O granicama upravnih okruga, Zakon o državnoj upravi, Zakon o pečatu državnih organa, Zakon o praznicima - rasprava o amandmanima SVM-a

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik László Varga, a neka se pripremi Pàsztor Bàlint, a onda neka se pripremi Ranđelović.
 
LÁSZLÓ VARGA (LASLO VARGA): Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Saveza Vojvođanskih Mađara su spremni da podrže ova četiri predloga zakona u slučaju prihvatanja naših amandmana. Sa jedne strane u vezi izmene i dopune Zakona o državnim i drugim državnim praznicima želim da kažem, da ovo, predlog zakona predstavlja usklađivanje zakona sa činjeničnim stanjem, ali istovremeno za nas predstavlja i mogućnost da se u jednom smislu izađe u susret nacionalnim manjinama. S toga smo mi predložili jedan amandman, naime prema Zakonu o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina, nacionalni saveti i nacionalne manjine imaju pravo da utvrde nacionalne praznike i nacionalnih manjina, koje praznike posle savet Republike Srbije za nacionalne manjine potvrđuje, Međutim, tim zakonom nije regulisano pitanje načina praznovanja tih praznika.  
 
Stoga smo predložili da pripadnicima nacionalnih manjina bude omogućeno da ne rade u danima svojih praznika, koje dane, kao što sam rekao, utvrđuju nacionalni saveti, a potvrđuje ih Savet Republike Srbije za nacionalne manjine, telo koje inače čine resorni ministri i svi predsednici saveta nacionalnih manjina. Veoma je važna činjenica da ovo telo odlučuje većinom glasova svih predstavnika Vlade i većinom glasova svih nacionalnih saveta i da ih tog razloga praktično je onemogućena bilo kakva zloupotreba onog prava čije se utvrđivanje ovim našim amandmanom predlaže. S druge strane, u vezi Zakona o državnoj upravi želim da kažem da smo bili spremni da prihvatimo Predlog zakona, isključivo u slučaju da se stavovi 2. i 3. člana 3. Predloga zakona brišu. Mi smatramo da je propisivanje obaveze pokrajinskim organima da svoje odluke dostavljaju u roku od 24 časa republičkim ministarstvima, stavlja u potpuno podređeni položaj APV. Naime, sve odluke autonomne pokrajine se objavljuju u "Službenom listu Vojvodina" i na taj način su dostupne svima. I nadležna ministarstva imaju mogućnost da prate "Službeni list AP Vojvodine" i da na taj način prate ustavnost i zakonitost odluka organa Vojvodine. Imaju mogućnost da posle objavljivanja ovih odluka, a pre stupanja na snagu istih ministarstvo predloži Vladi Republike Srbije postupak za pokretanje, pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a naravno Ustavni sud posle ima mogućnost da donošenja svoje odluke odloži stupanje na snagu ovih odluka. Za nas je potpuno nejasno kako može ministarstvo na čijem se čelu nalazi predstavnik DS da predloži jedno ovakvo rešenje, imajući u vidu da se DS do sada zalagala za autonomiju Vojvodine, a ovim se predlaže jedna vrsta tutorstva nad APV. Mogli smo uočiti da je prilikom pisanja Ustava Republike Srbije s jedne strane DS na neki način odstupila od svojih ranijih stavova u vezi AP Vojvodine. Ne znam da li je ovo nastavak promene politike DS po ovom pitanju. Za nas svakako nije prihvatljivo ovo rešenje, tako da ćemo glasati za predlog ovog zakona, samo ukoliko se prihvati ovaj naš amandman.
 
PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite. Narodni poslanik Pàsztor Bàlint.
 
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR):  Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ja bih samo u nekoliko rečenica želeo da iznesem stavove Poslaničke grupe manjina o predloženim zakonima, odnosno predloženim izmenama i dopunama zakona. Nastojaću da ne ponavljam ono što je malo pre gospodin Varga izneo ispred Saveza vojvođanskih Mađara. Samo ću pokušati da podvučem ono što smatram najbitnijim iz izlaganja gospodina Varge i što smatram najbitnijim iz amandmana koji su podneli narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara.
 
