O 5. skupštinskoj odluci o Kosovu i Metohiji
PREDSEDNIK: Vreme. Zahvaljujem. Gospodin Bálint Pásztor ima reč. Izvolite.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Uvaženi predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici! Ovo je peta odluka o KiM u Narodnoj skupštini za protekle tri i po godine. Imali smo jednu rezoluciju 14. februara 2007. godine. Imali smo drugu rezoluciju 24. jula 2007. godine. Treću 26. decembra 2007. godine, onda jednu u februaru 2008. godine. Ovo je peta odluka o KiM.
U slučaju ovih prethodnih, tačnije: što se tiče prethodnih predloga odluka ili rezolucija, uvek smo bili uzdržani. Bili smo uzdržani zbog toga što smo smatrali, a i dalje smatramo da pojedini delovi tih predloga rezolucija nisu bili u saglasnosti sa savremenim rečnikom diplomatije. Smatrali smo da su određeni pojmovi, određeni izrazi iz tih predloga rezolucija neodređeni i nejasni. Stavljali su u izgled prekid diplomatskih odnosa sa određenim državama sveta. Deklarisali su vojnu neutralnost, za koju mi smatramo da je štetna po građane Republike Srbije.
Iz tih razloga nismo podržali prethodne rezolucije. Ali, uvek smo naglašavali, i u februaru 2007. godine, i u julu 2007. godine, i u decembru te godine da je za SVM jedino prihvatljivo mirno rešavanje svih nesporazuma i sukoba političkim i diplomatskim sredstvima, kroz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na celoj teritoriji KiM. I dalje smatramo da je to jedini mogući ispravan put.
Za razliku od nekih drugih stranaka vladajuće većine, u potpunosti poštujemo Ustav Republike Srbije. Poštujemo i preambulu Ustava Republike Srbije, poštujemo i 1. član, poštujemo i poslednji član 206. Ustava Republike Srbije, a poštujemo, za razliku od nekih, i član 184. Ustava Republike Srbije. Ko ne zna o čemu govori taj član Ustava, nek proveri i pogleda. Znači, mi poštujemo Ustav Republike Srbije u celini. Nikada nismo dovodili u pitanje teritorijalni integritet, suverenitet i ustavni poredak Republike Srbije. Kada kažem da ih nismo dovodili u pitanje, onda ne govorim samo o SVM, nego govorim o vojvođanskim Mađarima u celini.
Ali isto tako, svi mi znamo da postoji određeno faktičko stanje. Određeno faktičko stanje koje ne bi trebalo da ignorišemo i koje ne možemo da ignorišemo i da hoćemo. To je, da već 11 godina nema ubiranja poreza na teritoriji KiM, nema ni jednog pripadnika policije Republike Srbije na teritoriji KiM, nema ni jednog pripadnika Vojske Srbije na teritoriji KiM. Jednom rečju, nema države Srbije na teritoriji AP KiM.
Treba reći to, da su od 2000. godine sve vlade, i Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića i Vlada Vojislava Koštunice i Vlada Mirka Cvetkovića, činili sve, činili natčovečne napore da se KiM vrati pod suverenitet Republike Srbije. Srbija je izgubila suverenitet pod Kosovom još pre 20-30 godina. 80-tih i 90-tih godina je Republika Srbija izgubila suverenitet na KiM.
Sada vidimo u Predlogu odluke da se Vlada zalaže za istorijsko pomirenje između albanskog i srpskog naroda. To je, naravno, za pohvalu i svakako za podršku. Ali mislim, čini mi se, da je ta inicijativa malo zakasnela. Da je bilo te inicijative pre 20 ili 30 godina, sada možda ne bismo vodili raspravu o ovakvoj odluci i povod ne bi bio ovakav kakav jeste. Tužna je činjenica da su pripadnici političke elite pre 20 ili 30 godina vodili takmičenje o tome, ko će žešće da odbije i samu mogućnost i ideju da se sedne sa predstavnicima Albanaca sa teritorije AP KiM. Sada više nisam siguran da je moguće sa bilo kakvim natčovečnim naporima da se sadašnja situacija promeni.
Ne bih želeo da govorim o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde. Smatram da odluke sudova, bez obzira da li se radi o Međunarodnom sudu pravde ili o nekom drugom sudu, da li se radi o presudi ili savetodavnom mišljenju, ne treba komentarisati, ali uticajni stručnjaci za međunarodne odnose koji su bliski Vladi Srbije kažu, izjavljivali su prethodnih dana da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde otrežnjavajuće. Mislim da toga treba da budemo svesni.
