Nove prepreke za Dinkićev zakon
Jelena Trivan (DS):Podržaćemo samo onaj model decentralizacije koji ne ugrožava makroekonomsku stabilnost zemlje
Potpisima većine poslanika vladajuće koalicije URS-ov predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave uvršćen je u dnevni red sutrašnje sednice parlamenta i činilo se da mu je „prolaz” obezbeđen. Ali za kratko vreme pojavilo se nekoliko prepreka – juče je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) najavila da će danas uputiti pismo Slavici Dejanović Đukić sa zahtevom da parlament sasluša primedbe i predloge ove organizacije.
Dan ranije na sednici rukovodstva DS-a Boris Tadić odbacio je ad hok predloge za decentralizaciju i regionalizaciju. Prošle nedelje je Fiskalni savet iskritikovao i ovaj i druge predloge Ujedinjenih regiona Srbije, a potom je slične primedbe uputio i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a.
Zbog svega postavlja se pitanje da li će zakonski predlog o kojem načelna rasprava počinje sutra imati dovoljnu podršku u parlamentu.
Kako će tačno izgledati zakon i da li će biti usvojen trebalo bi da se zna, prema nezvaničnim informacijama, tek krajem juna. Naši sagovornici kažu da će sutra biti obavljena načelna rasprava, a da će se o amandmanima raspravljati naredne nedelje, u utorak, a potom bi trebalo da usledi pauza od 15 dana, zbog odlaska naše delegacije na sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Tek po njihovom povratku, kako je za sada planirano, obavilo bi se glasanje.
Tadić je juče u Nišu rekao da se traga za načinom da predlog izmena zakona o finansiranju lokalnih samouprava ne ugrozi finansijsku stabilnost zemlje. „Trenutno se traga za načinom da se eventualno bilo kakva manjkavost minimalizuje ili poništi i da se donese zakon koji neće ugroziti ni finansijsku stabilnost zemlje niti naše odnose sa MMF-om, a istovremeno da se obezbedi lokalnim samoupravama da upravljaju određenim finansijskim sredstvima koje će obezbediti boljitak za građane”, rekao je Tadić, a prenosi Beta.
Potpredsednica DS-a Jelena Trivan kaže za „Politiku” da će njena stranka podržati samo onaj model decentralizacije i jačanja lokalne samouprave koji ne podrazumeva povećanje deficita i ugrožavanje makroekonomske stabilnosti zemlje.
Suzana Grubješić, zamenik šefa poslaničke grupe URS-a, napominjući da ne želi da tumači reči predsednika Tadića, kaže da što se tiče podrške izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, URS računa da su svi koji su potpisali zahtev za održavanje sednice, a to su 122 poslanika, „ozbiljni ljudi i da će glasati za njegovo usvajanje”.
Među potpisnicima, međutim, nema poslanika SVM-a, a Balint Pastor kaže da im je zahtev nuđen na potpis, ali da ga oni nisu potpisali zato što je potrebno malo vremena da se prouče ponuđena zakonska rešenja. Oni će, svakako, učestvovati u raspravi, a kako će se na kraju izjasniti, još nisu odlučili.
Pet poslanika LSV-a će, kaže Aleksandra Jerkov, glasati za predložene izmene, jer bi uskraćivanje podrške značilo da su protiv decentralizacije, a oni se za nju zalažu 20 godina. Ona, međutim, ističe da je „ovaj zakon samo deo rešenja”. Jerkov dodaje da se slaže sa „predsednikom Tadićem da centralizacija ne sme biti u službi predizborne kampanje bilo koje partije”. „Čini mi se da G 17 plus sve svoje inicijative o regionalizaciji i decentralizaciji koristi baš u predizborne svrhe”, navodi Jerkov. Za nju je, kako kaže, najvažnije da se krene sa decentralizacijom i da lokalne samouprave dobiju više novca.
Poslanički klub PUPS-a glasaće za predložene izmene, kaže njegov šef Moma Čolaković. Prema njegovim rečima, oko ovog zakona je postignuta saglasnost u okviru koalicije i to na najvišem nivou. „Mi poštujemo datu reč koalicionim partnerima, a, za sada, niko nije rekao da se bilo šta promenilo od trenutka kada je dogovor postignut”, ističe Čolaković, a na opasku da su se oglasili i Fiskalni savet i MMF, on odgovara da se PUPS ne bavi time. „Neka se oni među sobom oko toga objasne, mi poštujemo dogovor s partnerima”, navodi šef Poslaničkog kluba PUPS-a.
Za sada se zna da će URS-ov predlog svakako pretrpeti jednu izmenu, s obzirom na to da je Dragan Đilas, zamenik predsednika DS-a i gradonačelnik Beograda, najavio i amandman prema kome bi lokalnim samoupravama ostajalo 80 odsto prihoda od poreza na zarade na njihovoj teritoriji, izuzev Beograda, koji bi dobijao 70 odsto, a preostalih deset odsto bi se raspoređivalo siromašnijim opštinama.
LSV i PUPS, kako su nam rekli, neće podnositi nikakve amandmane, jer „nema puno prostora za to”. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, osim pomenutog „Đilasovog amandmana”, iz vladajuće koalicije biće predložena još jedna korekcija koja se odnosi na visinu lokalne komunalne takse. Prema URS-ovom predlogu, ta taksa bila bi utvrđena u visini dve prosečne zarade u određenoj jedinici lokalne samouprave, a prema amandmanu koji će biti uložen, taksa bi bila utvrđena u visini tri prosečne zarade. Kako se nezvanično saznaje, predlagač zakona je raspoložen da prihvati i ovu korekciju.
Da podsetimo, za izglasavanje ovog zakona potrebna je prosta većina, odnosno on će biti donet ukoliko ga podrže najmanje 64 poslanika pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126. Za sada je sigurno da nijedna opoziciona stranka neće podržati zakon.
M. ČEKEREVAC