Što se tiče predloga izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi, nama stvarno nije jasno zašto je na ovakav način regulisan član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi. Član 3. o izmenama i dopunama kaže u stavu 2. - organ autonomne pokrajine dužan je da odluku koju donese dostavi u roku od 24 sata nadležnom ministarstvu, koje je dužno da u roku od 48 sati predloži Vladi da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke, ako smatra da ona nije u skladu sa Ustavom ili zakonom. Naravno, slažemo se da akti treba da budu podložni ustavnoj kontroli i ne smatramo da akti organa AP Vojvodine treba da budu izuzetak od podložnosti ustavnoj kontroli, ali nije nam jasno zašto organi AP Vojvodine dužni da odluku dostavljaju ministarstvu u roku od 24 sata. Kao što mi sve dobro znamo AP Vojvodina ima svoj službeni glasnik, a to je "Službeni list" službeno glasilo, a to je "Službeni list AP Vojvodine". Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao i druga ministarstva, kao i svi organi Republike Srbije, kao i svi građani Republike Srbije mogu da se informišu o donetim odlukama AP Vojvodine i "Službenog lista AP Vojvodine". Ovakvu obavezu dostavljanja svojih odluka nemaju čak ni opštine ni gradovi. Ne znam zašto bi baš AP, odnosno AP Vojvodina treba da ima ovakvu obavezu.
 
Isto tako moram da pitam zašto Vlada Republike Srbije smatra ovako važno da na ovakav nedvosmislen način stavi organe autonomne pokrajine pod tutorstvo, a zašto ne smatra za važnim donošenje zakona o prihodima AP Vojvodine i o imovini AP Vojvodine na osnovu člana 183. i člana 184. Ustava Republike Srbije? Gospodin Dulić je posle njegovog izbora za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije obećao da će saradnja između republičkih i pokrajinskih organa biti bolja, da će se on sastati sa predsednikom Skupštine Vojvodine. Ne znam da li je došlo do tog susreta, ali iz duha ovog predloženog zakona ne možemo prosuditi to da aktuelna vlada želi da ojača autonomiju Vojvodine, nego vidimo upravo suprotno, to da želi da stavi pod tutorstvo Republike Srbije AP Vojvodinu.
 
Mi smatramo da je ovakav predlog omalovažavanje građana. Ne znamo zašto je onda potrebno da postoji AP Vojvodina. Naravno, ona treba da postoji, ali bi ipak trebala da ima nekakvu samostalnost u okviru Ustava i zakona, naravno, i ne smatramo da je dobro da postoji ova obaveza dostavljanja svojih odluka ministarstvu. Inače, moram da primetim da je ovaj predloga zakona imao jednu raniju verziju iz maja tekuće godine, kada je vladajuća koalicija bila primorana da povuče i Zakon o Vladi i Zakon o državnoj upravi i u tom ranijem predlogu je stajalo da bi autonomna pokrajina Vojvodina bila u obavezi da u roku od 12 sati od donošenja svoje odluke dostavi ministarstvu. Ne znam da li Vlada ozbiljno misli, odnosno ministarstvo da ovo što je 12 sati sada 48 sati, odnosno 24 sata, da li smatra da je ovo ojačavanje autonomije Vojvodine. Mi smo predložili da se ovaj član iz Predloga zakona briše. Ukoliko se naš amandman usvoji onda ćemo mi podržati ovaj predlog zakona. Iskoristio bih samo priliku što je ovde gospodin ministar Marković i ja bih želeo da ga zamolim da zajednički razmotrimo mogućnost promene granica upravnih okruga. Mi smo o tome razgovarali u junu kada smo bili kod njega i rekli smo tada da granice upravnih okruga smatramo potpuno anahronim. Ne znamo šta je 2007. godine razlog tome što građanin iz Horgoša mora da putuje za Kikindu, mora da putuje više od 100 kilometara da bi obavio neke administrativne poslove, recimo produženje lične karte ili nešto slično.
 
Svi vrlo dobro znamo šta je razlog tome što suprotno svakoj logici geografije, recimo opština Kanjiža, opština Senta ili opština Ada, pripada Severnobanatskom okrugu. Ne znam da li je tok Tise nekako promenjen, mislim da se to nije desilo i svi vrlo dobro znamo da je razlog tome što recimo Kanjiža, Senta i Ada pripadaju Severnobanatskom okrugu, razlog tome je to što je devedesetih godina bio drugačiji izborni sistem, cela republika nije bila jedna izborna jedinica i da je do ovakvog rešenja došlo iz razloga da ne bi nacionalne manjine bile u istoj izbornoj jedinici, jer slični problemi postoje i u Sandžaku i vrlo je jasno šta su bili razlozi što su granice upravnih okruga baš na ovakav način postavljene. Davnih devedesetih godina, stvarno ne smatram da je to dobro i 2007. godine, iako DS ozbiljno misli to što je rekla u predizbornoj kampanji da želi da radi u interesu toga da građani bolje žive i da im bude jednostavnije. Želeo bih, svakako, da predložim gospodinu ministru da organizuje jednu javnu raspravu gde bi bili pozvani stručnjaci, pravnici, gradonačelnici, odnosno predsednici opština, predsednici okruga i stvarno bih ga molio da nađemo nekakvo rešenje koje je stvarno bliže građanima, kako je to bilo obećano u preizbornoj kampanji.
 
