Šalju li nam Englezi kišu
Hajd parlament
Autor: Dragan Vujadinović
Skupština miruje, politika „radi“. Kako bi rekli ribolovci. Dežurnih tema na pretek. Samo se razmnožavaju. Opštim temama - Kosovo, SEKA (Svetska Ekonomska Kriza), EU i NATO, beli šengen, dodate i nove, sezonske. Stigao i kod nas „svinjski“ grip. Svi zaraženi stigli iz „belog sveta“. Uvek su nas otuda „trovali“. A mi hoćemo vize i „beli šengen“.
Tako smo uvezli i SEKU. Hoćemo u „globalno selo“. A tamo sve same krize, epidemije i pandemije. Što samo dokazuje koliko su Enver Hodža i naš SM (Slobodan Milošević) bili vidoviti. Futuristički stratezi. Šta će nam bolji život u Evropi, kad njima preti kataklizma. Zato se izoluj i zatvori.
Na unutrašnjoj političkoj sceni, ništa se ne događa, ali se kuva. Hoće li Toma na ovu ili onu stranu. Ili još tačnije, hoće li naprednjaci stvarno u izvršnu vlast, ili su zadržali radikalski sindrom. Uvek se „okliznu na bananu“, čim se stvarno približe vlasti. Mnogi tvrde da „bananu“ sami sebi bacaju pod noge, kad god im se vlast matematički „namesti“. Lepše im ovako. Blanko kritikuju sve i svašta, primaju poslaničke plate, imaju svoje medije.
Kota 126
Sad se još nije „namestilo“, ali liči. Ulaskom naprednjaka u „poziciju“, specifična težina (čitaj - ucenjivačka pozicija) malih stranaka i grupa (od jednog do četiri-pet poslanika) bi se značajno smanjila, a političko-zakonodavni kapacitet većine značajno povećao. Sada, kad se sve vrti oko magične „kote 126“, kvorum, odnosno kvantitet, potpuno zasenjuje kvalitet. Svi se unervoze kad se glasa ili proverava kvorum. Da li su „samostalci“ doktor Batić i Riza (Haljimi) tu, i kako će glasati. Zašto kasni Ugljaninov Bajro (Omeragić). Da li je NBA (Nenad, Bojan, Aleksandra) Liga zadovoljna, ili će tražiti neki ustupak. Hoće li Balint (Pastor) i ostali Mađari tražiti dodatne konsultacije. Jesu li se Kragujevčani Verko (Stevanović) i filozof Saša (Milenić) odljutili.
Konačno, da li je Mlađo bio ozbiljan ili je eksperimentisao, kada je zapretio izlaskom iz Vlade, ako „žuti“ na lokalu uđu u koalicije sa „naprednjacima“. Verovatno se šalio i testirao povratne reakcije članica svoje koalicije. Teško da će po treći put rušiti vladu. Sadašnih 24 poslanika, ostvarenih za „zelenim stolom“ (pregovaranjem), daleko nadmašuju sve očekivane kvote broja poslanika u slučaju samostalnog izlaska na izbore. Pa što bi neko svesno išao da dobije manje. (Istini za volju, bilo je i takvih primera u našoj skorijoj istoriji. Setite se samo Profesora Premijera Koštunice i Slobodana Miloševića).
Toma i vlast
Elem, za laike, koji ne znaju da li se i šta se događa „između redova“, Toma je od vlasti „tako blizu i tako daleko“. Tako „blizu“ jer bi se napravila komotna većina, koja bi mogla da funkcioniše bez napetosti i nervoze i eliminiše „ucenjivački kapacitet“ malih stranaka. Tako „daleko“, jer se ne zna da li su se „naprednjaci“ odrekli gubitničkog mentaliteta i da li bi mogli sa Mlađom. Ili zaista misle ono što govore - „ili oni, ili mi“.
U ekonomiji, ništa novo. SEKA se opet razgoropadila. U aprilu se činilo da jenjava. Tako se i ministar privrede, ekonomije, privatizacije i drugih pripadajućih resora pohvalio da smo „pogođenim“ merama Vlade, zauzdali krizu. Da se Budžet redovno puni i da nema razloga da pad BDP (bruto domaćeg proizvoda) bude veći od projektovanih dva odsto, a kumulativni budžetski deficit veći od tri odsto BDP-a. Kad se u maju i junu opet zakuvalo. Sve optimističke prognoze pale u „mutnu“ vodu. Budžetski prihodi pali na nivo koji se teško može tolerisati (iz ugla planiranih obaveza), industrijska proizvodnja i promet pali za skoro petinu u odnosu na maj prethodne godine, već se otvoreno govori o padu BDP-a od najmanje šest pa do čitavih 10 odsto, što bi potpuno desetkovalo ekonomiju.
