NVO traže dan sećanja na Srebrenicu

Sarajevo, Podgorica, Beograd -- Grupa od 100 NVO zatražila je od predsednika Borisa Tadića da podrži zahtev da se 11. jul u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Predstavnici NVO su u Pionirskom parku, kod zgrade Predsedništva Srbije, pročitali pismo Tadiću u kojem su naveli da priznavanje žrtava "najvećeg zločina među zločinima" treba da predstavlja početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj SFRJ.

Oni su podsetili da je 15. januara 2009. godine Evropski parlament usvojio Rezoluciju o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici, te da bi isto trebalo da učini i Srbija, čiji građani žele da država postane članica Evropske unije.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kazala je da Srbija mora da snosi moralnu odgovornost i uradi sve da se taj zločin nikada više ne ponovi.

"Ukoliko mi propustimo da obeležimo dan sećanja, 11. juli, bojim se da će Srebrenica biti duboko potisnuta i da će otvoriti prostor za nove nekažnjenje zločine različitih vrsta", kazala je Vučo.

Ona je odrečno odgovorila na pitanje da li bi Skupština Srbije trebalo da donese rezoluciju kojom bi se osudio ne samo zločin u Srebrenici, već i svi ostali zločini na teritoriji bivše SFRJ.

"To bi bilo kao kada bi se obeležavao dan sećanja na Aušvic i kada bi ljudi rekli da tu treba da se stavi i kako je bombardovan Drezden. Sve analogije su neumesne, pa i ovo poređenje", kazala je Vučo.

Predstavnici NVO su naveli da je obaveza Srbije da obeležava taj dan jer je Međunarodni sud pravde u Hagu početkom 2007. presudio da je Srbija odgovorna što u julu 1995. nije učinila ništa da spreči genocid nad muslimanima u Srebrenici, niti da kazni počinioce.

Predsednica udruženja Žena u crnom Staša Zajović podsetila je da je Tadić posle te presude rekao da postoji velika odgovornost Srbije za zločin u Srebrenici i da je dužnost države i parlamenta da donese jednu deklaraciju o Srebrenici.

"Posle te izjave, u Srbiji se ništa nije desilo, nego je pitanje Srebrenice politizovano na jedan neprimeren način. Tom politizacijom je Srebrenica ponovo izgubljena iz naših sećanja", kazala je Zajović.

Skup u Pionirskom parku, koji je protekao bez incidenata, obezbeđivala je policija.

Predstavnici NVO su nosili transparente kojima zahtevaju da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Predstavnici stranaka o Srebrenici

Šefica poslančike grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da je Srebrenica sibmol stradanja ogromnog broja ljudi, ali da to ne sme da znači da bilo koja žrtva sme da bude zaboravljena ili da bilo koji počinilac treba da izmakne pravdi.

Kolundžija je rekla da je neophodno učiniti dve stvari kako Srebrenica i druga stratišta ne bi opterećivala budućnost Srbije i čitavog regiona.

"Prvo - svi oni koji su odgovorni za sve zločine, pa i one u Srebrenici, moraju biti izvedeni pred lice pravde i- drugo- svaki ljudski život je pođednako dragocen i svaka žrtva zaslužuje jednaku pažnju i ne sme biti zaboravljena", rekla je ona.

Kolundžija je ocenila da je za Srbiju posebno važno da pokaže takav svoj stav.

Zamenik šefa poslaničkog kluba G17 plus Vlajko Senić izjavio je da je zbog evropske budućnosti regiona zapadnog Balkana neophodno da sve strane koje su učestvovale u njegovoj tragičnoj prošlosti preuzmu svoj deo odgovornosti za zločine koji su se dogodili.

"Civilizacijsko pitanje je osuda zločina koji se desio u Srebrenici i mislim da je na prostoru zapadnog Balkana potrebna i nacionalna odgovornost i pomirenje i da u tom procesu svaki od naroda koji je učestovao u toj tragičnoj prošlosti mora da preuzme svoj deo odgovornosti", rekao je Senić povodom 14. godišnjice stradanja srebreničkih Muslimana.

Senić je naveo da Srbija mora da se ogradi od zločina koji su drugi činili u njeno ime i da je to najsigurniji iskorak države u budućnost, ali je dodao i da drugi moraju da se ograde od zločina koji su učinjeni nad Srbima.