Svi koji su pravnici znaju da za ovo nije potrebno menjati zakon. Granice upravnih okruga se menjaju uredbom vlade i to se može na vrlo jednostavan način uraditi posle jedne javne rasprave. 
 
Još nekoliko rečenica samo da kažem o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima. Ovde se radi o tehničkim usaglašavanjima, ali smo mi poslanici SVM iskoristili priliku što je ovaj predlog zakona na dnevnom redu da predložimo jedan amandman da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obeležavanje svojih nacionalnih praznika potvrđenih u skladu sa zakonom i da zaposleni pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da ne rade u dane praznika iz stava 1. ovog člana. Mi mislimo da, ukoliko pripadnici nacionalnih manjina čine jednu trećinu stanovništva ove države, a to je egzaktno tačno tako, onda bi bilo dobro da država, odnosno Vlada Republike Srbije izađe u susret nacionalnim manjinama i na način kako je to već predviđeno Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da se praznici nacionalnih manjina utvrde u skladu sa zakonom, da te praznike predlože nacionalni saveti nacionalnih manjina, da Republički savet za nacionalne manjine, čiji je predsednik premijer, a čiji su članovi, pored predsednika nacionalnih saveta i oni ministri koji u svojoj nadležnosti imaju pitanja koja su od izuzetne važnosti za nacionalne manjine, npr. ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar policije, ministar za kulturu, ministar za obrazovanje, ministar vera, smatramo da bi bilo od izuzetne važnosti ne da se utvrde ovi nacionalni praznici nego da pripadnici nacionalnih manjina mogu dostojanstveno da obeleže svoje praznike. Smatramo da bi bilo vrlo dobro i da bi bio izuzetno dobar signal nacionalnim manjinama da se ova stvar reši na način kako je to rešeno ovim zakonom za slučaj verskih praznika, da nacionalne manjine mogu praznovati svoje praznike.
 
Ne smatramo da bi došlo do bilo kakvih zloupotreba iz razloga što sam malopre naveo što bi te praznike potvrdio Republički savet za nacionalne manjine, gde sede i ministri, ne bi se moglo doći do bilo kakvog preglasavanja. Smatram još jednom da bi bilo vrlo dobro da nacionalne manjine mogu praznovati svoje praznike na dostojanstven način. Apelujem na gospodina ministra da Vlada Republike Srbije prihvati ovaj amandman SVM.
 
PREDSEDAVAJUĆI: Za reč se javio ministar Milan Marković.
 
MILAN MARKOVIĆ: Mislim da rasprava ide u jednom lepom pravcu. Nisam mislio da izlazim tokom rasprave nego na kraju da sublimiramo sve primedbe pa da odgovorim, ali moj prethodnik je izneo jedno zapažanje ili sam ja pogrešno protumačio i, ako je tako, unapred se izvinjavam, a to je da AP Vojvodina ima maltene nekako drugačiji položaj nego što imaju jedinice lokalne samouprave, pa da, eto, vlada samo od AP Vojvodine traži da ona nešto učini, a jedinicama lokalne samouprave to ne traži. Mislim da bi bilo vrlo loše ako bi javnost to razumela tako kako sam ja razumeo.
 
Naravno, stvari su sasvim drugačije. Po starom Zakonu o vladi, vlada je mogla da obustavi od izvršenja opšti akt autonomne pokrajine i to svaki opšti akt, dakle ne onaj koji ona donese u vršenju javnih ovlašćenja nego bilo koji opšti akt iz delokruga njene nadležnosti. Isto to je i za jedinice lokalne samouprave. Međutim, novi Ustav i i ovaj predlog izmena i dopuna ne dozvoljavaju više vladi da obustavi od izvršenja opšti akt AP Vojvodine, a i dalje može da obustavi od izvršenja opšti akt jedinica lokalne samouprave, tako da je AP Vojvodini priznato njeno pravo daleko više da samostalno donosi opšte akte nego što je to jedinicama lokalne samouprave. Ti opšti akti podležu samo oceni ustavnosti i zakonitosti koja se vrši pred Ustavnim sudom. Šta više, propisan je vrlo kratak rok gde vlada mora u roku od 72 časa da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti i samo tada Ustavni sud može da obustavi od izvršenja takav akt autonomne pokrajine. Molio bih vas da prosto to ne iznosite na taj način, jer bilo bi stvarno vrlo ružno da ispadne da novi Ustav nije napravio pomak. On je napravio značajan pomak u odnosu na prethodni ustav. Ponavljam, vlada nema nikakvo pravo da obustavi od izvršenja opšti akt autonomne pokrajine, izuzev onih koji su u vršenju javnih ovlašćenja, ali to je neka druga priča. 
 