Vlada danas nije došla sa predlogom rezolucije, koju namerava uputiti Generalnoj skupštini UN. Ne znamo kakvi su planovi za posle odluke Generalnog skupštine UN. Ne znamo šta je plan ako ta odluka bude pozitivna. Ne znamo šta je plan i nećemo saznati šta je plan, ako ta odluka bude bila negativna.
Ne bih želeo da govorim ni o određenim rešenjima iz Predloga odluke koju je Vlada uputila na usvajanje Narodnoj skupštini. Želim samo toliko da kažem da je ovaj tekst mnogo bolji i za nas mnogo prihvatljiviji u odnosu na tekstove, u odnosu na predloge rezolucija iz 2007. i 2008. godine. Naravno, ne slažemo se sa svim formulacijama iz ovog predloga odluke, ali je prihvatljiviji tekst nego što su bili dosadašnji.
Kao što sam malopre rekao, možemo da podržimo isključivo napore da se mirnim, diplomatskim, političkim sredstvima reše ona pitanja koja su za sada nerešena i za to od nas Vlada Republike Srbije ima podršku. Nećemo mi biti oni, neće Savez vojvođanskih Mađara biti stranka i neće vojvođanski Mađari biti narod u Srbiji koji će osujetiti Vladu Republike Srbije u tome da se obrati Generalnoj skupštini UN. Voleli bismo kada bi se to činilo u saglasnosti, u dijalogu, u razgovoru sa EU, sa članicama EU i sa svim onim državama na koje Republike Srbije može i treba da računa u godinama i decenijama koje dolaze.
Treba da kažem i to, a o tome još ovde u Narodnoj skupštini nismo govorili i nadam se da ove moje rečenice neće biti pogrešno protumačene, da mi vojvođanski Mađari u potpunosti razumemo u ovim trenucima srpski narod.
Želeo bih da vas podsetim, pre svega javnost, jer se o tome izuzetno malo govori u Srbiji, da smo mi, Mađari, 4. juna ove godine obeležili 90. godišnjicu od potpisivanja Trijanonskog mirovnog sporazuma. Mađarska je, tada 4. juna, tadašnja Mađarska je 4. juna 1920. godine izgubila više od dve trećine tadašnje svoje teritorije i tada je Mađarska izgubila više od polovine stanovništva. 3,3 miliona pripadnika mađarskog naroda se probudilo izvan granica dotadašnje Mađarske i mogu vam reći kao pripadnik mađarske nacionalne zajednice i iz iskustva kažem da treba više generacija da prođe da bi te rane zarasle, ukoliko je to uopšte moguće. Zbog toga mi u potpunosti razumemo srpski narod u ovim vrlo, vrlo teškim trenucima.
Ali, isto tako smatramo da Vlada treba da vodi politiku koja je u interesu svih građana Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu i svu dugu pripadnost i na sve druge eventualne razlike.
Ne treba ugrožavati evropske integracije. Ne treba se, ne sme se ući u otvorenu konfrontaciju sa zemljama sveta, jer to nije u interesu građana Republike Srbije. U interesu građana Republike Srbije je da se Republika Srbija razvija, da se otvaraju nova radna mesta, da imamo strane investicije, da budemo punopravna država članica i EU i prema našem dubokom ubeđenju NATO-a. To je taj pravac koji je prema nama u interesu svih građana RS. To je ta politika koju Vlada treba da vodi.
EU je nudila zajedničko pisanje rezolucije za Generalnu skupštinu UN. Savet ministara EU je danas razmatrao, ili razmatra možda i u ovim trenucima situaciju na Kosovu posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Jedino ispravnim koracima smatramo ukoliko Vlada Srbije bude razgovarala o svim narednim koracima sa ovim državama.
Smatramo da bi konfrontacija izazvala usporavanje ionako veoma mukotrpnog i sporog evropskog približavanja i da to nije u interesu ni Srba ni Mađara, ni drugih naroda koji žive na teritoriji RS.
Nismo sigurni da će ova odluka doprineti ubrzanju evropskih integracija. Nismo sigurni čak ni u to da će ova skupštinska odluka pomoći Srbima na KiM. Ali, s obzirom na to da je za nas prihvatljiv dijalog, da smatramo da o svim do sada nerešenim pitanjima treba razgovarati i sa Albancima i sa državama u svetu, danas ćemo glasati za ovaj predlog odluke uz nadu da Vlada RS neće učiniti ništa što bi bilo na štetu građana RS. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.
