Skupština ne sme da usvoji zakon koji je pisala BIA
Amandmani zaštitnika građana na zakon
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić apeluje na poslanike srpskog parlamenta da Bezbednosno-informativnoj agenciji, policiji i drugim tajnim službama onemoguće da bez naloga suda prate ko, s kim, koliko dugo i odakle komunicira telefonom ili internetom.
On je pozvao poslanike da usvoje amandmane na predlog zakona o elektronskim komunikacijama zaštitnika građana Saše Jankovića, koji traži da se u tekst uvrsti odredba koja nalaže službama i policiji striktan nalog suda. Janković podseća da član 41 stav 2 Ustava dozvoljava zadiranje u privatnost komunikacije, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja samo na osnovu odluke suda. Ombudsman smatra da uvid u podatke o tome ko, s kim, kada, odakle, koliko dugo, kojom vrstom veze i kojim aparatom komunicira, pogotovo uzeti svi zajedno, predstavlja odstupanje od načela koje štiti privatnost komunikacija.
- Ustav takva odstupanja dozvoljava samo na osnovu odluke suda, a zakonom se ne mogu snižavati ustavne garancije poštovanja ljudskih prava i nema opravdanja za zaobilaženje ustavnih odredbi, čak ni kada se poziva na evropsku Konvenciju o zaštiti ljudskih sloboda - decidiran je Janković.
On objašnjava da Ustav Srbije po pitanju privatnosti komunikacija uspostavlja čvršće garancije za građane no što to čini evropska konvencija, koja omogućava zadiranje u privatnost „u skladu sa zakonom”, što se u pojedinim državama čini. Nacionalni ustavi tih država, kako podseća Janković, ne sadrže odredbu poput člana 41 stav 2 našeg Ustava, te su takva rešenja u tim zemljama moguća.
Spornu odredbu zakona, prema saznanjima „Blica”, pisali su upravo ljudi iz BIA. Ombudsman je juče podneo amandmane na predloženi zakon o elektronskim komunikacijama koji otklanjaju mogućnost tumačenja zakona na način koji sužava ovlašćenja poverenika za informacije od javnog značaja u vršenju nadzora nad zakonitošću obrade tih podataka.
Poverenik kaže da je pre svega neozbiljno da ministarka za telekomunikacije Jasna Matić na pitanje - da li je ili nije predviđena odluka suda kao osnov za obradu „zadržanih podataka”, odgovara - „ali predviđeno je vođenje evidencije”. On je ocenio da je krajnje neodgovorno, čak iako se to radi iz neznanja, predlagati da će se kontrolom zakonitosti obrade „zadržanih podataka” baviti organ koji uopšte ne postoji.
- Takav predlog ne može da znači ništa drugo osim - nepostojanje bilo kakve kontrole - kaže Šabić.
On naglašava da tvrdnje ministarke da je tekst zakona usaglašen sa brojnim subjektima, uključujući i poverenika i zaštitnika građana, apsolutno ne odgovaraju istini.
- Bila je usaglašavana jedna verzija predloga, ali ona se po spornim pitanjima potpuno razlikuje od ove koja je predložena. Uostalom, o toj „usaglašenosti” valjda najbolje govore upravo amandmani koje je zaštitnik građana podneo - ironičan je Šabić.
On je pozvao ministarku Jasnu Matić da se uzdrži od „plasiranja dezinformacija”, jer one „nisu i ne mogu biti u interesu pravilne odluke narodnih poslanika”.
Ukoliko u Skupštini prođe ovakav zakon, biće zanimljivo videti ocenu Ustavnog suda, koji je nedavno odbacio zakon o telekomunikacijama zbog slične odredbe.
Kako će glasati poslaničke grupe u Skupštini srbije
Poslanici koje smo juče pitali da li će podržati sporne izmene zakona o elektronskim komunikacijama uglavnom nisu bili obavešteni o tome da predlog zakona omogućava uvid bezbednosnim službama u to sa kim i koliko građani kontaktiraju telefonom ili i-mejlom. Njihova mišljenja o zakonu su različita.
LDP
U LDP-u kažu za „Blic” da zbog nepreciznosti u vezi sa ovim zakonom punu odgovornost snose Vlada i vladajuća većina, „koja diktira situaciju u parlamentu kojem se u nedelju uveče dostavljaju zakoni o kojima se vodi rasprava narednog jutra”. LDP tvrdi da Vlada mora da otkloni sve nedoumice.
Meho Omerović, SDP
Zakon ima manjkavost jer je suština u tome da postoji mogućnost zloupotrebe. Očekujem da ćemo tu manjkavost otkloniti kroz amandmane i prilagoditi je evropskom zakonodavstvu. Niko bez sudskog odobrenja ne sme da zadire u tuđu privatnost, a da bih odgovorio kako ću glasati, moram prvo da vidim amandmane.
Aleksandar Martinović, SRS
Nećemo podržati ovaj zakon jer pruža mogućnost da vlast kontroliše političke neistomišljenike. Time će se nastaviti praksa iz komunističkog perioda. Mada se ovde ne radi o prisluškivanju, oni mogu da znaju kada i koliko puta sa nekim kontaktirate, što je neki put značajno kao i sadržina podataka.
Suzana Grubješić, G17 plus
Nisam do detalja upoznata sa ovim zakonom, ali sam pročitala zamerke Rodoljuba Šabića. Verujem Jasni Matić, ministarki za telekomunikacije, kada kaže da nije baš sve tako kao što Šabić priča. Ako ona kaže da je on u redu, ja joj verujem i podržaću je.
Balint Pastor, poslanička grupa manjina
Nisam pročitao zakon, ali sam upoznat iz medija. Glasaću za ovaj zakon ako bude poštovano mišljenje nezavisnih institucija. Šta će nam nezavisne institucije ako ih ignorišemo? Nadam se da će zakon biti promenjen amandmanima u onom delu na koje su ukazali poverenik i zaštitnik građana.
Dejan Radenković, SPS-JS
U samom tekstu zakona nije neophodno navesti da sud mora da odobri Bezbednosno-informativnoj agenciji da može da prati ko s kim, kada, koliko dugo i odakle komunicira. To je precizirano drugim zakonima. Ako neko misli da ovaj predlog nije u skladu sa Ustavom, neka se žali Ustavnom sudu.
T. N. Đ. - N. L. - M. M.
