Šta su potpisali Pajtić i Dinkić
Predrag Marković tvrdi da poseduje dokument sa potpisima Pajtića i Dinkića iz kojeg se jasno vidi koliko iznosi Ustavom zagarantovanih sedam odsto budžetskih izdvajanja za Vojvodinu
Rasprava o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu ponovo je u centar pažnje dovela finansijske odnose između Srbije i AP Vojvodine, tačnije famoznih sedam odsto. Koliko je tih sedam odsto, da li se računaju na osnovu prihoda ili rashoda države, možda će odlučiti Ustavni sud Srbije, a u tome bi mu mogao pomoći bivši predsednik Skupštine Srbije i sadašnji poslanik URS-a Predrag Marković.
Predraga Markovića, poslanika Ujedinjenih regiona Srbije, nikako ne treba zameniti za Predraga J. Markovića istoričara. Međutim, ovaj prvi, koji je inače pisao i istorijske knjige, mogao bi biti važna stavka u istoriji novijih odnosa republičke i vojvođanske vlasti.
Računica i dva parafa
Upravo bi Marković mogao da prekine natezanja oko, u svakoj budžetskoj raspravi u Skupštini Srbije, neizbežnog pitanja vojvođanskih prvaša „Di su naši novci?“. Tačnije, on tvrdi da u svojoj privatnoj arhivi poseduje papir iz 2006. godine, parafiran od strane tadašnjih, a i sadašnjih ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića i premijera Vojvodine Bojana Pajtića, a na kojem piše da AP Vojvodini pripada sedam odsto republičkog budžeta na osnovu prihoda, a ne kako bi sada želela Vlada Vojvodine – na osnovu rashoda.
„Kada su izvršena usaglašavanja konačnog teksta Ustava, na jednom primerku na stranici na kojoj je ovaj član (član 184. o finansiranju Vojvodine prim.aut), nalazi se ispod ispisana računica koliko je to sredstava u toj godini, i pored te računice su dva parafa... Prilikom štampe Predloga Ustava neko je u štampariji Narodne skupštine, u zgradi u Ulici kralja Milana, kopirao tu stranicu, pa sam ja zaustavio štampu, jer se na toj kopiji vidi i računica konkretnog budžeta, koliko iznosi tih sedam odsto i istovremeno parafi to dvoje ljudi. Naravno da je to što je pogrešno odštampano uništeno, ali ne brinite, taj primerak se nalazi u mojoj privatnoj arhivi. Ako bude zatrebao nekada Ustavnom sudu ili ma kome ko je zainteresovan, ja ću ga staviti na uvid“, objasnio je Marković u svom izlaganju u skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, koje je, slučajno ili namerno, promaklo medijima.
S obzirom na to da je Marković javnosti, doduše u odloženom prenosu na nacionalnoj televiziji, poručio da će tu stranicu dostaviti „ma kome ko je zainteresovan“, mi smo ga pozvali s molbom da nam dostavi kopiju te ručno ispisane računice Mlađana Dinkića i Bojana Pajtića, ali je on tu molbu odbio.
„Obavestio sam i građane i gospodina Pastora (Ištvana Pastora prim.aut) javno o tome, a obavestio sam i one kojih se to eventualno tiče“, rekao je za nedeljnik „Akter“ Marković.
Na naše pitanje koga se to još tiče ovaj, kako kaže „deo istorije“, a da ih je on obavestio, poslanik URS-a je odgovorio: „Pa možda se tiče odluke Ustavnog suda“.
Šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor rekao je za nedeljnik „Akter“ da u potpunosti veruje Predragu Markoviću, ali da je problem daleko veći od rasprave da li se vojvođanskih sedam odsto odnosi na prihodnu ili rashodnu stranu budžeta.
„Ja gospodinu Markoviću verujem i to što je on izneo je značajno, samo ne znam zašto je čekao ovoliko godina da to kaže. Ali to ne daje odgovor na drugi deo problema, koji je od samog početka mnogo, mnogo ozbiljniji. Naime, nije suština u tome da li Vojvodina dobija sedam odsto i od čega Vojvodina dobija sedam odsto. To naravno nije beznačajno pitanje, ali je mnogo važnije pitanje koje se tiče drugog dela tog stava Ustava Republike Srbije, koji govori o tome da tri sedmine od tih sedam odsto treba Vojvodina da koristi za kapitalna ulaganja na svojoj teritoriji. Od 2007. godine svake godine imali smo problem sa tim delom ustavne garancije zbog toga što se budžet Vojvodine puni nekakvim sredstvima koja su transferne prirode. To znači da Vojvodina nije krajnji korisnik tih sredstava“, objašnjava Pastor.
Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, čiji je potpis na dokumentu koji poseduje Marković, ljutito je poručio da će tražiti ocenu ustavnosti Zakona o budžetu Srbije za 2013, ukoliko ne budu usvojeni amandmani pokrajinske skupštine. Kako stvari stoje, amandmani sigurno neće biti prihvaćeni, te će se pitanje Vojvodine opet naći pred Ustavnim sudom Srbije.
Marković nam je rekao da on lično neće osporavati eventualni slučaj na Ustavnom sudu dokumentom koji ima u privatnoj arhivi, ali da USS može taj dokument od njega da zatraži.
„Ako nekoga interesuju činjenice, a pošto znate da ljude u Srbiji retko interesuju činjenice, ja sam tu da podsetim na osnovu onoga što posedujem kao dokument“, zaključio je Predrag Marković.
Međutim, Pastor opet ističe da ono što je izneo Marković nije cela priča.
„Republička skupština je na inicijativu Mlađana Dinkića izmenila Zakon o budžetskom sistemu koji sada govori o tome da se sedam odsto ne računa od prihoda ili rashoda, već od rashoda koji se finansiraju iz poreskih prihoda. To znači da se sedam odsto računa od dela budžeta i to je sigurno protivustavno. Može se voditi polemika o tome da li treba da se računa od prihodne ili rashodne strane, ali sigurno ne može da se računa, a da to rešenje bude u skladu sa Ustavom, samo od dela prihodne ili rashodne strane“, zaključuje Balint Pastor.
Di je tih sedam odsto?
Iako su izdavanja za Vojvodinu iz budžeta povećana, tvrde članovi vladajuće koalicije čije stranke, nije zgoreg pomenuti, ne učestvuju u vlasti na pokrajinskom nivou, predstavnici Vojvodine i dalje smatraju da su zakinuti.
Prosto rečeno, problem je sledeći. Prvo, Vlada Srbije smatra da se tih toliko puta spomenutih sedam odsto odnosi na prihode, tačnije da Vojvodina ima pravo na sedam odsto prihoda Republike Srbije. Drugo, Vlada Vojvodine smatra da im pripada sedam odsto na osnovu rashoda.
Da li bi zaista moglo da dođe do toga da u Ustavu ne bude precizirano na koju stranu budžeta, prihodnu ili rashodnu, tih sedam odsto se odnosi? Pa, moguće je.
U članu 184. Ustava Republike Srbije, u stavu 4 piše: „Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se 3% od ovih 7% koristi za finansiranje kapitalnih rashoda“.
Ali ako je verovati Markoviću, koji je u pisanju Ustava Srbije učestvovao, ali ga kasnije zbog neslaganja sa nekim delovima nije podržao u parlamentu, Dinkić i Pajtić su precizirali da će se sedam odsto za Vojvodinu izdvajati na osnovu prihoda.
Zašto je onda sada nastao problem? To je lako objasniti i to bez ikakvih slučajno odštampanih stranica iz privatnih arhiva. Te 2006. godine, kada je donet Ustav Srbije koji je Vojvodini garantovao tih sedam odsto, prihodi Republike Srbije bili su veći od rashoda. Tadašnja Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, ostala je upamćena kao poslednja vlast koja je ostvarila suficit. I naravno, tada je bilo unosnije ići na prihode, tačnije dobiti sedam odsto od prihoda. Međutim, sada su rashodi veći, otud i budžetski deficit, pa bi Pajtić i Vlada Vojvodine iza njega želeli opet da budu na unosnijoj strani budžeta, na rashodu.
Predstavnici Liberalno-demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara stali su u potpunu odbranu zahteva Vlade Vojvodine. S druge strane, poslanici vladajuće većine, pre svega predstavnici Ujedinjenih regiona Srbije, stali su u front odbrane Vlade Srbije i pre svega ministra finansija Mlađana Dinkića po ovom pitanju.
Tek smo pregrmeli odluku Ustavnog suda Srbije, kojom su 22 odredbe iz Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine proglašene neustavnim, a kako stvari stoje Vlada Vojvodine će imati priliku za revanš. Utakmica će opet biti odigrana pred USS-om, iako su predstavnici Vojvodine nakon odluke o neustavnosti 22 odredbe nadležnosti taj teren proglasili neprijateljskim.
Do tada, prostom većinom u Skupštini Srbije, Vojvođani će morati da se zadovolje sa Dinkićevih sedam odsto iz budžeta Republike Srbije, a ne sa Pajtićevih.
LUKA MATIĆ
