Sporan način izbora za članove saveta
Predlog zakona o nacionalnim savetima
Novi Sad - Jedna od ključnih tačaka Predloga zakona o nacionalnim savetima jeste da će nacionalne zajednice u Srbiji koje u posebne biračke spiskove upišu najmanje polovinu populacije imati privilegiju da članove saveta biraju direktno. Nacionalne zajednice koje ne uspeju da upišu više od polovine „svojih“ birača prepuštene su elektorskom načinu glasanja. To znači da onaj ko skupi najmanje 100 potpisa sunarodnika može da se „proglasi“ za elektora. Time dobija pravo da na elektorskoj skupštini glasa za članove saveta, koji potom između sebe biraju rukovodstvo Nacionalnog saveta.
Međutim, nacionalne manjine koje su ranije kritikovale elektorski sistem glasanja i davale su prednost neposrednim izborima sada se zalažu za elektorski izbor.
Savez vojvođanskih Mađara je jedina manjinska stranka koja se zalaže za neposredne izbore. Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor (SVM) smatra da predlog zakona dobar zbog toga što će se članovi Saveta birati direktno, ali i zbog drugih rešenja.
- Zadovoljni smo što je regulisan način finansiranja, jer nacionalni saveti neće zavisiti od dobre volje ministra finansija i premijera - ocenio je Pastor.
Za razliku od Pastora, predsednik Nacionalnog saveta Rusina Slavko Oros nije zadovoljan što će nacionalni saveti morati sami da prave biračke spiskove, što neće imati pravo na imovinu i što se finansiranje neće određivati procentualno.
Predsednik Saveta romske nacionalne zajednice Vitomir Mihajlović smatra da direktni izbori više odgovaraju velikim zajednicama, koje su koncentrisane na jednom prostoru i imaju dobru političku infrastrukturu.
- Roma po popisu iz 2002. zvanično ima 108.000, a realno ih je najmanje sedam puta više - kaže Mihajlović. - Zato mi ne bismo imali problem da se izborimo za direktno biranje članova saveta, iako se mnogi moji sunarodnici plaše da se upisuju u spiskove, pa im je lakše da odrede elektore.
Branko Horvat, predsednik Hrvatskog nacionalnog saveta, veruje da će biti veoma teško sačiniti birački spisak.
- Predlog zakona konkretnije precizira statut nacionalnog saveta i preferira se neposredni način izbora. Međutim, smatramo da će biti problema u vezi sastavljanja biračkih spiskova - kaže Horvat.
Po usvajanju zakona, ministar za ljudska i manjinska prava dužan je da u roku od šest meseci raspiše izbore za nacionalne savete.
U Srbiji je aktivno 15 nacionalnih saveta, od kojih su 14 u Vojvodini. Prvi su savet osnovali pripadnici mađarske zajednice a poslednji oni koji se izjašnjavaju kao Aškalije i Egipćani. Međutim, ovih dana se završavaju pripreme za osnivanje crnogorskog saveta. Crnogorci najavljuju da oni neće praviti posebne biračke spiskove pošto će članove saveta birati elektorski.
Saveti bez mandata
Broj članova saveta zavisi od toga koliko nacionalna zajednica ima pripadnika. Na primer, ona sa više od 100.000 duša, ima savet od 35 članova, a one od 50.000 do 100.000 imaju 22 člana. Poslednje tri godine većina nacionalnih saveta funkcioniše bez zakonskog mandata pa se njihove aktivnosti i odluke često osporavaju. Zbog toga pokrajinska administracija i nacionalni saveti insistiraju da se ovaj zakon što pre usvoji.
MILAN LAKETIĆ
