Postavite pitanja Bálintu Pásztoru ovde >>


Zivka, 12.09.2013.:

Postovani gospodine Balint, Interesuje me da li oni, ciji su preci, tacnije babe i dede i sa oceve i majcine strane, rodjeni u Hrvatskoj, Dalmacija, u periodu od 1916. do 1925. godine, imaju pravo da apliciraju za madjarsko drzavljanstvo. Osim toga, zanima me da li dvojno drzavljanstvo, srpsko i hrvatsko, utice na mogucnost aplikacije, narocitno zbog ulaska Hrvatske u Evropsku Uniju? Srdacan pozdrav, Zivka Paco

P.B., 12.09.2013.:

Poštovana Živka,

Što se prvog pitanja tiče, svima sa precima sa teritorije današnje R. Hrvatske sam predložio da se ovim pitanjim obrate nekom od konzulata Mađarske. To savetujem i Vama.

Posedovanje i hrvatskog državljanstva ne isključuje sticanje mađarskog, i obrnuto.

Dragan Peric, 11.09.2013.:

Postovani g. Balint, Prvo zelim da Vam se zahvalim na uspesno izguranom zakonu o nultoj tolerenaciji na kradju. Istina da skupstina nije u potpunosti usvojila Vas predlog, ali i ovo je veoma veliki korak napred, koji bi trebao da pomogne gradjanima da se osecaju sigurnije, a policiji i sudstvu da olaksa pritvaranje provalnika! Sada Vas molim da pogledate ove nesretne ljude kojima su u srpskim porodilistima nestale bebe. Da ih po mogucstvu primite, saslusate njihove price i da im pomognete da se donesu odgovrajuci zakoni, koji bi strogo definisali proceduru, kako se postupa sa bebama koje su mrtvorodjene, cime bi na jednostavan nacin bila sprecena "trgovina" bebama, a odgovorni lako pronadjeni. Hvala unapred za sav trud koji ispoljavate da ova zemlja bude prijatnije mesto za zivot! Srdacan pozdrav iz Beograda!

P.B., 12.09.2013.:

Poštovani g-dine Periću,

Nažalost za nultu toleranciju se još nismo uspeli izboriti. Samo je limit za tzv. sitne krađe spušten na 5000 dinara. Nastavljamo borbu. Nadam se da ćemo uspeti ubediti ostale da država treba da zaštiti privatnu svojina građana u potpunosti.

Što se ovog drugog, ogromnog problema tiče, ja mogu primiti ljude, i ako mi se obrate to ću i učiniti, ali mislim da postoji bolja adresa za to. U Narodnoj skupštini postoji Odbor za prava deteta. Predsednik odbora je po tradiciji predsednik Narodne skupštine. Predlažem da se ljudi obrate ovom odboru.

Izabela Hajdu, 10.09.2013.:

Postovani gospodine Balint,da li mi mozete reci sta se desava sa bezbednosti u Novom Sadu?Napadaju zene,decu,profesore,automobile a policija jos ne dobija nacelnika a niko ne zna zasto.Grad je pun iscrtanih poruka,kriminala i svega.Znam da se vi borite za pravdu i samo me zanima koje je vase misljenje i da li ova vlast u novom sadu moze nesto da menja.Veliki pozdrav za vas i pohvala sto ste veliki gospodin.

P.B., 12.09.2013.:

Poštovana G-đo Hajdu,

Pitanje bezbednosti nažalost nije u nadležnosti lokalnih samouprava. Grad ne može mnogo da učini. Za početak bi trebalo imenovati načelnika policijske uprave u Novom Sadu, treba povećati broj policajaca. To, međutim nije jednostavno zbog ekonomskih kapaciteta države. Nama je od najveće važnosti pitanje bezbednosti. I danas ću imati sastanak sa Vanjom Vukićem, državnim sekretarom u MUP-u. Razgovaraćemo i o ovim pitanjima.