Samo opozicija ima jasan stav

Partije podeljene povodom pitanja da li predsednika treba birati u Skupštini

DS i SDS za direktan izbor, SVM i Nova stranka da poslanici biraju predsednika, SNS i SPS čekaju formalni predlog

Beograd - Parlamentarne stranke u Srbiji podeljene su povodom stava predsednika Tomislava Nikolića da predsednika Republike treba birati u Skupštini Srbije, a ne na direktnim izborima. Nikolić je, naime, objasnio da se u vreme pisanja Ustava on zalagao da se predsednik bira u Skupštini, dok je tadašnji predsednik Boris Tadić bio za direktan izbor.

U DS i SDS kažu za Danas da su protiv promene načina izbora predsednika, dok SVM i Nova stranka smatraju, kao i predsednik, da parlament treba da da mandat prvom čoveku države. U ostalim strankama kažu za naš list da o tome treba razgovarati, a stavove SPO, PUPS i Jedinstvene Srbije juče nismo uspeli da dobijemo.

Šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić ističe za Danas da ne bi prejudicirao kako će se opredeliti naprednjaci, jer se o tome još nije debatovalo na stranačkim organima. "Tek kada budemo dobili predlog u nekoj zvaničnoj formi, moći ćemo da raspravljamo i da se opredelimo", objašnjava Babić.

S druge strane, šefica poslaničke grupe SPS Dijana Vukomanović navodi za naš list da o tome nije razgovarano ni na sednicama njihovih partijskih organa, ali da ona smatra da je legitimno razmišljati o promeni izbornog sistema, ali da je veći problem "beogradizacija parlamenta". Ukoliko se menja izbor predsednika, dodaje ona, treba menjati način izbora u paketu, odnosno započeti sveobuhvatnu reformu izbornog i političkog sistema u Srbiji.

"Dobro je razgovarati o tome samo u sklopu celine, sa ciljem stabilizacije demokratskih institucija, a ne samo u okviru borbe za moć. Stalno menjati i prilagođavati izborne zakone jednom čoveku nikada se nije pokazalo kao dobro", napominje Vukomanovićeva. 

Portparol vladajuće SDPS Ivan Bauer napominje za Danas da je to pitanje nemoguće posmatrati kao posebnu temu jer ono zahteva promenu Ustava. "Mi smatramo da sa promenom Ustava ne smemo da žurimo jer ona mora da, kada do nje dođe, bude kvalitetna i trajna. Ne treba zaboraviti da smo Ustav, najviši akt države, menjali pre nepunih deset godina. Sled koraka, po našem mišljenju, jeste sledeći - postizanje što šireg konsenzusa za promenu Ustava u svim predloženim aspektima. SDPS se, na primer, već duže vremena zalaže za smanjenje broja poslanika na 150 što bi bilo primerenije veličini i ekonomskoj snazi Srbije", ocenjuje Bauer.

Nova stranka i Savez vojvođanskih Mađara su, ipak, za to da se predsednik Republike bira u parlamentu, a ne na izborima. Predsednik Nove stranke Zoran Živković kaže za Danas da je deo njihovog programa za promenu izbornog sistema, da se s proporcionalnog pređe na mešoviti izbor poslanika, kao i da se smanji broj poslanika na 150 od kojih bi se 100 biralo direktno a 50 po proporcionalnom principu.

Vlada bi trebalo da funkcioniše, prema njegovim rečima, po kancelarskom principu, kako bi premijer sam mogao da smenjuje ministre. "Takođe, smatramo da predsednika treba birati u parlamentu iz redova ljudi sa najvećim autoritetom u društvu, nestranačkih ljudi", navodi Živković.

I funkcioner SVM Balint Pastor smatra da predsednika treba birati u skupštini, jer bi se time osnažili parlament i vlada, a ujedno je taj način izbora jeftiniji i racionalniji od postojećeg. On, međutim, dodaje za Danas da su to krupne stvari koje zahtevaju promenu Ustava. "Nismo za to da se Ustav menja na način kao što je 2006. Treba organizovati najpre široku i stručnu javnu raspravu", kaže Pastor.

Portparolka DS Aleksandra Jerkov ističe za naš list da se demokrate zalažu za direktne izbore i na lokalnom nivou, a kamoli na predsedničkom. Ona ocenjuje da se cela SNS skriva iza jednog čoveka, te da ima potrebe da se, na kojim nivoima može, ide na posredne izbore. "Direktni izbori su jedini način da se uspostavi odgovornost zvaničnika pred onima koji su ih izabrali", smatra Jerkov.

I poslanik SDS Janko Veselinović navodi za Danas da bi izbor u skupštini degradirao izbor i položaj predsednika Republike, jer svaki neposredni izbor ima veći kvalitet. "Verovatno je reč o nekoj političkoj igri, kako bi se skrenula pažnja sa važnih pitanja u zemlji", ukazuje Veselinović komentarišući pokretanje ove teme u javnosti.

Sličnog mišljenja je i predstavnik LSV Bojan Kostreš, koji naglašava za Danas da suština cele priče treba da bude u sklopu promene političkog sistema Srbije, te da se u okviru toga može pričati i o načinu izbora predsednika. "Priča o promeni sistema izbora predsednika pokreće se kako bi se skrenula pažnja sa drugih tema i pitanja da li predsednik bruka Srbiju svojim ponašanjem", ocenjuje Kostreš.

Uvek direktno
I pre Ustava iz 2006. predsednici Srbije birani su na direktnim izborima u obnovljenom višestranačju. Do izbora predsednika u parlamentu došlo je 1997. kada je Slobodan Milošević postao predsednik SR Jugoslavije, mada je predsednik Srbije kao federalne jedinice i dalje biran na direktnim izborima. Do 2004. važio je cenzus da je neophodan izlazak više od 50 odsto upisanih birača na predsedničke izbore, koji je te godine ukinut.

B. CVEJIĆ