Zakoni, poslaničke "cvećke" i Zverka u parlamentu

BEOGRAD - Radnu i ozbiljnu atmosferu u srpskom parlamentu ove godine su u više navrata zasenili neuobičajeni postupci poslanaka, koji su se "zamrzavali" i "odmrzavali", pevali "u čast" stranih diplomata ili duhovitim opaskama komentarisali donošenje novih zakonskih rešenja.

Republički parlament bio je poslednja karika u donošenju zakona iz evropske agende, među kojima su pojedini, bar po mišljenju poslanika, bili sasvim neobični.

Opozicija je silno iskritikovala Zakon o pomorskoj plovidbi, jer, kako su rekli, šta će Srbiji takav zakona kad nema more.

Radikali su tim povodom posebne pohvale uputili ministru Milutinu Mrkonjiću za, kako su to objasnili, "vizionarstvo, jer je predložio takav akt uprskos činjenici da Srbija trenutno nema more".

A poslanik SRS Momir Marković čak je komentarisao da je očigledno da samo Mrkonjić u celoj vladi zna da će se ostvariti san SRS o "velikoj Srbiji, kada će Srbija izaći na more, pa će joj biti potreban ovakav zakon".

Ministar Mrkonjić je, inače, često bio tema opozicije, koja ga je čak kritikovala i zato što uopšte sedi u sali i brani zakone koji nisu iz njegovog resora.

Opozicija je u tome videla vid omalovažavanja od strane vlade koja na sednicu šalje nekompetentnog ministra da brani zakonske predloge, Mrkonjić je poručivao da on može i da ode ako nekome smeta, a sve se završilo tako što je ostao u sali i obrazložio predlog vlade.

Zakon o železnici, na primer, na kraju nije ni donet, a primedbe su pljuštale i iz vlasti i iz opozicije, da bi se završilo primedbom upućenom ministru Mrkonjiću "da u Srbiji putovanje železnicom za putnika danas ima čar avanture, jer se nikada ne zna kada će stići, a ponekad i kada će krenuti".

Najglasniji u kritikama bio je Savez vojvođanskih Mađara, čiji je poslanik Balint Pastor, kao argumentaciju za zahtev njegove stranke da deo železničke infrastrukture na teritoriji Vojvodine pripadne toj pokrajini, "potegao" u istoriju poredeći stanje na železnici danas i početkom prošlog veka.

Pastor je poslanicima "prepričao" kako u neko tamo srećnije vreme stanovnici Niša, koji su živeli u kvartu oko železničke stanice, nisu mogli noćima da spavaju jer ih je svako malo uznemiravao stanični spiker najavljujući polaske i dolaske vozova, često i istovremeno za pet ili šest vozova.

Trudeći se da dokaže da je pravo rešenje kad železnica nije kompletno u rukama države Pastor se pozvao na praksu iz davne 1924. godine kada su od 1.700 kilometara samo 382 bila u vlasništvu države.

Prva pruga u Srbiji, inače, a i to nije nevažno po njegovom mišljenju, povezivala je Suboticu i Sombor, pri čemu je u to vreme početkom 20. veka Vojvodina imala najgušću mrežu pruga u Evropi, tri puta gušću nego u Engleskoj, koja je, naglasio je Pastor, kolevka železnice.

I radikali su se sa nostalgijom prisećali kako su pruge ranije izgledale, pa su čak izračunali da se danas voz na srpskim prugama kreće samo devet kilometara na sat brže nego u vreme vladavine Milana Obrenovića.

Radikali su izveli i preciznu računicu po kojoj su se vozovi u vreme nastanka prvih srpskih pruga na relaciji Beograd-Niš kretali u proseku brzinom od 36 kilometara na sat, a sada se vozom kroz Srbiju putuje prosečnom brzinom od 45,5 kilometara na sat. To je tačno devet kilometara više za proteklih 127 godina.

