Održan okrugli sto o nacionalnoj politici u okviru “Tušvanjoš 2025”
Izgradnja zajednice je glavni zadatak nacionalne politike, a podrške i programi usmereni ka tom cilju na neki način su doprli do svakog Mađara izvan granica matične države–rečeno je na okruglom stolu o nacionalnoj politici u Baile Tušnadu u Rumuniji.
„Možeš da računaš na nas!“ – to je moto ovogodišnjeg Slobodnog univerziteta u Balvanjošu u Rumuniji, a učesnici su istakli da predstavnici mađarskih organizacija iz dijaspore mogu računati ne samo na maticu, već i jedni na druge.
Dvojno državljanstvo, strategija ekonomskog razvoja, istorijsko pomirenje Srbije i Mađarske, kulturna autonomija – samo su neki od postignutih rezultata koje mađarska zajednica u Vojvodini može da istakne kao pozitivan primer u proteklom periodu – naglasio je dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, na panel diskusiji. Dodao je da je važno da stranka očuva svoju političku samostalnost u aktuelnoj unutrašnjoj političkoj situaciji. „Šta znači da možeš da računaš na nas? Prvo, mi Mađari izvan granica možemo računati na nacionalnu vladu Mađarske. Drugo, mi, pripadnici mađarske zajednice koji živimo izvan granica, možemo računati jedni na druge, jer jedni od drugih mnogo učimo. Treće, i to je možda jednako važno, članovi naših zajednica mogu računati na nas, na naše organizacije – mogu računati isključivo na nas.“
Prošla godina bila je puna izazova za mađarsku zajednicu u Transilvaniji, jer je bila uspešna izborna godina – istaknuto je. Barna Tancoš, senator iz Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), rekao je: „Rezultat toga je da je Demokratski savez Mađara u Rumuniji danas tako snažan u parlamentu, i to moramo ponovo zahvaliti Mađarima iz Transilvanije. Na ovim izborima, kao i u decembru prošle godine, zajedno sa još dve mađarske političke organizacije nastupili smo na zajedničkoj listi. To je sada već postalo prirodno, iako bi možda ponekad bilo zanimljivo videti kako bi bilo drugačije – ali to ćemo ostaviti za budućnost.“
Zajednicu treba ispuniti sadržajem, a programi Državnog sekretarijata za nacionalnu politiku teže upravo ka tome – rekao je Lerinc Nača na okruglom stolu. Mađarski državni sekretar za nacionalnu politiku naglasio je da su pokušali da uvedu nove elemente u nacionalnu politiku, kao što je pojednostavljenje sistema izveštavanja Fondacije „Gabor Betlen”, organizacija susreta američke mađarske dijaspore i pokretanje Programa za buduće generacije. „U proteklih 12 godina, 580.000 učenika iz Mađarske je posetilo Slovačku, Zakarpatsku oblast u Ukrajini, Transilvaniju, Vojvodinu, Prekomurje u Sloveniji i Baranju u Hrvatskoj, kako bi videli kako žive Mađari u tim krajevima, uspostavili veze i uverili se da nacionalno jedinstvo nije samo pojam zapisan u ustavu, već svakodnevna stvarnost. U stalnoj smo vezi sa 6.500 institucija i partnerskih organizacija izvan granica, koje su na neki način dobile podršku od nacionalne vlade u poslednjih 15 godina.“
Pojedini delovi nacije treba sami da razviju programe neophodne za opstanak – to se ne određuje u Karmelitskom manastiru (sedište mađarske vlade) – rekao je Žolt Šemjen. Mađarski potpredsednik vlade ponovo je kao dobar primer saradnje sa susednim državama istakao plodonosne odnose Srbije i Mađarske i rezultate Ištvana Pastora i SVM-a. „Politički dogovor je, u najboljem slučaju, moguć. Ali pravo pomirenje može doći samo iz duše. Prevazići istorijske rane, ne zaboravljajući prošlost, ali okrenuti se budućnosti – za to je potrebna duša. A kada je u pitanju duhovni aspekt, crkve imaju ključnu ulogu. Zato te ja ovde i sada, molim Balinte da, ako možeš da preneseš dalje – želim da izrazim zahvalnost srpskom patrijarhu i njegovom prethodniku patrijarhu Irineju, koji je čak i u najtežim vremenima govorio da hrišćanin može da se razume sa hrišćaninom, a susedna nacija sa susednom naciom.“
Govoreći o Karpatskom basenu, potpredsednik vlade naglasio je da mađarska vlada priznaje samo jednu legitimnu mađarsku političku organizaciju – Karpatski Mađarski Kulturni Savez. Takođe je istakao da su sve izbeglice u Mađarskoj bezbedne i da niko neće biti izručen, bez obzira na nacionalnost.