Razmirice unutar DS izbile u javnost
TRAGOM - Danasov intervju s ministrom Milanom Markovićem i reakcija vojvođanskih demokrata potvrdili višemesečne spekulacije
* PETROVIĆ: Nijedan organ stranke, počevši od predsednika, nije iznosio takve stavove kao što je to učinio ministar za državnu upravu * KOSTREŠ: Pajtić se ipak nije otvoreno suprotstavio Beogradu * PASTOR: Pozivanja na neusklađenost sa Ustavom su besmislena
Novi Sad, Beograd - Ističem da nijedan organ Demokratske stranke, počevši od predsednika, nije iznosio takve stavove kao što je to učinio ministar Milan Marković. Normalno je da u velikoj stranci kao što je DS bude različitih mišljenja, ali sve do ove izjave naša stranka je imala jedinstven stav prema Predlogu statuta Vojvodine i pratećem zakonu - kaže za Danas Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj i šef poslaničke grupe Za evropsku Vojvodinu.
Izjava ministra za držanu upravu i lokalnu samoupravu data pre dva dana u intervjuu za Danas da bi bilo protivustavno davati Vojvodini mogućnost da donosi akte zakonske snage, izazvala je oštru kritiku Pokrajinskog odbora DS. Vojvođanski DS je u saopštenju za javnost naveo da je u Srbiji Ustavni sud jedina institucija koja ocenjuje ustavnost pravnih akata kao i da „individualni stavovi neće biti povod za bilo kakve korekcije Predloga statuta pokrajine“.
Ovim su na videlo izašle nesuglasice unutar najveće stranke u Srbiji oko stepena vojvođanske autonomije. U javnosti se o razmiricama u DS spekuliše već mesecima, s obzirom da je Predlog statuta blokiran još od njegovog usvajanja oktobra 2008. u pokrajinskoj skupštini, dok prateći zakon o nadležnostima Vlada još nije utvrdila.
Prema rečima Dragoslava Petrovića, člana Pokrajinskog odbora, u Predlogu statuta nigde ne piše da Vojvodina ima zakonodavnu aktivnost.
- Naše je mišljenje da bi Vojvodina u slučajevima preuzimanja nadležnosti morala samostalno da donosi akta koja bi imala izvršnu snagu, ali i sankcije ukoliko se ta akta ne poštuju. Ako neko to shvata kao zakonodavnu aktivnost, onda je problem u njemu i njegov je problem što nije reagovao prilikom usvajanja Ustava - objašnjava Petrović.
Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja insistira na zakonodavnoj vlasti Pokrajine, u izjavi za Danas kaže da reakcija Pokrajinskog odbora DS nije znak sukoba unutar stranke. Kako ocenjuje, ili je reč o jednostavnom izražavanju drugačijeg mišljenja ili je marketinški potez koji bi Vojvođane trebalo da uveri da je demokratama u Vojvodini stalo do interesa građana.
- Ovo nije otvoreno suprotstavljanje gospodina Pajtića centrali stranke, niti je odraz sukoba u DS. Taj sukob bi bio očit kada bi ovakva reakcija Pokrajinskog odbora bila upućena Glavnom odboru DS, a sada je ovo reakcija na mišljenje jednog ministra u Vladi. Veliki broj birača DS je ljut na stranku jer su im obećali evropsku Vojvodinu. A kakva je ta evropska Vojvodina kada ne može da dobije svoj statut - kaže Kostreš.
Zamenik Nenada Čanka navodi da mu je donekle i drago zbog ovakve reakcije koja je, kako kaže, zakasnela.
- Podsetiću da je PO DS noć pred usvajanje Ustava Srbije, za koji građani u Vojvodini nisu glasali, odustao od platforme u kojoj je bilo navedeno da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu, delimično sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu. Ovo su samo posledice usvajanja takvog ustava i odustajanja DS od platforme. Sada je veliko pitanje da li će DS vratiti Predlog statuta u Skupštinu Vojvodine. Ukoliko se to dogodi, Liga u toj raspravi neće učestvovati - naglašava Kostreš.