A tek da bismo dostigli evropske brzine ili kojim slučajem japanske, gde vozovi idu i do 300 kilometara na sat trebalo bi da prođe još barem 2.600 godina.

Poslanike SRS inspirisao je i Zakon o zaštiti poslovne tajne, za koji su izjavili da je Srbiji potpuno nepotrebanm gotovo kao, recimo, i zakon o kitovima.

"Pitam šta će nama taj zakon kada nemamo kitove u Srbiji, a onda dobijemo i zakon o zaštiti poslovne tajne. Pošto je jasno da u Srbiji imamo industrije koliko i kitova, onda je jasno da se zakoni ne usvajaju sa namerom da se bilo šta poboljša", izjavila je u skupštini radikalka Vjerica Radeta i dodala da je svemu kriva evropska agenda na kojoj se pomeuti zakon o kitovima nalazi.

Radikali su u toj raspravi tvrdili da zaštita poslovne tajne treba da traje neograničeno a da tajne te vrste treba da se čuvaju večno, kao formula za koka-kolu.

"Ne prija mi što moram da pominjem primer kompanije iz zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova, ali pre 20 godina oni su dali nekoliko milijardi dolara da se tajna koka-kole prebaci ili uskladišti u podzemni sef u Atlanti", rekao je radikal Dragan Stevanović.

Poslanici su od njega saznali i da samo dva čoveka trenutno u ''Koka-koli'' mogu da znaju formulu za taj napitak i da su obavezni da je čuvaju tako da nikada ne bude objavljena.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak energično je u skupštini branio stav da Vojvodini treba da pripadne deo imovine koja se nalazi na njenoj teritoriji, tvrdeći da je ta pokrajina "kao miraz" u zajedničku državu južnih Slovena unela hiljade kilometara pruga i puteva, fabrike čokolade, pića, konzervi i piva.

Čanak je poslanike zasuo brojkama, pa je tako ispričao da su Vojvođani u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. uneli 4.700 kilometara izgrađene putne mreže, 2.200 kilometara pruga, više od 100.000 putničkih i teretnih vagona, 902 kilometra plovnih puteva, reka i kanala, ali i 12 fabrika čokolada, 27 fabrika pića, osam pivara, pet fabrika konzervi i 11 mlekara.

A da se u parlamentu nije samo debatovalo o zakonima, svedoče i gosti Doma Narodne skupštine, koji ove godine nisu bili samo inostrani državnici i diplomate, već i holivudske zvezde, poput Krisa Nota, popularnog Zverke u seriji "Seks i grad".

Not je u Skupštini Srbije snimao jednu scenu za novu seriju "Titanik - krv i čelik", a veliku pažnju izazvala je i poseta pevačice Severine, koja je u zdanju na Trgu Nikole Pašića prisustvovala završnoj manifestaciji akcije "Bitka za bebe".

U Skupštini Srbije je ove godine bilo i "zamrzavanja" i "odmrzavanja" poslanika, odnosno mandata.

Esad Džudžević je, naime, tom, do sada nepoznatom "institutu", pribegao nezadovoljan stanjem u Sandžaku i pravima Bošnjaka, ali i zato što su mu nepoznati počinioci izbušili gume na službenom automobilu.

Poslanici opozicije su ove godine stranim diplomatama priredili i mini koncert, doduše neočekivan.

U trenutku kada je ambasadorka SAD Meri Vorlik posetila zdanje na Trgu Nikole Pašića, radikali su pokušali pevanjem srpskih rodoljubivih pesama i transparentnima da poruče da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Na kraju godine neko se setio i da bi se ponašanje poslanika moglo "ukrotiti" kodeksom ponašanja, što su pojedinci pozdravili, a zanimljivo je da je čak i Velimir Ilić (NS) rekao da nema ništa protiv takve ideje, ali je i konstatovao da su srpski poslanici "cvećke" u odnosu na one u Evropi.