O energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom

PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Bálint Pásztor, pa posle gospodin Maraš.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 93. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Taj član Poslovnika određuje redosled govornika u pretresu Narodne skupštine. Ja kao šef poslaničke grupe čekam već sat i po vremena da dođem na red, a niko ko se ovde javio po Poslovniku ne govori o povredi Poslovnika nego učestvuje u raspravi. Tražim dozvolu predsednice Narodne skupštine da nastavim sa svojim izlaganjem kao šef poslaničke grupe. 

PREDSEDNIK: Izvolite.

BÁLINT PÁSZTOR: Hvala lepo. Imamo na dnevnom redu sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan 25. januara 2008. godine. Savez Vojvođanskih Mađara će svakako glasati protiv potvrđivanja ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Mi smo to rekli i u januaru, mi smo o tome govorili i u predizbornoj kampanji. Mi smo jedna dosledna stranka. Jeste da smo sada trenutno deo vladajuće koalicije zbog toga što matematički bez nas nije bilo moguće formirati proevropsku vladu, ali to ne znači da olako moramo menjati naše stavove, to ne znači da moramo  podržavati nešto zašta smo ubeđeni da je protivno građanima Vojvodine, da je protivno cele Srbije, da je protivno svim građanima Republike Srbije i zbog toga bez obzira što smo deo vladajuće koalicije mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma. 

Ukratko ću naravno navesti razloge iz kojih smo protiv ratifikacije ovog sporazuma. Kao prvo sporazum je u mnogim elementima neodređen, ne može se uporediti sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je sporazum na nekoliko stotina stranica. Ovaj sporazum je napisan u sedam ili osam stranica i vrlo je neodređen. Pored toga je i teško razumljiv u nekim elementima. Neki elementi, neke odredbe nisu u skladu sa praksom formulisanja međunarodnih ugovora. Ima na žalost čak i jezičkih grešaka. Kad bih hteo da budem ciničan mogao bih da kažem da je sreća što je merodavno jedino verzija na ruskom jeziku jer se neće tumačiti verzija na srpskom jeziku, ali kad bih želeo da budem ozbiljan, a trebalo bi da svi mi budemo ozbiljni u Narodnoj skupštini, onda treba da kažem da je ta odredba gde je jedino ruska verzija merodavna ponižavajuća i nezamisliva odredba u praksi sklapanja međunarodnih ugovora i međunarodnih sporazuma.

Što se tiče ciljeva sporazuma, ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma, to je povećanje energetske sigurnosti, uzajamno korisna saradnja u unapređenju naftne i gasne privrede Srbije i Rusije i stvaranje povoljnih uslova za projektovanje, finansiranje i izgradnju, rekonstrukciju i korištenje objekata gasne i naftne privrede na teritoriji Republike Srbije. 

Što se tiče ciljeva ovog sporazuma, ti ciljevi uopšte nisu sporni i ti ciljevi i te ciljeve podržava maksimalno Savez Vojvođanskih Mađara. Šta je tu problem? Problem je u tome što se na osnovu odredaba ovog sporazuma do ovih ciljeva stiže na ovaj način kako je to predviđeno ovim sporazumom i taj način nikako ne možemo podržati. 

Ali, kad smo već kod ciljeva, jedan od ciljeva je i izgradnja na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema. To je svakako isto tako nesporno. Znači, možemo naravno podršati izgradnju deonice gasovodnog sistema na teritoriji Republike Srbije, ali neznamo da li je to magistralni gasovod, neznamo da li je to jedan krak i smatramo da bi to trebalo svakako regulisati ovim sporazumom. To je jedan od jako bitnih elemenata koji je neodređen ovim sporazumom. 

Isto tako se predviđa izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja Banatski dvor koji se, ja ću reći zbog građana koji to možda ne znaju, nalazi u opštini Žitište, 60-tak kilometara severno-istočno od Novog Sada, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija.

Treći cilj je rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije. To je isto tako nesporno, ali je sporan način, pod znacima navoda, kako će se modernizovati i rekonstruisati naftna industrija Srbije. Znači, još jednom da ponovim, ciljevi nisu sporni, ali je sporan način postizanja predviđenih ciljeva. 

Predviđa se sporazumom da će 51% udela u Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije pripasti Rusiji, odnosno drugoj ugovornoj strani i neki narodni poslanici su o tome govorili da mi gubimo mogućnost uticaja na poslovanje NIS-a, da to niko iz okruženja na takav način nije sa Rusima regulisao i smatramo da smo svakako morali, trebali u interesu Srbije i njenih građana sačuvati tu takozvanu zlatnu akciju da bi smo imali mogućnost i pravo uticaja na poslovanje naftne industrije Srbije.

