Prave partiju samo do izbora
Više od polovine stranaka čine stranke manjina
U Novom Pazaru će do kraja nedelje biti formirana dvanaesta bošnjačka politička partija - Bošnjačka narodna stranka, a od 82 partije koliko ih danas ima u Srbiji, čak 47 su manjinske. Iako je većina tih partija nastala tako što se posle svađa u rukovodstvu stranka podelila na dve ili više njih, analitičari smatraju da veliki procenat manjinskih stranaka nije ništa neobično i da se u tom smislu Srbija ne razlikuje od evropskih zemalja.
Još jedan razlog za ekspanziju manjinskih stranaka jeste to što je za njihovo osnivanje potrebno deset puta manje novca i potpisa građana nego drugim strankama.
Hiljadu potpisa
- Manjinske stranke osnivaju se lako, što nije neobično budući da je potrebno samo hiljadu potpisa građana za njihovo registrovanje. To je i opravdano budući da birači tih stranaka čine uži krug. Međutim, razlog tako velikog broja manjinskih stranaka je pre svega to što su njihovi lideri međusobno posvađani - kaže za „Blic” Balint Pastor, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara.
Kao što je pre dve godine došlo do čišćenja političke scene posle kojeg je umesto 600 ostalo nešto više od 80 stranaka, Pastor smatra da će se isto dogoditi i sa manjinskim strankama.
- Manjinske stranke u Vojvodini koje posle izbora ne budu ušle u vojvođansku skupštinu naprosto će nestati - tvrdi on.
Visoki funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović kaže za „Blic” da je „neprirodno i van svake logike postojanje tolikog broja manjinskih stranaka”.
- To više govori o političkoj nezrelosti nego o stvarnom pluralizmu. Kome god padne na pamet registruje stranku, a sve zbog toga što nije prošao naš amandman po kome bi za registraciju manjinske partije bilo potrebno tri hiljade potpisa. Zahvaljujući svemu tome, vi sada u Sandžaku imate jednu stranku na 10.000 birača - ističe Omerović.
On kaže da ga ne bi iznenadilo da do izbora bude 20 bošnjačkih stranaka, a u Srbiji preko 60 manjinskih.
Različite manjine
Riza Halimi iz Partije za demokratsko delovanje navodi da u Preševu nema usitnjavanja na sceni.
- Kod Albanaca to nije izraženo. Mislim da i novi Zakon o finansiranju stranaka ide na ruku ukrupnjavanju političke scene. Usitnjavanje postoji na lokalnom nivou zbog više grupa koje imaju interese, ali očekujem da će se posle izbora broj stranaka smanjiti - kaže on.
Analitičari ne misle da je veliki broj manjinskih stranaka nešto neobično.
- Manjinskih stranaka je više zbog manjeg cenzusa za ulazak u skupštinu. Sve manjinske stranke se nadaju da će osvojiti 0,4 odsto glasova koliko je neophodno. Za građane je dobro da imaju alternativu - kaže za „Blic” Zoran Lučić iz Cesida.
Šansa za zaradu
Osnivanje manjinske stranke je način da se lako zaradi novac, smatra politički analitičar Đorđe Vuković.
- Ljudi gledaju da imaju korist od osnivanja stranke, to ne rade zarad zaštite interesa manjine. To postoji i na republičkom nivou, i to je legitimno jer oni koriste ono što im zakon dozvoljava. Problem je u samom sistemu.
IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ
