O Deklaraciji Narodne skupštine o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjenih 1944–1945. godine

VIDEO

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

BALINT PASTOR: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da još pažljivije biram reči nego što to obično činim. Želeo sam da saslušam diskusiju svih kolega, ne zbog toga što želim bilo kome replicirati. Ovaj današnji dan nije prilika za to. Želeo sam da osetim i da doživim atmosferu ove današnje rasprave.
   
Ako me pitate da li su vojvođanski Mađari srećni i zadovoljni zbog toga što je danas na dnevnom redu Narodne skupštine Predlog deklaracije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjenih 1944. i 1945. godine, da li su vojvođanski Mađari srećni i zadovoljni, reći ću da nisu. Ne zbog toga što su očekivali više, ali zbog ovih dešavanja od pre skoro 70 godina, ni dan danas, i zbog osude tih dešavanja, niko ne može biti srećan ni zadovoljan. Siguran sam da vojvođanski Mađari osećaju mir i spokojstvo i zahvalnost zbog toga što je Narodna skupština Republike Srbije danas raspravljala o ovoj deklaraciji.
   
Želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi. Slažem se sa 80% izrečenih tvrdnji. Mogu da tvrdim da je došlo vreme da Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o ovoj temi, da usvoji ovu deklaraciju. Osećam sreću i zadovoljstvo zbog toga što sam spletom okolnosti bio narodni poslanik tog dana kada je Skupština usvojila, nadam se, ovu deklaraciju.
   
Želim da se zahvalim na prvom mestu Nebojši Stefanoviću zbog toga što je prihvatio da bude predstavnik predlagača danas u ovoj raspravi. Mislim da je time dato još više na značaju i da je dobro što je predsednik Skupštine bio predstavnik predlagača.
   
Želim da se zahvalim SNS zbog toga što su zajedno sa nama, poslanicima SVM potpisnici ovog Predloga deklaracije. Unapred želim da se zahvalim svima koji će u danu za glasanje podržati ovu deklaraciju.
   
Oni koji misle da ovaj tekst deklaracije ne treba podržati, protiv njih nemam apsolutno ništa. U ovoj Narodnoj skupštini svi glasaju po savesti, uverenju i oni koji misle da ovaj tekst nije za podršku oni će u skladu sa tim svojim uverenjima ili stranačkim uverenjima da glasaju.
   
Želeo bih da kažem da sam još 14. oktobra 2010. godine u ovoj Narodnoj skupštini govorio o stradanjima Mađara od 1944. do 1945. godine i o "Novosadskoj raciji". O ovim stvarima kao stranka nikada nismo govorili iz dnevno-političkih razloga. Svega u dva slučaja sam govorio o ovim vrlo crnim i teškim činjenicama i oba puta sam naglašavao da je naš politički cilj da se usvoji deklaracija, kao što će se to desiti danas. Verujte da su Mađari ovaj današnji dan, ove trenutke očekivali bezmalo 70 godina. Mislim da Narodna skupština čini veliku stvar usvajanjem ove deklaracije. Nikada nismo licitirali brojkama. Nikada nismo razvrstavali žrtve po nacionalnoj pripadnosti ili po nečemu drugom.
   
Za nas je apsolutno prihvatljiv amandman DS koji kaže da Narodna skupština Republike Srbije osuđuje i stradanja svih ostalih nevinih žrtava tokom i nakon Drugog svetskog rata na području Vojvodine. Mislim da su tom rečenicom obuhvaćene sve žrtve bez obzira na nacionalnu pripadnost na području Vojvodine tokom i nakon Drugog svetskog rata.
   
Pitanje je da li danas zbog pijeteta i dostojanstva treba zalaziti u vremena od pre 70 godina i pokušati dokazivati da li su više stradali tih 40-tih godina Srbi ili Mađari ili Mađari ili Srbi. Ali, pošto je danas na dnevnom redu ova deklaracija o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjenih 1944. do 1945. godine dozvolite mi, možda sam to trebao da uradim na početku, da govorim o nekoliko nespornih, želeo bih da podvučem nespornih, istorijskih činjenica. Držim u ruci jedan dokument od 29. januara 1945. godine. Ovaj dokument je donela Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. Na kraju ove odluke se kaže sledeće, nepotrebno ću izostaviti, Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini – ceneći na osnovu člana 19. Pravilnika ustanovljava da su svi, podvlačim svi, stanovnici mađarske narodnosti opštine Čurug, sreza, Žabaljskog u Vojvodini odgovorni kao izvršioci, podstrekači ili pomagači za zločine navedene u članu 18. Pravilnika, pa ih na osnovu člana 3. pomenutog Pravilnika proglašava ratnim zločincima, kraj citata. Sve stanovnike opštine Čurug, sreza, Žabaljskog u Vojvodini.
   
Ovaj slučaj tretira tačka 2. naše deklaracije. Bilo još jedne ovakve odluke kada su svi stanovnici određene nacionalnosti, određenog naseljenog mesta, počev od beba pa do staraca proglašeni ratnim zločincima. O ovome govorim zbog toga da ne bi bilo dilema da li ova deklaracija ima predmet i da li se radi o nekakvim izmišljenim stvarima ili o reviziji istorije.
   
