Većina kroji sudbinu Ustava
OCENA predsednika Srbije da treba pokrenuti inicijativu za izmenu Ustava izazvala je pravi "politički cunami" u zemlji. Tadić je, naime, poručio u intervjuu za "Novosti" da je "potrebno promeniti izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju partija, delove Ustava koji definišu broj poslanika i rešavaju pitanje regionalizacije i decentralizacije".
Stranke opozicije listom su poručile da neće dati podršku ovakvim inicijativama. U partijama vladajuće koalicije naglašavaju da su načelno za poboljšanje Ustava, ali i da će o konkretnim potezima odlučiti tek kada budu pokrenuti zvanični razgovori između partnera na vlasti. A njihova podrška bila bi neophodna da bi Tadićeva ideja prošla.
Jer, zakon kaže da promene Ustava može da inicira trećina poslanika, predsednik države, Vlada ili 150.000 birača. Svaki predlog koji se tiče promene uređenja vlasti mora najpre da dobije dvotrećinsku podršku u parlamentu, a zatim i potvrdu na referendumu. To bi, dakle, bila procedura i ukoliko bi se na dnevnom redu našli predlozi koje je izneo Tadić.
Željko Ivanji, funkcioner G 17 plus, kaže, za "Novosti", da svakoj promeni Ustava treba pažljivo pristupati, jer, ukoliko predlog ne prođe u Skupštini, po zakonu ne može ponovo pred poslanike u narednih godinu dana:
- U ovom trenutku pitanje je da li bi inicijativa za promenu Ustava dobila dovoljnu podršku i u samoj vladajućoj koaliciji. Po meni, najbolje bi bilo da se u naredne tri godine ovakva ideja detaljno razmotri, pa da ovaj saziv Skupštine, pred kraj svog mandata, ozbiljno krene u priču o promeni Ustava.
I u SPS-u su skeptični da ovog momenta ijedno političko pitanje, uključujući izmene najvišeg pravnog akta, može da dobije podršku 167 poslanika:
- Sve da ideja i prođe u parlamentu, potreban je referendum, koji bi koštao koliko i izbori. Da li je to u situaciji ekonomske krize pametno - pita se Đorđe Milićević, portparol socijalista.
On kaže da u vladajućoj koaliciji još niko nije pokrenuo zvanične razgovore na ovu temu, a ukoliko se to dogodi, SPS je "spreman na razgovor". Konačne odluke o eventualnim promenama Ustava, SPS će doneti na organima stranke, kaže Milićević.
- Predsednik SVM Ištvan Pastor srešće se u utorak sa predsednikom Tadićem, i promena Ustava sigurno će biti jedna od najvažnijih tema razgovora - otkriva za "Novosti" Balint Pastor, šef poslaničkog kluba manjina u Skupštini Srbije. - Nismo zadovoljni mnogim ustavnim rešenjima, a da li ćemo podržati eventualne izmene, zavisiće od toga kako zvanični predlog bude izgledao. Mislim da je o svemu ovome trebalo razmišljati 2006, kada se glasalo za ovaj Ustav.
Tada su, međutim, kako tvrdi Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS u parlamentu, DS i SRS bili protiv podele Srbije na regione. On smatra da je priča o promeni Ustava marketinški trik, kako bi se skrenula pažnja sa "nesposobnosti Vlade da se nosi sa ekonomskom krizom i pripremio teren za vanredne izbore":
- Mogući scenario je sledeći: kada vlast dođe u ćorsokak, a zemlja pred kolaps, pokrene se pitanje ustavnih reformi. Pošto je svima već sada jasno da one ne mogu proći u Skupštini, biće to odličan alibi za raspisivanje izbora - kaže Aligrudić.
SNS takođe zastupa tezu da je "licitiranje mogućim promenama Ustava Srbije zapravo bežanje vlasti od svakodnevnih, pre svega, ekonomskih i socijalnih problema građana".
Zoran Ostojić, funkcioner LDP, objašnjava, za "Novosti", da je ova stranka odavno upozoravala na većinu loših ustavnih rešenja, čija se izmena sada traži. Ali, za tu partiju, mnogo pre pitanja broja poslanika, su teme decentralizacije, ljudskih prava, rešenja koja se tiču Kosova.
D. M.
