Jačanje veze između poslanika i građana

Stručnjaci, pod okriljem Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,  predlažu izmene izbornog zakonodavstva

Kod nas je situacija takva da se na odluke RIK-a žalite Vrhovnom sudu u kome  sedi sudija koji je član RIK-a, kaže za Danas Zoran Stojiljković, profesor  Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Beograd - Pod okriljem Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,  Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) predložio je izmene postojećeg  izbornog zakonodavstva, koji podrazumeva ažuriranje podataka u biračkim  spiskovima, uvođenje personalnog proporcionalnog sistema, za početak, na  lokalnom nivou.
To znači da bi građani glasali za određene kandidate, a liste izabranih  poslanika bi se određivale po proporcionalnom sistemu. Na taj način bi bile  ojačane veze između predstavnika i birača, odnosno bili bi predlagani kandidati  koji imaju poverenje građana.
Predlaže se i zakon o uvođenju državne izborne komisije (DIK), umesto sadašnje  Republičke izborne komisije, koji je prihvatilo Ministarstvo za državnu i  lokalnu samoupravu. I dok većina stranaka tvrdi da još nije upoznata sa  predloženim izmenama izbornog zakonodavstva, dotle one gotovo jednoglasno  podržavaju uvođenje državne izborne komisije. Smatraju da je u Srbiji konačno  sazrela situacija da u DIK-u umesto stranačkih predstavnika, kao što je to do  sada bio slučaj, sede isključivo profesionalci.
Zoran Stojiljković, profesor na FPN-u i stručni saradnik CeSida, kaže za Danas  da ovakva Republička komisija kakva je danas „ne postoji nigde u svetu“.
- Kod nas je situacija takva da se na odluke RIK-a žalite Vrhovnom sudu u kome  sedi sudija koji je član RIK-a. Zato je neophodno da državna izborna komisija  bude sastavljena od profesionalaca, predstavnika Univerziteta, Advokatske  komore, civilnog sektora, koji bi se kontinuirano bavili izbornom  problematikom. Predlogom zakona o DIK-u predviđeno je da ta komisija ima sedam  ili devet članova, umesto sadašnjih 33, koliko RIK ima - ističe Stojiljković.
On dodaje da bi posebna kandidaciona komisija primala kandidature ljudi koji  žele da budu članovi DIK-a, a zatim bi parlamentu predlagala sedam ili devet  članova DIK-a.
- Parlament bi odlučivao da li će usvojiti ili odbiti kandidature. Ideja je da  se bez partijskog prisustva naprave liste kandidata, a da ipak kao i u svakom  sistemu, stranke kroz parlament imaju odlučujuću ulogu koji će ljudi biti u tom  centralnom izbornom telu - ističe Stojiljković.

Odluku o uvođenju nezavisne državne izborne komisije podržava i Balint Pastor,  šef poslaničke grupe manjina u republičkom parlamentu. On kaže da je bilo  krajnje vreme da se takva komisija formira, jer nijedna zemlja u okruženju ne  poznaje izbornu komisiju sastavljenu od stranačkih organa. Sličnog mišljenja je  i Aleksandra Jerkov, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i zamenik šefa  poslaničke grupe ZES u parlamentu, koja kaže da je neophodno da se izborna  komisija  odvoji od stranaka, ali da stranke ipak moraju imati uvid u izborne  rezultate, upravo zato što se izbori njih najviše i tiču. 

- Demokratizacija u Srbiji je dostigla  takav nivo da se konačno može govoriti  o izboru nezavisnog izbornog tela. Što se toga tiče, nemamo primedbi. Pored  toga, treba razmišljati i o uvođenju mešovitog izbornog sistema, koji može da  bude sastavljen i od proporcionalnog i većinskog sistema, odnosno  predstavničkog sistema. Treba razmišljati i o srednjem nivou vlasti, koji bi se  bavio pitanjem autonomije, odnosno regiona. Taj srednji nivo vlasti imao bi  zadatak da privuče bogatije krajeve da ulažu u one siromašnije - objašnjava  Boško Ristić, poslanik Demokratske stranke.
Zoran Stojiljković objašnjava da CeSid predlaže da se bar za sada na lokalnom  nivou uvede kombinovani izborni sistem - većinski i proporcionalni.
- Ukoliko bi skupština imala 120 odbornika, predvidelo bi se 120 izbornih  jedinica i odbornici bi bili birani po većinskom sistemu. Građani bi glasali za  pojedine kandidate, a revitalizovao bi se princip neposrednog biranja, odnosno  ojačale bi se veze između predstavnika i birača.Time bi se afirmisao princip  neposrednosti i partije bi bile motivisane da predlažu kandidate koji uživaju  poverenje najšireg kruga građana. Povećao bi se kvalitet poslaničkog sastava,  naglasila veza građani - poslanik i podstakla demokratizacija partija - kaže  Stojiljković. On dodaje da bi se pretvaranje glasova u mandate obavljalo po   proporcionalnim sistemu, formulom zajedničkog delitelja - D’Ontovom formulom -  pošto se isključe liste koje nisu prešle izborni prag. Od ovog pravila i na  lokalnom i na nacionalnom nivou bile bi izuzete stranke nacionalnih manjina. U  okviru dobijenog broja mandata izborne liste dodeljivale bi mandate onim  kandidatima koji su u okviru jednomandatnih izbornih jedinica dobili najveći  broj glasova. Time bi se poštovala volja birača, naglasio princip  neposrednosti, personalizovanosti, pojačala reprezentativnost lokalne  skupštine.
Osim toga CeSid predlaže da se godišnje ažuriraju birački spiskovi i da se oni  vode kompjuterski kao jedinstven sistem - centralna baza. Preporučuje se da se  razmotri mogućnost uvođenja glasanja van biračkog mesta - prvenstveno putem  pisma, a vremenom i preko interneta. Jedinstven birački spisak doprineo bi da  glasanje na ovaj način bude zaštićeno od mogućih zloupotreba. Pretpostavka je  da bi na taj način veći deo birača mogao da koristi ovo svoje pravo, a time bi  se išlo u korak sa modernim i dinamičnim tokovima života savremenih društava -  objašnjava Stojiljković.

M. R. MILENKOVIĆ