"Na taj način bismo napravili jedan istorijski iskorak i sve negativne efekte prošlosti, koliko je to naravno moguće, jer takvi zločini teško mogu da se u potpunosti izbrišu i zaborave, ostavili iza sebe, jer ovaj region jedino na principima odgvornosti pomirenja može da postane punopravni član EU", rekao je Senić.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je danas da "14 godina od srebreničke tragedije njeni uzroci i razmere nisu dobili u javnosti pažnju kakvu zaslužuju".

"Pre svega mislim na odnos prema politici koje je dovela do genocida i omogućila da o životu tolikog broja ljudi odlučuju oni koji su danas ili osuđeni pred sudovima za najteže zločine ili su begunci od pravde", rekao je Jovanović.

On je dodao da bi 11. jul trebalo u Srbiji da bude obeležen kao dan sećanja na zločin, ali i da svaki budući dan treba da bude dokaz spremnosti i sposobnosti da se vodi politika koja će popraviti odnose u regionu, a porodicama žrtava obezbediti osećaj pravde.

Potpredsednik Sandžačke demokratske partije Meho Omerović smatra da Srbija mora da osudi genocid u Srebrenici ako želi da se poziva na međunarodno pravo i postane članica Evropske unije.

"Ako se, s pravom, pozivamo na međunarodno pravo, odbranu integriteta i suvereniteta kad je Kosovo u pitanju, onda ne smemo zatvarati oči pred cinjenicom da je Međunarodni sud pravde presudio i utvrdio odgovornost Srbije što nije učinila ništa da spreči genocid nad Muslimanima u Srebrenici", rekao je Omerović.

On je kazao da svi u svetu, izuzev Srbije, taj zločin nazivaju pravim i ispravnim imenom genocid.

Portparol Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević rekao je da ta stranka osuđuje svaki zločin i da se zalaže za rezoluciju koja bi osudila sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

"Ovih dana se spominju priče o nekakvim rezolucijama kada je reč o Srebrenici i zato želim da naglasim da se SPS zalaže za jednu rezoluciju koja bi osudila sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije", kazao je Milićević.

Prema njegovim rečima onako kako se Srbija ponaša prema ovim pitanjima tako bi trebalo da se na potpuno identičan način ponašaju i ostale države koje su nekada bile u sastavu bivše Jugoslavije.

Šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković rekao je da ta partija osuđuje "najstravičniji zločin koji se desio u Srebrenici, kao i svaki zločin koji se dogodio na prostorima bivše Jugoslavije".

"Osuđujemo ovakve zločine, bez obzira ko ga je počinio, na kojoj strani, iz kojih motiva. Insistiramo i zahtevamo da se utvrdi istina", rekao je Čolaković.

On je dodao da ta partija insistira na utvrđivanju odgovornosti svih koji su učestvovali, bez obzira sa koje strane i sa kojim motivima.

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je danas da treba kazniti svaki zločin i sprečiti da se Srebrenica, ali i slični zločini nikada više ne ponove.

Ilić je rekao da je Nova Srbija uvek bila protiv terorizma i zločina bilo koje prirode.

"Pored Srebrenice, bila je i Oluja i mnogo drugih sličnih događaja, možda i u manjem obliku, ali su neki zaboravljeni", ocenio je Ilić.

Prema njegovim rečima, moraju se sprečiti svi zločini, nasilje, terorizam, etničko čišćenje i zaštititi civilno stanovništvo.

"Moramo biti principijelni i sprečiti zločin makar ko da ga je izazvao", rekao je Ilić i naveo da je "zločin bio i kada su bačene kasetne bombe na civilno stanovništvo, i gađana Radio Televizija Srbije, kad su ljudi radili unutra".

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je danas da je potrebno osuditi sve zločine koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije, bez obzira na to nad kim su počinjeni.

Vučić je na konferenciji za novinare rekao da je potrebno osuditi sve zločine počev od, kako je naveo, najvećeg zločina od Drugog svetog rata - progona i ubistva krajiških Srba u akcijama Bljesak i Oluja.

On je naveo i da se "moraju osuditi i zločini u Srebrenici, Bratuncu i mnogim drugim mestima bez obzira da li su ti zločini počinjeni nad muslimanima, nad Srbima ili nad pripadnicima bilo kog drugog naroda".

