Javna svojina i restitucija bez SVM, železnica zakočena

Zakon o javnoj svojini usvojen je juče u parlamentu Srbije sa 133 glasa “za” poslanika vlasti i LDP - a, dok su, protiv bili poslanici SVM i DSS. Glasanju je prisustvovalo 155 “rekordnih” poslanika, pošto obično opozicija bojkotuje izjašnjavanje. To je ujedno bila i prva tačka dnevnog reda, o kojoj se parlament izjasnio, spojivši glasanje čak o četiri vanredne sesije, održane tokom ovog meseca. Na isti način izglasan je i zakon o restituciji, tako što je “za” bilo 117 poslanika, a protiv 23.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović izrazila je zadovoljstvo što su ova dva važna evropska zakona usvojena sa “neuporedivo većim brojem glasova, nego što se to dešavalo do sada”.

- Nekih nema za koje smo navikli da budu u većini, ali imamo još veći broj poslanika koji su dali podršku- rekla je čelnica skupštine.

Zakonom o javnoj svojini Vojvodina dobija puteve drugog reda, kanalsku mrežu, sem plovnih puteva, ali ne i železničku infrastrukturu. Predviđeno je da se Vojvodini prenese u vlasništvo imovina u koju je ta pokrajina ulagala sredstva, čime je ispunjen zahtev LSV. Ovakvo rešenje treba da omogući da se, kako se očekuje, u vlasništvo Vojvodine prenese imovina Novosadskog sajma, preduzeća „Gas” iz Novog Sada, rudnika Kovin, Radio televizije Vojvodine, Petrovardinske tvrđave, kao i Vojvođanske Akademije nauka i umetnosti i legati. Pokrajina će moći i da nastupa u sudskim procesima u okviru sukcesije nekadašnje SFRJ, za imovinu koja je bila ranije u njenom vlasništvu.

Osim republike i pokrajine, nosilac svojine postaje i lokalna samouprava. Sva tri nivoa vlasti imaće rok od tri godine od dana stupanja na snagu zakona da upišu vlasništvo nad javnom svojinom koju koriste. Zakonom je definisano da su u javnoj svojini prirodna bogastva, dobra od opšteg intresa, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave. Među njima su vode, vodotoci, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, reserve mineralnih sirovina i drugi, a zakon predviđa da se na prirodnom bogastvu može steći koncesija ili pravo korišćenja, dok naknada za to pripada republici, pokrajini ili jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi to bogastvo. Utvrđeno je da država i lokalne samouprave koji su osnivači javnih i komunalnih preduzeća, prenesu tim firmama u roku od dve godine imovinu neophodnu za rad. U zakon je ugrađen amandmanom LDP-a da se direktori javnih preduzeća biraju na javnim konkursima i da se zabranjuje korišćenje dobara od javnog interesa u privatne ili partijske svrhe.

Zakonom o restituciji uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja i obeštećenja za imovinu, koja je na teritoriji Srbije oduzeta primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine. Kao osnovni model predviđa se vraćanje imovine u nature, svugde gde je to moguće, a tamo gde to ne može biti učinjeno, bivši vlasnici će dobiti obeštećenje u novcu i obveznicama, po sadašnjoj tržišnoj vrednosti. Obveznice će biti emitovane u evrima. Vlada Srbije prihvatila je amandman LDP da se zakon o vraćanju imovine i obeštećenju primenjuje i na nepokretnosti čije oduzimanje je posledica Holokausta. Prihvaćen je amandman SPO po kome će pravo na obeštećenje dobiti i oni koji sudskim putem dokažu da su pod prisilom državi prodali imovinu između 1945. i 1958. godine. Oni će imati pravo na razliku između kupoprodajne i realne cene nepokretnosti.

Pravo na restituciju, neće imati osobe koje su bile pripadnici okupacionih snaga na teritoriji Srbije, za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njihovi potomci.

