni deo pravnog poretka.
Tri amandmana koji nisu prihvaćeni se odnose na određena rešenja vezano za proces akreditacije, na nadležnosti AP Vojvodine. Neke od tih amandmana je već podržao Odbor za prosvetu Narodne skupštine i nadamo se da će biti prihvaćeni i u Danu za glasanje.
Što se tiče problema u visokom obrazovanju, govoriću samo o dva problema. Znamo da ima mnogo, mnogo više. Mislim da se ovi ne tiču isključivo obrazovanja pripadnika manjinskih zajednica.
Prvi problem se odnosi na dvopredmetne nastavnike, gospodine ministre. Ovo rešenje bi bilo dobro i za pripadnike većinskog naroda. Znamo vrlo dobro da je u toku racionalizacija obrazovnog sistema u Srbiji. Znamo koliko odeljenja ćemo biti primorani da zatvorimo sledećih godina. Znamo i za to da ima manjka kadrova profesora.
Mislimo da bi bilo dobro rešenje, kažem još jedanput i za manjinske zajednice i za srpski narod, da se u naš sistem uvede mogućnost za školovanje dvopredmetnih nastavnika, dvopredmetnih profesora. To jednostavno danas ne funkcioniše. Mi nismo želeli da podnesemo amandman vezano za to jer ovo nije zakonska materija, ali bi to trebalo regulisati podzakonskim aktima, uredbama, pravilnicima Ministarstva, jer bi to bilo jedno efikasno rešenje za probleme koji nastaju zbog neminovne racionalizacije.
Drugi problem je vezan za nostrifikaciju, odnosno za priznanje stranih visokoškolskih isprava, da upotrebi zvaničan termin iz člana 104. Zakona o visokom obrazovanju. Ovde naravno ima i tačaka kojima se ovaj problem vezuje za dvopredmetne nastavnike, a reći ću i zbog čega. Ako neko stekne zvanje profesora matematike i fizike, recimo, u Mađarskoj, na primer, dajem vam primer iz života, onda se ta diploma, odnosno te diplome ne mogu nostrifikovati, može se nostrifikovati ili diploma matematike ili diploma fizike, jer u originalnoj diplomi piše profesor matematike – fizike, pa dotična osoba dobija objašnjenje da ne postoji matematika – fizika, nego postoji samo matematika ili samo fizika.
To je jedan ozbiljan problem tehničke prirode koji bi trebalo rešiti, jer ako ima neko zvanje profesora oba predmeta, onda bi to trebalo svakako rešiti na način da se ta osoba posle nostrifikacije diplome može zaposliti i kao profesor fizike i kao profesor matematike.
Na kraju, u vezi nostrifikacije još jedan problem koji isto nije materija i ne treba da bude materija zakonskog uređenja, nego pravilnika i ostalih podzakonskih akata. U zemljama u okruženju se stiču nazivi i postoje fakulteti kakvih kod nas još nema. Siguran sam da će ih biti u dogledno vreme, ali sada nije to slučaj. Daću vam opet jedan primer iz života. Jedan mladi gospodin mojih godina mi se obratio pre nekoliko nedelja i rekao mi je da je završio fakultet (radi se o fakultetu od osam semestara) i stekao je naziv organizatora u procesu obrazovanja odraslih.
Kod nas nema ni zakona o obrazovanju odraslih, ali znam da se sprema taj nacrt u ministarstvu i nadam se da će biti usvojen do kraja godine u Narodnoj skupštini, ali zbog toga što nema tog zakona ne može biti ni tog zvanja na našim fakultetima, ali će biti za nekoliko godina.
Ukoliko se usvoji taj zakon o obrazovanju odraslih do kraja ove godine onda će biti neophodno da postoje stručnjaci koji u početnoj fazi mogu organizovati tu nastavu koji imaju stručne kvalitete i zvanje za to.
Ovaj dotični gospodin mi je rekao da je bio na tri državna fakulteta i na dva privatna fakulteta i da mu je rečeno da se to jednostavno kod nas ne može nostrifikovati. Naravno, znam da univerziteti, odnosno fakulteti imaju autonomiju. To je jedno civilizacijsko dostignuće i to nije sporno, ali mislimo da bi trebalo i da bi bilo dobro da ministarstvo da neku preporuku, recimo, fakultetima da malo ekstenzivnije tumače ta rešenja, da se omogući ljudima koji žele da se vrate u Srbiju nakon okončanja školovanja u inostranstvu da to učine, jer to trenutno u ovim slučajevima - mogao bih da navedem još nekoliko primera - nije moguće.
Na kraju jedan podatak. Mi smo u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine osnovali fond za nostrifikaciju. 391 osoba je dobila novac iz tog fonda Nacionalnog saveta Mađara u visini od ukupno 13 miliona dinara i time smo pomogli skoro 400 studenata, odnosno mladih ljudi koji su uspeli zahvaljujući tome da nostrifikuju diplome, ali mi ne možemo pomoći kada na fakultetu ne žele, odnosno nisu u mogućnosti da nostrifikuju zbog raznih problema te diplome.
Zbog toga mislimo da bi tu ministarstvo trebalo da odigra neku ulogu i da utiče na to da se oni ljudi koji završe studije u inostranstvu mogu vratiti u Srbiju. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Iskorišćeno je 10 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika. Određujem pauzu. Rad nastavljamo u 15,05. Zahvaljujem.