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak pozvao je Narodnu skupštinu da usvoji rezoluciju, koju je ta stranka podnela 21. januara ove godine, kojom se 11. juli "proglašava danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i sve nevine žrtve ratova na teritoriji bivše Jugoslavije".

"Na taj način bi potvrdili da je Republika Srbija iskrena u svojim nastojanjiima da izgradi društvo drugačije od onoga koje je vodio Milošević, da osudi zločine i pokaže poštovanje prema žrtvama", navodi se u saopštenju LSV koje je potpisao predsednik Čanak.

Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor izjavio je danas da je neophodno da dođe do pomirenja između srpskog i bošnjačkog naroda, za šta je preduslov da događaji iz bliske prošlosti, a pre svega Srebrenica, dođu na svoja mesta, da se čitava ta priča zatvori.

Pastor je ocenio da su događaji iz Srebrenice "verovatno najtužniji od Drugog svetskog rata, ne samo na ovim prostorima, nego na tlu čitave Evrope".

"Naravno, ne treba danas politiku bazirati na toj činjenici i ne treba nikako formulisati politiku ni sa bošnjačke ni sa srpske strane, na tu ranu. Treba da dođe do pomirenja između srpskog i bošnjačkog naroda i onda se okrenuti budućnosti i zajedničkom životu srpskog i bošnjačkog naroda", zaključio je Pastor.

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je danas da se i posle 14 godina od dešavanja u Srebrenici čini sve kako bi se prikazale ogromne žrtve muslimana, a da se potpuno marginalizuju srpske žrtve.

"Srebrenica ni posle toliko godina nije prestala da zaokuplja javnost, zato što se svi trude da oko Srebrenice ne izbije istina na videlo, već da se srpski narod proglasi odgovornim za navodni genocid koji se desio", rekao je Todorović.

On je naveo da se srpske žrtve potpuno marginalizuju, a srpski narod smatra odgovornim za dešavanja u Srebrenici.

To, prema njegovim rečima, ne doprinosi rešavanju problema među državama, već ih samo produbljuju.

Poznat identitet 6.186 Srebreničana

Međunarodna komisija za nestala lica utvrdila je DNK analizom identitet 6.186 osoba nestalih tokom pada Srebrenice, u julu 1995. godine.

Testiranje koje je sporovela ICMP, koristeći DNK profile iz uzoraka krvi živih srodnika i posmrtnih ostataka koji su ekshumirani iz masovnih grobnica širom zemlje, pokazalo je postojanje podudarnosti.

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, u ICMP-ovoj bazi podataka su DNK profili 69.051 krvnog uzorka koje su donirali srodnici nestalih osoba i 25.033 koštana uzorka ljudskih ostataka.

Prema procenama ICMP, obajvljenim na internet sajtu te organizacije, oko 8.100 osoba je nestalo tokom pada Srebrenice u julu 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba zauzele taj grad.

ICMP je od 2001. godine, od kada koristi DNK analizu, do danas pomogla u identifikaciji ukupno 12.520 osoba iz BiH.

Crna Gora: Usvojena Deklaracija

Crnogorski parlament usvojio je juče Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i time prihvatio Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici i proglašenju 11. jula za Dan sećanja na žrtve tog zločina.

Deklaracija je posle višečasovne žučne debate usvojena glasovima vladajućih partija i opozicionog Pokreta za promjene.

Protiv usvajanaja je bila Nova srpska demokratija (NOVA), a uzdržani su bili poslanici Socijalističke narodne partije (SNP).

Deklaraciju je predložila grupa poslanika vladajuće koalicije sa obrazloženjem da je Crna Gora u vreme zločina u Srebrenici bila deo Savezne Republike Jugoslavije koja je, kako je obrazložio poslanik Rifat Rastoder, "nedvosmisleno" bila uključena u rat u Bosni i Hercegovini.

U višečasovnoj žučnoj debati usledile su različite intrepretacije zločina u Srebrenici, okolnosti koje su do njega dovele, broja žrtava, njihove nacionalne pripadnosti, ali i uloge crnogorskih vlasti u dešavanjima u protekloj deceniji na prostoru bivše SFRJ.
Poslanik Pokreta za promjene Koča Pavlović rekao je da se predloženom deklaracijom ne sme od odgovornosti amnestirati ondašnja crnogorska vlast.

On je naveo da se tadašnja vlast Crne Gore "hvalila da pomaže generalu Ratku Mladiću".