(Ne)kršteni
Većina poslanika u Skupštini krštena iako se to po nihovom ponašanju i radu na
prvi pogled ne primećuje
BEOGRAD - Skupštinska rasprava o setu pratećih budžetskih zakona započeta je polemikom ko je od poslanika kršten a ko nije, a povod za to bila je srpska Nova godina i pitanje zašto se ne slavi kao državni praznik, o čemu je prvi pisao Kurir. S tim u vezi, istraživali smo ko je od političara vera, a ko nevera.
Dobrivoje Budimirović Bidža iz SNS tvrdi da je kršten u pravoslavnoj crkvi. - Uz to, zaveden sam i u opštinske i u crkvene knjige. Onaj ko je kršten taj se i normalno ponaša. S druge strane, onaj ko nije zaveden ni u državne ni u crkvene knjige s tom porodicom nešto nije u redu - ocenjuje Bidža. Visoki funkcioner DSS Nebojša Bakarec smatra da je skupštinska rasprava o ovoj temi besmislena.
- To da li je neko kršten ili nije marginalna je stvar. Činom krštenja ili ulaska u muslimansku veru ne postiže se ništa, to je samo simboličan gest. Ja sam kršten u pravoslavnoj crkvi, ali za sebe mogu da kažem da sam ateista, i to radikalni. Krstio sam se kao odrastao, i to samo zbog toga da bih se mogao venčati u pravoslavnoj crkvi jer je to moja supruga želela. Da je bila Jevrejka ili muslimanka, ne bih imao ništa protiv da verski obred venčanja obavimo u sinagogi ili džamiji - objašnjava Bakarec.
Uroš Šuvaković, flinkcioner SPS, misli da u javnosti postoji pogrešno ubeđenje u vezi s tom partijom kad je reč o krštenju. - Kada smo osnivali SPS 1990. godine, oko 45 odsto naših članova bili su bivši članovi Saveza komunista, dok 55 odsto nije. Rukovodeći članovi SK su, međutim, prešli najviše u SPO, a manji deo u DS i Gradanski savez Srbije. Važno je istaći da i medu komunistima ima krštenih. Tako je, na primer, moj otac bio skojevac, ali je bio kršten jer se rodio pre rata pojašnjava Šuvaković, koji je takođe kršten. Za Aleksandru Jerkov, poslanicu LSV, to da li je neko kršten ili ne jeste isključivo privatna stvar svakog pojedinca.
- Gradani se na osnovu programa i vrednosnog sistema opredeljuju za koga će da glasaju, a ne na osnovu toga da li neki političar kršten ili nije - kaže Jerkov. I Balint Pastor, poslanik SVM, smatra da je pitanje krštenja privatna stvar, ali pošto političari žive pred očima javnosti, oni u manjoj meri imaju svoj privatan život.
- Bez obzira na to što po Ustavu niko nije obavezan da se izjašnjava o svoj verskoj i nacionalnoj pripadnosti, reći ću otvoreno da nisam kršten, ali nisam ateista - ističe Pastor.
Amfilohije krstio Čedu
Čedomira Jovanovića, lidera LDP, krstio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u manastiru Ostrog, nakon građanskog protesta 1996/97. godine, kada su se njih dvojica i upoznali. Prijateljstvo je kasnije, očigledno zbog političkih razmimoilaženja, prekinuto, pa je svog sina Mihajla Lajfa Jovanović krstio u Firenci.
I ministar policije, socijalista Ivica Dačić je kršten, ali još kao beba.
Roditelji su ga, kako je ranije za Kurir otkrio, odveli u manastir u Prokuplju i krstili. Socijalisti su, dodao je Dačić, još 1990. rekli da je biti vernik i član SPS apsolutno spojivo i da nikad više crkava nije izgrađeno nego u vreme njihove vlasti.
D. PERIŠIĆ
