O budžetu za 2007. g.

PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor.
 
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, ja ću izneti stavove Poslaničke grupe manjina i Saveza vojvođanskih Mađara u vezi sa predloženim budžetom za 2007. godinu. 
 
Ako bih hteo da budem ironičan, morao bih se zahvaliti Vladi što je sredinom juna napokon omogućila narodnim poslanicima da usvoje budžet za tekuću godinu. Ipak, ne bih hteo da budem ironičan iz razloga što situacija nije ironična ili groteskna, već je tragična ili tragikomična. 
 
Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu 14. juna 2007. godine, a to je tragično. Narodni poslanici su imali dva dana, subotu i nedelju, da se upoznaju sa predlogom budžeta, akta koji je najvažniji i najsloženiji akt u praksi parlamenata, pa tako i Narodne skupštine Republike Srbije, a to je tragikomično. 
 
Toliko o tome što je gospodin Dulić izjavio pre svog izbora za predsednika Narodne skupštine da će učiniti sve da Narodna skupština povrati svoje izgubljeno dostojanstvo. Rekli ste i to, predsedniče, da na tome moraju zajednički raditi i vladajući i opozicioni poslanici. Ovakvim načinom sazivanja sednice ne samo da od Narodne skupštine pravite slepu glasačku mašineriju u meri u kojoj ona to do sada nije bila, već onemogućavate poslanike da izvršavaju svoje najosnovnije zadatke. Ali, ja sigurno imam neke prevelike zahteve kada mislim da bi bilo najnormalnije da narodni poslanici imaju barem sedam dana, kao što je i prema Poslovniku, da pročitaju tako složen i važan akt kao što je predlog budžeta i da se konsultuju sa stručnjacima i eventualno pripreme neke amandmane. 
 
Sa ovakvim načinom rada Narodnoj skupštini se ne može povratiti dostojanstvo, a ovom prilikom za to nikako ne može biti kriva opozicija. Verovatno bi trebalo da budem srećan i zbog toga što izgleda da će Srbija izaći iz protivustavnog i nezakonitog stanja što se tiče funkcionisanja budžetskog sistema. Najzad će, verovatno kao poslednja zemlja na zemaljskoj kugli, i naša država dobiti budžet za 2007. godinu, i to u drugoj polovini meseca juna. 
 
Jer, da se podsetimo, legalistička tehnička vlada DSS-a je u martu Uredbom produžila privremeno finansiranje Republike Srbije do kraja juna tekuće godine, suprotno članu 28. Zakona o budžetskom sistemu. Moramo se podsetiti i toga da iako su krajem marta i čelnici i poslanici DS-a i G17 plus smatrali ovu uredbu nezakonitom, pa čak i protivustavnom, od 15. maja su prestali da iznose ove stavove. Ali, sve se menja. 
 
Znači, trebalo bi da smo srećni što će krajem juna i naša država dobiti budžet za tekuću godinu. Morali bismo biti radosni zato što Vlada neće uredbom produžiti privremeno finansiranje, recimo, do 31. decembra 2022. godine, već je predložila budžet. Ali, moram biti kvarilac raspoloženja. Kakav je bio sistem budžetskog finansiranja u prvoj polovini tzv. budžetske godine, zahvaljujući neodgovornim političarima kojima treba četiri meseca da sastave vladu, takav je i predloženi budžet. 
 
Ali, ne treba to da nas čudi. Istaknuti srpski pravnik Valtazar Bogišić je u Opštem imovinskom zakoniku već pre stotinak godina napisao "što se grbo rodi, vreme ne ispravi". 
 
Ipak bih nekoliko rečenica hteo reći o sadržini predloženog budžeta. Nećemo glasati protiv predloženog budžeta samo iz malopre navedenih proceduralnih razloga, Savez vojvođanskih Mađara će glasati protiv budžeta i zbog neprihvatljivosti njegove sadržine. 
 
Sada ne bih želeo da komentarišem činjenicu koju su prethodnih dana iznosili čak i pojedini poslanici vladajućih stranaka, koji su ujedno i stručnjaci za ovu oblast, da predloženi budžet nije u dovoljnoj meri razvojnog karaktera. 
 
Ne bih detaljnije komentarisao ni to da se za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek planira samo neznatan iznos naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije. 
 
Naravno, ne treba trošiti reči ni na to da kažemo da Vojvodina i lokalne samouprave nisu dobile ni blizu ona sredstva koja bi trebalo da dobiju. Ipak ću ukazati na nekoliko činjenica. 
 
Savez vojvođanskih Mađara je više puta naglasio da smatramo da je od izuzetne važnosti da se u opštinama u kojima nacionalne zajednice žive u značajnom broju znatno poveća obim sredstava koja država ulaže u razvoj privrede i infrastrukture, odnosno daje za podršku malim i srednjim preduzećima. 
 
Isto tako smatramo da je od izuzetnog značaja da država obezbedi odgovarajuće i sigurne finansijske izvore za funkcionisanje Narodnog pozorišta u Subotici, Novosadskog pozorišta, Kulturnog zavoda vojvođanskih Mađara iz Sente, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, Izdavačke kuće "Forum", kao i ustanova koje su od značaja za druge nacionalne zajednice. 
 
Od ovoga u predloženom budžetu nema ni traga. Iz okvirnih brojki predloženog budžeta nije moguće ni ekstenzivnim tumačenjem prepoznati takvu nameru Vlade Republike Srbije. 
 
Sada nekoliko konkretnih brojki. Sa ove govornice više puta sam vas podsetio da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina. 
 