Balint Pastor, član Predsedništva SVM, kaže za Danas da, iako se sada i javno pokazalo da postoji sukob između centrale i vojvođanskih demokrata, to neće olakšati situaciju u vezi s donošenjem statuta.
- Po hiljaditi put ponavljamo činjenicu da Skupština Vojvodine nije mogla da izglasa dokument koji je protivustavan. Dakle, pozivanje na neusklađenost s najvišim pravnim aktom države da bi se opravdalo odsustvo volje u DS da Pokrajina konačno dobije statut besmisleno je i providno. To ne znači da Ustav ne treba menjati, već da ne može biti razlog za odustajanje od statuta. Ne pomaže ni to što deo DS to sada otvoreno priznaje, jer očigledno da neće doprineti željenom cilju da se predlozi statuta i zakona o nadležnostima odmah nađu pred republičkim poslanicima - ocenjuje Pastor.
Miljenko Dereta, predsednik Građanskih inicijativa, poručuje da se DS u slučaju statuta Vojvodine pokazala kao „nedorasla i neozbiljna“.
- Očigledno je da u DS ne postoji dijalog, a to je prouzrokovalo nedefenisane ciljeve i probleme. Ne možete izlaziti u javnost a da nisu rešene osnovne stvari - da li je usvojeni dokument u Skupštini Vojvodine usklađen ili ne sa Ustavom. Ono što bi trebalo da bude predmet racionalne analize DS je demonstrirala subjektivnim utiscima svojih predstavnika. Politička budućnost Bojana Pajtića zavisi od toga kako će problem biti rešen, ali ne samo njegova već i celog DS. Motiv za takav rizik može se naći u činjenici da svaka decentralizacija znači oduzimanje dela vlasti, a to jako teško pada svakoj vladajućoj garnituri. DS je trenutno u pat poziciji. Biće „udaren“ svakako i sada se bori da udarac bude što blaži - zaključuje Dereta, koji smatra i da su glasovi Vojvođana bili presudni za pobedu koalicije oko DS na republičkim izborima.
PAJTIĆ: Čovek koji se pobunio
Rođen 2. maja 1970. u Senti, na severu Vojvodine, u svešteničkoj porodici. Osnovnu i srednju školu završio u rodnom gradu, a Pravni fakultet u Novom Sadu, gde je avgusta 2008. odbranio doktorsku disertaciju. Oženjen Vesnom, ima sinove Andreja i Stefana.
Stranački aktivizam Bojana Pajtića počeo je uz Milana Paroškog u Narodnoj stranci, zbog porodičnog prijateljstva. Ubrzo prelazi u DS, čiji je aktivni član od 1996. Od 2001. poslanik je u Skupštini Srbije, gde je više godina bio šef poslaničke grupe DOS, odnosno DS. Novembra 2004. izabran je za predsednika pokrajinskog Izvršnog veća, a re-izabran jula 2008.
Vrhunac političke karijere su majski izbori 2008, kada je DS u Vojvodini zajedno s G17 plus osvojila više od 50 odsto poslaničkih mandata u pokrajinskoj Skupštini. Potom je bio nezvanični kandidat za premijera Srbije, ali se predsednik Tadić odlučio za Mirka Cvetkovića.
Statut prvi put: „Uveren sam da će do kraja godine Predlog statuta podržati najmanje 140 poslanika republičkog palamenta“, rekao je oktobra 2008.
Statut drugi put: „Pojedini ministri u Vladi Srbije, koji imaju različitu percepciju o decentralizaciji i regionalizaciji, koče Predlog statuta i zakon o prenosu nadležnosti“, kazao je januara 2009.
Statut treći put: „Proces donošenja zakona o nadležnostima bio je blagonaklon, a ministri fleksibilni, samo je sve, bar za moj ukus, predugo trajalo. Stvarno nema razloga da se sa usvajanjem razvlači“, konstatovao je aprila 2009.
LIDIJA VALTNER i SNEŽANA ČONGRADIN