Sada se vi pitate zašto je onda potrebno da neko obavesti. Mislim da je najnormalnije i krajnje korektno da razradimo taj član 186. Ustava Republike Srbije koji govori o nadzoru nad radom koji je u obavezi Vlade Republike Srbije. Vi kažete zašto ne sačekamo, mi u vladi da sedimo i da čitamo to iz "Službenog glasnika". Zato što, po logici stvari, neka opšta akta mogu da stupe na snagu danom objavljivanja, a ja stvarno ne vidim da li je toliko teško kolegama u AP Vojvodina, kada se neki opšti akt donese, zar je tako teško poslati to Vladi Republike Srbije, kako bi ona mogla u ovim vrlo kratkim rokovima, eventualno ukoliko smatra da nešto nije u redu, odnosno nadležno ministarstvo da predloži vladi pa vlada da donese. Podsećam, rok je samo 72 sata od momenta donošenja, rok za vladu. To je, po meni, prosto prirodno i normalno i ne vidim ništa loše u tome. Ako je nekome teško da to dostavi vladi, to je onda neka druga tema.
 
Ponavljam, AP Vojvodina u delokrugu svojih nadležnosti je potpuno slobodna i ograničena isključivo Ustavom Republike Srbije i opšti akti mogu da se cene isključivo pred Ustavnim sudom i mislim da je to važno ovde ponoviti. Pretpostavljam da kolega nije imao nameru da tako ispadne, ali evo ja sam razumeo drugačije, pa bi bilo važno da to ne ostane tako u javnosti.
 
Još jedna stvar, nije ministarstvo predlagač. Ministarstvo stoji iza svega ovde što je predloženo, da se razumemo. Mi u potpunosti podržavamo sve ovo što je ovde predloženo, ali pretpostavljam da vam je poznat Zakon o ministarstvima, čija je nadležnost izrada ovih propisa koji se danas nalaze na dnevnom redu, tako da bih vas molio da, kao narodni poslanik i šef poslaničke grupe, imate to u vidu. Morate poznavati zakon ako se bavite ovim poslom. 
 
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor, po Poslovniku.
 
PÀSZTOR BÀLINT: Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, meni nije običaj da izlazim za govornicu zbog povrede Poslovnika, ali ovom prilikom sam morao to da učinim. Gospodin ministar je povredio član 104. Poslovnika koji kaže - narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Naravno, poznato mi je da gospodin Milan Marković više nije potpredsednik Skupštine i nije više narodni poslanik, nego je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali smatram da bi ova odredba Poslovnika morala da se odnosi na svakog ko se tokom sednice nalazi u ovoj sali. 
 
Kada je ministar Marković izašao za govornicu, mislio sam da će on reći nešto konkretno o amandmanima koje su podneli narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara. Dok je on rekao kako bih ja neke stvari morao da znam i da poznajem kao narodni poslanik i kao šef, odnosno predsednik poslaničke grupe. 
 
Ja mislim da to nije dobro, što se ministar, bilo koji ministar u Vladi na takav način obraća narodnim poslanicima. Naravno da ja poznajem Zakon o ministarstvima, naravno da ja znam ko može da bude predlagač zakona i ko je predlagač ovog zakona i naravno da ministar Marković neće moći da odgovori na neko određeno pitanje koje ću eventualno postaviti, ako me ne sluša. 
 
Mislim da je to vrlo loše što se ministri u Vladi Republike Srbije na takav način obraćaju narodnim poslanicima. Molim vas gospodine Markoviću da to ne činite.
 
Naravno, znam i to da je ovo rešenje koje je predloženo korak napred naspram onoga što je do sada postojalo, ali isto tako mislim da bismo mogli ići nekim većim koracima i da nije dobro da još jednom ponovim što su organi autonomne pokrajine u obavezi da u roku od 24 sata dostave svoje odluke Ministarstvu i mislim da bi svi trebalo da se obaveštavaju iz službenih glasila, tj, u ovom slučaju iz "Službenog lista Autonomne Pokrajine Vojvodine". Kako je gospodin ministar postavio pitanje kako je moguće da ja ove stvari ne znam i da li je moguće, isto bih ja mogao da pitam kako je moguće da Vlada Republike Srbije ne smatra bitnim da predloži u skladu sa Ustavom i na osnovu odredaba Ustava Zakon o izvornim prihodima Autonomne Pokrajine Vojvodine i Zakon o imovini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Hvala. 
 
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodinu Pásztoru.