VETERANI, DEBITANTI, 91 ŽENA I NAJVIŠE BEOGRAĐANA
Istražujemo kako će izgledati novi saziv Narodne skupštine: "Srbija protiv nasilja neće imati jedan poslanički klub"
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije biće održana sutra u Beogradu, tačno 51 dan posle izbora, na dnevnom redu biće potvrđivanje mandata narodnih poslanika, kao i izbor predsednika i potpredsednika Skupštine Srbije, a sa posebnom pažnjom se iščekuje odluka opozicije da li će bojkotovati sednicu ili će se odlučiti za neki vid protesta.
Sednicu Skupštine će, kao najstariji poslanik, predsedavati matematičar Stojan Radenović s liste “Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane”, a njemu će kao najmlađi poslanici u radu pomagati Marko Milošević iz SPS, Aleksandar Đukić i Sanja Milošević iz SNS i Nastasja Baković sa liste “Srbija protiv nasilja”.
Poslovnik predviđa da predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi najmanje 30 narodnih poslanika. Pre pristupanja izboru predsednika parlamenta, Narodna skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.
SNS najbrojniji, ima i debitanata
Od 18 lista koje su učestvovale na izborima 17. decembra, njih deset je obezbedilo mesto u Skupštini Srbije, a ispod cenzusa su ostale Dveri, Zavetnici, Narodna stranka, pa bivši predsednik Srbije Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Saša Radulović... Po prvi put u parlament, sa tri poslanika, ušla je stranka Zdrava Srbija, Milana Stamatovića i to na listi Srpske napredne stranke.
Sa 129 mandata Srpska napredna stranka je potvrdila da je najjača u Srbiji, samo što ovog puta imaju više od polovine poslanika i u prilici su da sami formiraju buduću vladu, mada je izvesno da će uz sebe privoleti još neke tradicionalne saveznike, pre svega Socijalističku partiju Srbije i stranke manjina.
Među 250 poslanika koji će 6. februara sesti u poslaničke klupe (neki će možda podneti ostavke i prepustiti svoje mesto drugima sa izborne liste na kojoj su bili) nalaze se mnoga poznata imena poput Miloša Vučevića, Ane Brnabić, Vladimira Orlića, Arno Gujona, Dejana Tomaševića, Željka Rebrače sa liste SNS, pa Miroslav Aleksić, Dragan Đilas, Radomir Lazović, Marinika Tepić, Zdravko Ponoš sa liste “Srbija protiv nasilja”, koaliciju SPS-JS predvodiće Ivica Dačić, Dragan Marković Palma, Slavica Đukić Dejanović, Branko Ružić, Dušan Bajatović, a u poslaničke klupe trebalo bi da sednu i Miloš Jovanović, Branimir Nestorović, Balint Pastor, Usame Zurkolić, Šaip Kamberi...
U klupama najviše pravnika i 91 žena
U četrnaestom sazivu Skupštine Srbije biće najviše pravnika (49) i ekonomista (40), slede politikolozi (19), a u parlamentu će sedeti i 14 lekara i 12 penzionera.
Najviše pravnika izabrano je sa liste Srpske napredne stranke (19), među poslanicima koalicije „Srbija protiv nasilja“ ih je 15, dok je petoro pravnika sa liste koalicije NADA. Ekonomisti su takođe najzastupljeniji na listi koju predvode naprednjaci – 26, sledi koalicija "Srbija protiv nasilja" sa šestoro i savez Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije sa troje, preneo je N1.
Broj politikologa je skoro izjednačen na listama SNS (7) i SPN (6), a to je i najčešće zanimanje među budućim poslanicima SPS-JS – ima ih četvoro, na čelu sa liderom socijalista Ivicom Dačićem. Od 14 lekara, čak deset je ušlo u parlament sa liste SNS, dok je najviše univerzitetskih profesora među poslanicima koalicije „Srbija protiv nasilja“ – troje od ukupno šestoro. Svaki drugi penzioner u novom sazivu parlamenta dobio je poslanički mandat kao predstavnik liste SNS.
Kada su pripadnice lepšeg pola u pitanju, u novom skupštinskom sazivu biće ih za tri manje nego u prethodnom – ukupno 91 (34,4 odsto).
Iz Beograda 43 odsto, a prosek godina 48
U novom sazivu Skupštine Srbije biće narodni poslanici iz 64 grada i opštine, dok svoje predstavnike u parlamentu neće imati stanovnici 85 opština iz centralne Srbije i Vojvodine. Među lokalnim samoupravama iz kojih neće biti nijednog poslanika su Ruma, Aranđelovac, Aleksinac, Bačka Palanka, Prijepolje, Knjaževac, Ivanjica, Gornji Milanovac...
Najveći broj budućih narodnih poslanika je iz Beograda – 107, odnosno čak 43 odsto, sledi Novi Sad sa 18, iz Niša je desetoro, a iz Kragujevca osmoro. Kako prenosi N1, Leskovac, Požarevac, Priboj, Novi Pazar, Kraljevo, Sombor, Zrenjanin i Jagodina su mesta iz kojih dolazi po četvoro narodnih poslanika, dok je iz Vranja, Kruševca, Subotice, Pančeva, Šapca i Kosovske Mitrovice po troje poslanika.
Prebivalište u Čačku, Sremskoj Mitrovici, Zaječaru, Boru, Inđiji, Požegi, Bajinoj Bašti, Vršcu, Staroj Pazovi, Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani i Vladičinom Hanu ima po dvoje narodnih poslanika.
Kada je starost narodnih poslanika u pitanju, prosek godina je tačno 48. Ne računajući izborne liste sa jednim ili dva poslanika, najstariji su predstavnici liste „Mi – glas iz naroda, Branimir Nestorović“ sa prosečnih 56,7 godina starosti, dok su budući poslanici sa liste „Srbije protiv nasilja“ u proseku najmlađi - 45,7 godina.