Naravno, ne tvrdim da manjine treba da dobiju jednu trećinu budžeta, jer je Savez vojvođanskih Mađara uvek bio prepoznatljiv zbog toga što je realan, objektivan i konstruktivan, ali bih hteo da vam skrenem pažnju na to da je za programe u oblasti međunarodne saradnje, narodnog stvaralaštva i stvaralaštva nacionalnih manjina predviđeno ukupno 13 miliona i 508 hiljada dinara. 
 
To je razdeo 26, funkcija 820, ekonomska klasifikacija 424 - Ministarstvo kulture. Znači, ukupno 13 miliona. 
 
Tu je bio gospodin ministar za kulturu, sada nije u sali, pa ga ne mogu pitati da li možemo biti bezbedni što se tiče plana rekonstrukcije Narodnog pozorišta – Népszínház iz Subotice, što bi trebalo da bude predviđeno budžetom. Nadam se da je negde i predviđeno, ali to ne možemo da pročitamo iz predloženog budžeta za tekuću godinu. 
 
Da i ne govorim o tome da još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine. Na osnovu člana 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, još 2002. godine je trebalo da se osnuje fond za nacionalne manjine sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina. Fond bi, na osnovu Zakona, već petu godinu trebalo da učestvuje u finansiranju aktivnosti i projekata iz budžetskih sredstava vezanih za poboljšavanje položaja i razvijanje kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina. 
 
Pored ove sramne brojke od 13 miliona dinara, nacionalne manjine se spominju još samo na jednom mestu u predloženom budžetu za 2007. godinu – sredstva namenjena za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina  u iznosu od 63 miliona 100 hiljada dinara. To je razdeo 12, funkcija 160, ekonomska klasifikacija 481 - Ministarstvo finansija. 
 
U vezi sa ovom brojkom postoje dva problema. Jedan je formalne prirode. Naziv podstavke je – dotacije nevladinim organizacijama. 
 
Želim da podsetim ministra finansija i sve narodne poslanike i članove Vlade da nacionalni saveti nisu nevladine organizacije, već, na osnovu člana 75. Ustava i člana 19. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, citiram: "Nacionalni saveti predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti i osnivaju ustanove iz ovih oblasti." Nacionalni savet nipošto nije civilna organizacija i finansiranje treba da bude uređeno na način da nacionalni saveti predstavljaju posebnu budžetsku stavku. Za to se zajednički zalažu svi nacionalni saveti, kojih trenutno ima 14, još od 2002. godine.
 
Drugi problem je suštinski. Za 14 nacionalnih saveta nacionalnih manjina je predviđeno 63 miliona i 100 hiljada dinara ukupno za celu godinu. Trenutno je 14 nacionalnih zajednica formiralo svoje savete. Znači, 63 miliona 100 hiljada dinara za 14 saveta, koji su najviši organi kulturne samouprave nacionalnih manjina na osnovu Ustava i zakona. Znači, to je četiri i po miliona po savetu godišnje. Kako saveti da izvršavaju svoje obaveze, pogotovo mađarski, bošnjački, romski, hrvatski ili slovački, ako je predviđeno ukupno 63 miliona dinara? 
 
Nacionalni saveti su za ovu godinu tražili 150 miliona dinara. Nije li omalovažavanje pripadnika jedne trećine stanovništva Republike Srbije što su sredstva za ovu godinu povećana samo za simboličnih 100 hiljada dinara u odnosu na  2006. godinu i u odnosu na budžet iz 2006. godine? Da ne govorim o tome da su u međuvremenu formirana još dva nacionalna saveta nacionalnih manjina. 
 
Kako će posle glasanja za ovaj budžet to objasniti pojedini narodni poslanici koji sede u poslaničkoj grupi Demokratske stranke, a koji su inače čelnici pojedinih nacionalnih saveta, recimo slovačkog ili hrvatskog? Zašto Vlada ne izlazi u susret barem poslanicima iz vladajućih stranaka, ako ne izlazi u susret poslanicima iz opozicionih stranaka? 
 
Umesto postavljanja dodatnih, verovatno samo retoričkih pitanja, na kraju želim konstatovati: ne samo da nema posebnog ministarstva za manjinska prava, ne samo da nema posebnog skupštinskog odbora za nacionalne manjine, i da Savez vojvođanskih Mađara nije predložio amandman prava nacionalnih manjina praktično ne bi bila pominjana ni u Zakonu o zaštitniku građana, već nas skoro nema ni u budžetu. 
 
To je direktan signal pripadnicima nacionalnih manjina da su u strankama tzv. demokratskog bloka važni samo glasovi nacionalnih manjina, a ne postoji iskrena želja za finansiranje njihovih prioriteta. Nadamo se da će se stav Vlade u vezi sa navedenim prioritetima promeniti u toku budžetske godine. Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor. 
 
Ujedno želim da kažem i to da su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podneli amandman na predloženi budžet za 2007. godinu kojim je predviđeno da nacionalni saveti za ovu godinu imaju, umesto 63 miliona i 100 hiljada dinara, 163 miliona dinara i molim narodne poslanike da usvoje ovaj naš predloženi amandman. Kažem, Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor, ali zbog namere i želje da se skrene pažnja na navedene činjenice SVM će sada glasati protiv predloženog budžeta. Hvala lepo.
 
PREDSEDNIK: Zahvaljujem gospodinu Bálintu Pásztoru. Određujem pauzu od sat vremena. Nastavljamo rad u 17.00 sati.