Prva tačka naše deklaracije tretira sve one žrtve koje su streljane, lišene slobode ili nekih drugih prava bez čak i ovakvih odluka koje su zasnovane na principu kolektivne odgovornosti ili kako je to navedeno u ovoj odluci, prema tadašnjoj terminologiji – skupne krivice. O ovome govorimo uopšte ne želeći da umanjujemo žrtve srpske ili bilo koje druge nacije, naroda iz vremena Drugog svetskog rata na našim područjima.
   
Moglo bi se govoriti o mnogim pojedinačnim slučajevima. U Bačkoj u Vojvodini nemate ni jedno naseljeno mesto gde su živeli Mađari u to vreme gde nisu ljudi stradali bez bilo kakve sudske ili administrativne odluke zbog nacionalne pripadnosti. Maksimalno se slažem sa onima koji govore o osnovnom principu postojanja pravnog sistema milenijumima unazad, koji glasi nepravda se ne ispravlja nepravdom.
   
Bilo je govora o Međuakademijskoj mešovitoj komisiji za utvrđivanje činjenica na teritoriji AP Vojvodine od 1941. do 1948. godine. Želim da kažem da je ova Međuakademijska mešovita komisija formirana na inicijativu mađarskih stranaka iz Vojvodine, da su predsednici dveju akademija nauka i umetnosti zamoljeni od strane tadašnjih predsednika Mađarske i Srbije da formiraju tu Međuakademijsku mešovitu komisiju. U to vreme je predsednik Republike bio Boris Tadić. Ovom prilikom želim da se i njemu zahvalim, kao što sam se zahvalio i Nebojši Stefanoviću i SNS na svemu što ste učinili da dođe do današnjeg dana. Želimo da budemo objektivni i niko ne bi trebao da misli da sa njim počinje istorija pa tako ne mislimo ni mi.
   
Ova Međuakademijska komisija ima svoj zvaničan sajt, internet prezentaciju. Tamo su navedena ne samo imena žrtava nego i podaci, datum rođenja, zanimanje itd. svih stradalih ljudi, svih nevinih žrtava bez obzira na nacionalnu pripadnost. U toj bazi podataka trenutno ima 16.000 ljudi.
       
Mislim da ako ima 16 hiljada ljudi u jednoj bazi, a međuakademijska mešovita komisija je započela sa radom 2011. godine, znači, ako su za dve godine prikupljeni podaci za 16 hiljada žrtava, onda se ne može govoriti o tome da su ove stvari izmišljene i da nema potrebe da se zatvori tragično poglavlje zajedničke istorije Srba i Mađara.
   
Neko je spomenuo da će nakon ove deklaracije Čurug postati mesto samo mađarskog stradanja. To, hvala bogu, jednostavno nije tačno i to ne odgovara istini i to želim da kažem zarad javnosti i svih građana Republike Srbije. U Čurugu se ovih dana gradi jedan spomenik za mađarske žrtve, sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Isto tako, obnavlja se i rekonstruiše zgrada u kojoj su stradali Srbi 1942. godine, a zove se Topalov magacin, a ta se rekonstrukcija vrši iz sredstava mađarske države. Mislim da je tako najkorektnije i u skladu sa civilizacijskim tekovinama.
   
Nadam se da će rekonstrukcija tog objekta i izgradnja spomenika i za srpske i za mađarske žrtve biti završena u roku od nekoliko dana i da će u skladu sa dogovorom između predsednika Republike Srbije, gospodina Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske, gospodina Janoša Adera, na tim mestima doći do zajedničkog poklonjenja nevinim žrtvama srpske i mađarske nacionalnosti.
   
Mislim da je dobar momenat za donošenje ove deklaracije i želim da kažem da ovo nema apsolutno nikakve veze sa državnim interesima vezano za napredak Srbije na putu ka EU. Ovaj trenutak, kao što rekoh, je očekivan od strane vojvođanskih Mađara bezmalo 70 godina i mislim da su se morale stvoriti određene okolnosti, koje su se stvorile i zbog toga smo zajedno sa SNS podneli ovaj predlog deklaracije i nadamo se velikoj većini u Danu za glasanje.
   
Isto tako, želeo bih da se zahvalim i svim poslaničkim grupama i narodnim poslanicima koji su podržali sazivanje ove današnje sednice, jer SNS i SVM nema dovoljno potpisa za sazivanje ove sednice i mi smo zahvalni svim onim poslaničkim grupama koje su dale potpise poslanika da bismo danas mogli da raspravljamo o ovoj deklaraciji, da se ne bi čekao oktobar, kada počinje redovno zasedanje.
   
Na samom kraju, želeo bih da se zahvalim na izuzetnim diskusijama koleginici Dijani Vukomanović, koleginici Zlati Đerić i kolegi Predragu Markoviću.
   
Ja vas molim da, nadam se u roku od nekoliko minuta, što je moguće većom većinom usvojimo deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjenih 1944-1945. godine, tekst koji nije uperen ni protiv jednog naroda i koja, mislim na deklaraciju, poštuje apsolutno sve nevine žrtve. Hvala vam.