Isto tako se protivimo tome da se naftna industrija prodaje na način da se ne organizuje javni tender u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbe o načinu prodaje metodom javnog tendera. Malo je i čudno što se neće NIS prodati na tenderu. U članu 10. se predviđa sledeće: izbor izvođača ili više izvođača kao isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata obavljaju kompanije i Akcionarsko društvo Naftna industrija Srbije na osnovu konkursa tendera. Malo je čudno što ćemo kod izvođenja određenih radova imati obavezu, odnosno imaće obavezu da organizuju javni tender što je naravno u redo pošto je maksimalno u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, a za prodaju naftne industrije Srbije nije potrebno organizovati tender bez obzira na činjenicu što se tako direktno krši Zakon o privatizaciji i Uredba o prodaji društvenog kapitala metodom javnog tendera.

Isto tako se Sporazumom garantuje pojednostavljena procedura prelaska granica. Apsolutno možemo to podržati, ali tu postoji mali problem, postoji jedno pitanje. Zašto se ne obezbeđuje pojednostavljena procedura prelaska granica i drugih investitora u drugim poslovima iz drugih zemalja ili isto tako iz Rusije drugim ulagačima, odnosno potencijalnim investitorima koji bi želeli u Srbiju da investiraju svoj novac i tako stvaraju nova radna mesta. Znači, to je jedna takva vrsta diskriminacije ostalih potencijalnih investitora da mi to nikako ne možemo podržati.

Isto tako piše u Sporazumu da će srpska strana za realizaciju projekata obezbediti dodeli zemljišnih parcela. To je isto tako dobro, ali postavlja se pitanje kod drugih potencijalnih investitora, kod drugih ulagača - zašto lokalne samouprave nisu u mogućnosti da daju, da dodele, da dodeljuju zemljišne parcele? Zbog toga što lokalne samouprave nemaju zemljišnih parcela. Zašto nemaju? Nemaju zbog toga što je Srbija 2008. godine jedna visokocentralizovana zemlja u kojoj lokalne samouprave namaju svoju imovinu, nemaju svoje parcele koje bi svakako mogle da ponude potencijalnim investitorima. To je jedno stanje koje se vrlo brzo mora promeniti jer je Srbija jedina zemlja, jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu. Zbog tog razloga ne mogu na primer dodeljivati parcele investitorima i zbog toga investitori ne ulažu u Srbiju u meri kako bu ulagali da je ova situacija drugačija.
 
Da ne govorim o tome da ni Autonomna Pokrajina Vojvodina ni dan danas nema svoju imovinu. Nadam se da će Narodna skupština u toku ove godine doneti i zakon o imovini lokalnih samouprava i zakon o imovini AP Vojvodina. 

Isto tako se predviđa u sporazumu, isto tako ću i da citiram, da će srpska strana razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi, neophodni za realizaciju projekata navedenih u prvom članu ovog sporazuma oslobode poreza na dodatnu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.

Dame i gospodo, koji investitor, koji ulagač ili koji potencijalni ulagač u Srbiju ima ovu mogućnost da se oslobodi poreza na dodatu vrednost, ne nekih drugih vidova poreza za koje još i postoje mogućnosti oslobađanja od plaćanja tih poreza pojedinim velikim ulagačima, ali koji još ulagač u Srbiju ima mogućnost da legalno ne plati porez na dodatu vrednost? To je jedno interesantno pitanje zbog kojeg ne možemo podržati ovaj sporazum.

Još jedan razlog, isto tako ću da citiram sporazum, u slučaju unošenja, zakonodavstvo Republike Srbije, izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja do dostizanja isplativosti datih projekata vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma. To je isto tako jedna mogućnost, po nama nelegalna, koja je data ruskoj strani kojom je ruska strana stavljena u takav neravnopravan položaj u pozitivnom smislu prema ostalim investitorima i potencijalnim ulagačima, da mi to nikako ne možemo podržati, i ne samo da ne možemo podržati nego, jednostavno, ne možemo razumeti kako je to moguće da se ovakve povlastice daju u ovom konkretnom međudržavnom sporazumu.

Na kraju, da zaključim i da ponovim koji su glavni razlozi zbog kojih će SVM glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma. Ima pet glavnih razloga. 

Želeo bih da naglasim kao prvi razlog da nismo protiv Ruske Federacije. Naravno, nismo protiv ruskog kapitala. Jednostavno, ne možemo glasati za sporazum koji neopravdano favorizuje investitora iz bilo koje države na štetu drugih i to iz političkih razloga. 

