Ušteda od 400.000 evra na dnevnicama
Demokrate predložile štednju u Skupštini
Održavanje sednica poslaničkih klubova niko ne proverava, a poslanicima se na poverenje isplaćuju dnevnice
Poslanici Demokratske stranke u Skupštini Srbije nameravaju da predlože ukidanje dnevnica za sednice poslaničkih klubova i odbora jer ima mnogo sumnji da poslanici zloupotrebljavaju pravo na dnevnice da bi povećali svoja primanja, saznaje „Blic“. Iako su radili samo 90 dana, poslanici su na ime dnevnica podigli sa skupštinske blagajne više od 37 miliona dinara, što je skoro 400.000 evra dodatka na njihove plate i poslaničke dodatke koji mesečno iznose po 106.000 dinara, bez obzira da li rade ili ne.
Na osnovu odluke Administrativnog odbora iz 2006. godine svaki poslanik ima pravo na dnevnicu u iznosu od 2.191 dinar kada prisustvuje sednici Skupštine i isto toliko za svaki sastanak skupštinskog odbora ili poslaničke grupe koji se održava u danima kad Skupština ne zaseda. Sudeći prema podacima iz skupštinskog „Informatora“, kako tvrde izvori „Blica“ iz Skupštine, poslanici SRS i SNS najviše su koristili ovu mogućnost i sednice poslaničkih klubova zakazivali u danima kada Skupština nije zasedala.
U „Informatoru“ nema podataka koji bi pokazali koliko je takvih sednica održano, ali pada u oči da su poslanici sa izborne liste radikala podigli najviše para za dnevnice, čak 13.745.944 dinara, odnosno 146.233 evra. Održavanje sednica poslaničkih klubova u Skupštini Srbije niko ne proverava, tvrde za „Blic“ u Generalnom sekretarijatu. Naš izvor iz skupštinske administracije navodi da je teško ući u trag podatku da li je neka poslanička grupa stvarno održala prikazane sastanke svog poslaničkog kluba i koliko je zaista poslanika bilo prisutno.
- Sekretarica poslaničkog kluba spusti do blagajne spisak poslanika koji su prisustvovali sastanku kluba. Na spisku su obično svi poslanici u klubu. Na blagajni obračunavaju troškove prevoza, kao i dnevnice. Niko ne ide po poslaničkim klubovima i ne proverava da li je stvarno neko držao sastanak. Pare se isplaćuju na poverenje - priča naš sagovornik koji insistira da ostane anoniman.
- U poslaničkom klubu „Za evropsku Srbiju“ smo neformalno razgovarali o potrebi da se ukinu dnevnice za sastanke poslaničkih klubova i skupštinskih odbora.
Lično podržavam ovu inicijativu i smatram da bi se time u velikoj meri uštedelo na skupštinskim troškovima. Kao predsednik Zakonodavnog odbora održao sam 80 sednica i od toga samo jednu mimo dana kada je Skupština zasedala. Ne vidim razloga da se sastanci poslaničkih klubova i odbora održavaju mimo zasedanja Skupštine – kaže za „Blic“ Vlatko Ratković, zamenik šefa poslaničkog kluba ZES, i naglašava da bi problem dnevnica trebalo rešiti novim poslovnikom.
Ideju da se ukine mogućnost naplate dnevnica koje pojedini poslanici zloupotrebljavaju da bi što više novca izvukli iz budžeta podržava i Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus.
- Podržaćemo sve mere koje idu u prilog uštede novca poreskih obveznika i poboljšanju rada i efikasnosti Skupštine. Ušteda bi bila da se sednice poslaničkih klubova i odbora održavaju samo u danima kada Skupština radi – kaže Grubješićeva za „Blic“.
Opozicija se o ovome još ne izjašnjava. Međutim, Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina kao dela vladajuće koalicije, smatra da ušteda ne bi bila velika i da je predlog o ukidanju dnevnica licemerje.
- Podržaćemo svaku inicijativu za štednju, ali mislim da bi se ovim uštedeo minimalan iznos. Ne znam zašto bi se samo o poslaničkim dnevnicama razmišljalo, kad verujem da mnogo više novca ukupno iznose dnevnice i putni troškovi svih članova upravnih odbora javnih preduzeća - kaže Balint za „Blic“.
Korupcija u parlamentu
Izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić juče je predstavljajući izveštaj o monitoringu primene antikorupcijske strategije i rada Skupštine Srbije istakao da je u poslednja dva meseca doneto 19 zakona, ali da je rad parlamenta obeležila opstrukcija i nagodbe radi prevazilaženja tog stanja. Nenadić je naveo da su u samoj Skupštini postojale sumnje na korupciju koje su se ogledale u javno izrečenim sumnjama u neregularno stranačko finansiranje, otvaranje pitanja blanko ostavki, neistraženi slučajevi sumnji u zloupotrebu putnih troškova.
Vladimir Goati je ocenio da je talas informacija o korupciji kod nas sada dostigao zenit, a da su, sa druge strane, mere i akcije protiv korupcije „manje- više ostale na istom nivou“. On je dodao da ta „sudski neistražena i samo kao fenomen napomenuta priča o korupciji može da dovede do ravnodušnosti“.
TAMARA SPAIĆ