Hamletovska dilema
Biti il’ ne biti, pitanje je sad. Prihodi se mogu povećati, najviše podizanjem stope PDV-a. Ko to još sme u krizi. Dalje smanjivati rashode, bez otpuštanja ljudi i gašenja pojedinih državnih „regulatornih“ tela, matematički je nemoguće. Kako otpuštati u krizi. Pa i kad bi se moglo i smelo, gde su pare za otpremnine. Ostaje da se poveća budžetski deficit na više od tri odsto BDP-a i da se država za toliko dodatno zaduži. Ko sme da se zadužuje u krizi. Neće dozvoliti ni MMF. Neki opet kažu, ko šiša MMF. Ne mogu nam ništa. Neće uplatiti sledeću tranšu stand by aranžmana. Pa i ako neće. Inače ne bi mogli da ih potrošimo kako bi mi hteli. Služe isključivo za stabilnost dinara, a on se „stabilizovao“ i bez MMF-a. (Malo morgen, rekli bi ekonomski skeptici).
Sve u svemu, nešto se mora izmisliti. U to ne treba sumnjati, jer kad god je bilo „gusto“ mi smo smislili nešto originalno. (Zato i jesmo tu gde smo).
Zato ima velikih novosti u našim selima. Kraljica Malina stigla u svoju Kraljevinu, Zapadnu Srbiju, u nevreme. Zajedno sa kišom. I tako već skoro petnaset dana. Okrenuo nam leđa i dragi Bog. Umesto opšte malinarske revolucije i kratkotrajnog letnjeg procvata sela (kad se spoje i ujedine opanci i starke, sede starine i studenti i đaci, domaća šljivovica i coca cola), neverica. Umesto očekivana i priželjkivana dva, cena pala na pola evra po kilu. Kukaju i seljaci i hladnjačari. Seljaci što ostaše bez jedinih pravih para (sve ostalo rade za bagatelu), hladnjačari što primaju trulu robu. Plodovi puni vlage, čim se primi, pola pobuđa. Kajaćeš se i ako primiš i ako ne primiš.
Kraljica malina
Opšta depresija zavladala selima. Umesto očekivane euforije koju svake godine izaziva dolazak Kraljice. Svi samo gledaju u nebo, mole se Bogu i slušaju prognoze. Ima nekih koji idu po selu i tvrde da su nam kišu poslali Englezi. Da spuste cenu naše maline, inače najkvalitetnije na svetu. I da ujedno odbrane Vimbldon. Svake godine u junu i julu tamo padaju kiše i prekidaju teniski turnir, a kod nas sunce dočekuje Kraljicu. Sad se sve „obrnulo“. Tamo sija, a kod nas pada. (Teoretičari „velike zavere“ protiv Srbije likuju. Samo im se umnožava dokazni materijal. Sad tvrde i da Univerzijada nije slučajno dodeljena Srbiji. Idealan način da se uveze „svinjski grip“).
Rekoše da će kiša konačno, posle dve nedelje, stati u subotu četvrtog jula (na dan objavljivanja ovog teksta). Tada će se otvoriti prava malinarska berza. Za one količine, koje će tek sazreti na višim nadmorskim visinama. Tako da će se brđani izvući. Oni na nižim nadmorskim visinama (do 500 metara), gde je glavni rod dospeo u „sezoni kiše“, moraju čekati sledeći dolazak Kraljice Maline. (Valjda nam Britanci neće opet „smestiti“.).
Što se tiče Parlamenta, čekamo da studenti završe Univerzijadu, i oslobode Tijanićeve kamere i reportažna kola. Osmog ćemo ipak u Dom. Glasa se za osam tačaka osme vanredne sednice, sa preko 1.300 amandmana. Naravno, ako se prikupi magična „kota 126“. I po mogućnosti, još neka rezerva, jer će Turbo Miloš (Aligrudić) opet snimati kvorum kamerom.
Autor je narodni poslanik