Isto, kada bih želeo da budem ciničan, pošto svi mi znamo zbog čega se daju ovakvi uslovi ruskoj strani, mogao bih da kažem da na osnovu ovog sporazuma, posle ratifikacije ovog sporazuma, opravdano bi mogla i Narodna Republika Kina i Indonezija da očekuju od srpske skupštine, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije da im poklonimo ili EPS ili neko drugo javno preduzeće. To je jednostavno nepojmljivo i to je jednostavno nemoguće i zbog toga ne možemo glasati za ovaj sporazum, bez obzira, još jednom da ponovim, što nismo ni protiv Ruske Federacije a nismo ni protiv ruskog kapitala, ali smo protiv toga da se bilo koje društveno ili javno preduzeće privatizuje izvan zakonskog okvira, izvan pozitivno-pravnih propisa Republike Srbije, tj. prosto rečeno, izvan privatizacionog postupka koji je zakonom i uredbom propisan. Znači, NIS je trebalo da bude privatizovan u procesu prodaje tenderom u procesu privatizacije. To je drugi razlog. Znači, mi smo protiv zaobilaska redovne zakonske privatizacione procedure.

Kao treći razlog bih mogao da navedem sledeće. Mi smo protiv toga da se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine. Malo pre sam rekao da je trebalo doneti zakon o imovini AP Vojvodine, da se vidi šta je imovina Republike Srbije, a šta je imovina AP Vojvodine, koja je, naravno, sastavni deo, koja je autonomna pokrajina Srbije. To se nije desilo i zbog toga ne možemo podržati ovaj sporazum.

U ovoj grupi razloga moram da kažem i sledeće. Ne samo da se ne poštuju interesi građana AP Vojvodine, nego nije zatraženo čak ni obavezujuće mišljenje Pokrajinskog izvršnog veća ili Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Pokrajinskog izvršnog veća. Čak i ne tražim da se traži  mišljenje Skupštine AP Vojvodine, ali barem Sekretarijata za energetiku Pokrajinskog izvršnog veća, barem mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku je trebalo zatražiti. 

Isto tako se može u ovu grupu razloga navesti odnosno mogao bih da postavim pitanje, a malo pre sam odgovorio na to pitanje, gde je Banatski Dvor? Banatski Dvor je u opštini Žitište, AP Vojvodina, Republika Srbija. Znači, to je jedan od razloga zbog kojih je trebalo tražiti mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku. Isto tako, ne znamo čiji je i pošto je NIS. Znamo čiji je bio "Naftagas", sada ne znamo čiji je NIS, a bez obzira na to, prodaje se, i to bez tendera, bez privatizacionog postupka. Gde se ostvaruje skoro celokupna proizvodnja nafte i gasa u Srbiji? Pa, u Vojvodini i to je jedan od razloga zbog kojeg je trebalo tražiti mišljenje Sekretarijata za energetiku Izvršnog veća Vojvodine.

Gospodin Bajatović je malo pre pomenuo i Mokrin kao drugo nalazište nafte. Pa, i Mokrin se nalazi, dame i gospodo narodni poslanici, na teritoriji AP Vojvodine. 

Kao treći razlog, pored toga što se zaobilazi redovna privatizaciona procedura i pored toga što se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine, ne razmišlja se, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ni o strateškom, privrednom, političkom interesu države Srbije i svih njenih građana. Na osnovu čega tvrdim da se ne razmišlja o interesima Republike Srbije i svih njenih građana? To tvrdim na osnovu toga što Srbija gubi pravo na vlasništvo nad naftnim resursima koje je prirodno bogatstvo, na takav način neće biti u prilici da utiče na cenu i snabdevenost nafte. Gubimo pravo na mogućnost i prava uticaja na poslovanje NIS, a znamo mi svi dobro da u modernoj politici suverenitet umnogome zavisi od prirodnih bogatstava i jačina jedne države umnogome zavisi od prirodnih bogatstava jedne dražve. Srbija gubi svaki vid ili mogućnost ili pravo uticaja nad naftnim resursima. 

Isto tako se može postaviti pitanje da li postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima? Pa, ne postoji, to ne piše u sporazumu, ali je očito da posle ratifikacije ovog sporazuma ne postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima, a i to je na štetu Republike Srbije i svih njenih građana.

Na kraju, pored konstatacije da ruska strana nažalost nema nikakvih, skoro nikakvih, obaveza iz ovog sporazuma, ima samo povlastice, ima samo prava, a realne obaveze nema, znači, pored te konstatacije, moram da kažem i sledeće - nema ni reči o zaštiti životne sredine i o ekološkim standardima u ovom sporazumu, a to nije samo protivno interesu Vojvodine, nego je to protivno interesima države Srbije i svih njenih građana.

Iz ovih pet razloga SVM ostaje dosledan sebi i bez obzira na činjenicu što smo deo vladajuće koalicije glasamo protiv sporazuma sa Ruskom Federacijom.

PREDSEDNIK: Po Poslovniku gospodin Maraš.