Poslanik SVM Balint Pastor još uoči glasanja najavio je da četiri poslanika te stranke neće obezbediti kvorum, a ako ga bude, glasaće protiv zakona o javnoj svojini, restituciji i železnici. Pastor je istakao da to ne znači da je SVM istupio iz vladajuće koalicije u parlamentu i da će ta stranka glasati kao i do sada za sve zakonske predloge izuzev, onih koji nisu u skladu sa njihovim vrednosnim sistemom. Kako je novinarima objasnio Pastor, SVM nije zadovoljna rešenjima u predlozima zakona o železnici i o javnoj svojini, jer, pored ostalog, nisu obezbedili da deo železničke infrastrukture pripadane Vojvodini. Za zakon o vraćanju imovine i obeštećenju nisu glasali nezadovoljni što je vlada povukla amandman kojim je bilo definisano da se iz restitucije izuzimaju samo strani državljani, pripadnici okupacijonih snaga, ali ne i domaći.

- Povlačenjem tog amdanama u zakonu je ostao princip kolektivne krivice, a ne individualne, što je za SVM neprihvatljivo - izričit je Pastor. - Ne možemo prihvatiti da ljudi koji su silom bili mobilisani u Drugom svetskom ratu budu tretirani kao zločinci, iako zločin nisu počinili i da njihovi potomci i zbog toga nemaju pravo na vraćanje imovine- naglasio je Pastor.

U skladu sa tvrdnjom da je SVM još uvek deo vladajuće koalicije, poslanici te stranke glasali su za sve ostale tačke dnevnog reda, kao i LDP.

Iako u zakonu o restituciji stoji da svi koji su rehabilitovani imaju pravo na povraćaj imovine, zakon kojim se reguliše ta materija povučen je iz procedure jedne od septembarskih sednica. Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović izjavio je da zakon o rehabilitaciji neće skoro biti vraćen u proceduru jer nema političke volje za njegovo usvajanje. Jugović je novinarima rekao da SPS ne dozvoljava da se prihvate amandmani SPO-a o izjednačavanju ravnogorskog i partizanskog pokreta.

Iz procedure u petak uveče povučen je i Predlog izmena Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, o kome su takođe, poslanici trebali da se izjašnjavaju juče.

Čeda odbio Slavicu
Lider LDP Čedomir Jovanović razvejao je spekulacije da će ta stranka pomoći vlastima da izglasaju zakon o železnici. Jovanović je bio izričit da će LDP podržati samo zakone iz Evropske agende čije je usvajanje neophodno za dobijanje statusa kandidata.

- LDP ne misli da troši podršku građana, kako bi rešavali krizu u vladajućoj koaliciji- zaključio je Jovanović, potvrdivši da je bio na razgovoru kod predsednice skupštine Slavice Đukić-Dejanović, ali da je odbio da pomogne u usvajanju zakona o železnici.

„Mrkonjićev zakon” bez kvoruma
Parlament Srbije juče nije mogao da glasa o Predlogu zakona o železnici, ali i o patentima i autorskim pravima, jer nije bilo kvoruma za odlučivanje. Nakon što su izabrani članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, poslanici SVM i LDP izašli su iz sale tako da je u elektronskoj evidenciji ostalo prisustvo 121 poslanika. Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović rekla je da će o danu za glasanje poslanici biti naknadno obavešteni.

Tokom celog jučerašnjeg dana u skupštini nisu jenjavale spekulacije ko bi mogao glasati za ovaj zakon. Najpre je u igri bila kombinacija da će to biti nezavisni poslanik Jovan Damjanović, uz potporu nekadašnje poslanice LDP Vesne Pešić, ali se to nije desilo. Pri tome, kvorum do broja 126 nije želeo da obezbedi ni poslanik iz Sandžaka Esad Džudžević, koji je odnedavno u statusu „zamrznutog mandata“. Kasno popodne počela je da kruži priča da je resorni ministar za zakon o železnici Milutin Mrkonjić u pomoć pozvao svog „druga“ lidera NS Velimira Ilića, ali ni to se nije dogodilo.

Ovo je drugi put da se odlaže glasanje o ovom zakonu. Poslovnik nalaže da se sednica mora okončati do kraja vanrednog zasedanja, ukoliko se to ne desi, sledi procedura iz početka – rasprava o pojedinostima i amandmanima, koja je jednom već obavljena pre petnaestak dana, ponovno stavljanje na glasanje...

S. STANKOVIĆ