Najavljeno bar 14 poslaničkih klubova
Novi saziv Skupštine Srbije bi prema najavama trebalo da ima najmanje 14 poslaničkih klubova. Prema Poslovniku Narodne skupštine, da bi se poslanička grupa obrazovala potrebno je da se predsedniku Narodne skupštine dostavi spisak svih članova koji su potpisali pristup toj grupi, a na spisku se posebno naznačava ko su predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik. U prethodnom sazivu bilo je ukupno 16 poslaničkih klubova, jer su i stranke koje su zajedno nastupale na izborima u okviru jedne liste imale svoje poslaničke grupe.
Najveći poslanički klub imaće Srpska napredna stranka i on će, ukoliko se nešto ne promeni u poslednji čas, imati 118 poslanika, odnosno za devet više nego u prethodnom sazivu. Sa liste koju je predvodio SNS, očekuje se da, kao i ranije svoj poslanički klub formira PUPS sa šest poslanika, kao i Socijaldemokratska stranka Rasima Ljajića sa pet poslanika.
"Srbija protiv nasilja" neće imati jedinstven poslanički klub
Izvesno je da najveća opoziciona grupacija “Srbija protiv nasilja” neće imati jedinstven poslanički klub, već će biti podeljena na više poslaničkih grupa što će im omogućiti duže vreme za diskusiju i druge pogodnosti u radu. Moglo bi da se desi da zato imaju čak šest poslaničkih grupa.
Najbrojniji bi bio poslanički klub Stranke slobode i pravde sa 19 poslanika, od kojih bi tri bila iz Pokreta slobodnih građana. Svoje timove mogli bi da imaju Narodni pokret Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak, Pokret Srce Zdravka Ponoša, Zeleno-levi front čija je okosnica Ne davimo Beograd, te Demokratska stranka i Zajedno.
Odvojene poslaničke klubove mogli bi da imaju Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija, pa koalicija NADA, debitanti Nestorovićevi “Mi-glas iz naroda”, ali sa šest poslanika i Savez vojvođanskih Mađara.
Poslanici u parlamentu takođe mogu nastupati i samostalno, odnosno ne moraju da budu deo poslaničke grupe.
Na prošlu vladu Srbije smo čekali čak 206 dana
Prethodna vlada Srbije oborila je rekord u istoriji srpskog višestranačja pošto je za njeno formiranje bilo potrebno čak 206 dana! Toliko je, naime, proteklo od dana izbora do dana kada je izglasana u Domu Narodne skupštine. Podsetimo, parlamentarni izbori 2022. održani su 3. aprila, dok je treća vlada Ane Brnabić izglasana 26. oktobra iste godine. A glavni razlog je bilo ponavljanje glasanja, čak pet puta, na izbornom mestu u Velikom Trnovcu, u opštini Bujanovac, zbog čega su konačni rezultati saopšteni tek 5. jula, a konstitutivna sednica Skupštine Srbije održana je 1. avgusta.
Prethodni rekord je držala druga vlada Mirka Marjanovića, za čije je formiranje 1998. godine bilo potrebno 184 dana nakon što su u septembru 1997. održani izbori za narodne poslanike.
Rekord u brzom formiranju vlade drži Zoran Đinđić 2001. koji je to uradio za 33 dana. Iza njega su vlada Dragutina Zelenovića iz 1991. formirana za 37 dana, zatim prva vlada Aleksandra Vučića (2014) za 42 dana, pa vlada Nikole Šainovića (1993) kojoj je trebalo 52 dana, dok je kabinet Mirka Cvetkovića (2008) sastavljen za 57 dana. Onda sledi prva vlada Vojislava Koštunice iz 2004. kojoj je trebalo 66 dana za izglasavanje, pa vlada Ivice Dačića iz 2012. sa 82, zatim prva vlada Mirka Marjanovića iz 1994. za 89 dana.
Šta će reći Evropski parlament na sednici zakazanoj za 8. februar?
Najjača opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” protestovala je što je konstitutivna sednica zakazana za 6. februar, dva dana pre nego što je planirano da se poslanici Evropskog parlamenta izjasne o izborima u Srbiji održanim 17. decembra prošle godine.
Kako su istakli “zakazivanjem prve skupštinske sednice pre 8. februara režim je pokazao da se plaši ocene evroparlamentaraca”.
Evropski parlament (EP) pozvao je članove koalicije “Srbije protiv nasilja“ da prisustvuju sednici parlamenta kada se 8. februara u Strazburu bude usvajala rezolucija o izbornim neregularnostima, potvrđeno je za “Insajder” iz ove koalicije.
Raspodela mandata
• Srpska napredna stranka 129
• Srbija protiv nasilja 65
• Socijalistička partija Srbije 18
• Koalicija Nada 13
• Nestorović, Mi - glas iz naroda 13
• Savez vojvođanskih Mađara 6
• SPP Zukorlić - DSHV Žigmanov 2
• SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin 2
• Politička borba Albanaca - Kamberi 1
• Ruska stranka 1
Vlade i premijeri od 2000.
• Milomir Minić 2000-2001.
• Zoran Đinđić 2001-2003.
• Zoran Živković 2003-2004.
• Vojislav Koštunica 2004-2007.
• Vojislav Koštunica 2007-2008.
• Mirko Cvetković 2008-2012.
• Ivica Dačić 2012-2014.
• Aleksandar Vučić 2014-2016.
• Aleksandar Vučić 2016-2017.
• Ana Brnabić 2017-2020.
• Ana Brnabić 2020-2022.
• Ana Brnabić 2022-2024.
MARKO TAŠKOVIĆ
