INTERVJU Balint Pastor: Ren je posebno hvalio Tomu Nikolića
NOVI SAD – Šef poslaničkog kluba manjina i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balint Pastor kaže kako izjavu lidera Nove Srbije Velje Ilića "da je sramota što na proslavu državnosti Srbije zvanice poziva Rasim Ljajić" – doživljava kao šovinističku, te navodi da takavom govoru nije mesto u Srbiji, naročito ne u najvišem zakonodavnom domu države.
– Možda Velimir Ilić nije nameravao da daje šovinističku izjavu, i sasvim je sigurno da ona nije u tom smislu bila uperena prema Rasimu Ljajiću lično, ali smatram neprimerenim da poslanik parlamenta izgovara nepromišljene reči koje se mogu tumačiti kao šovinističke – ističe Pastor.
Ko može poslanika sprečiti u nameri da za govornicom izgovori reči mržnje?
– Mislim da je parlamentarizam u Srbiji u totalnoj krizi. Verujem da rasuđivanje u parlamentu nikad nije bilo na nižem nivou nego što je sada, čemu svakako doprinose i takvi ispadi, a meni se čini da nekima to odgovara. Takvo ponašanje može sankcionisati jedino predsednik skupštine, ali smatram da nije u pitanju samo neprimereno ponašanje pojedinih poslanika nego i mnogo dublji problemi.
Može li te promene rešiti nov poslovnik?
– Ti se problemi ne mogu rešavati samo preko poslovnika. Nesporno da je poslovnik važan i da se mora menjati kako bi se rad skupštine donekle normalizovao i bio efikasniji, ali kriza parlamenta nije samo proceduralno pitanje. Jedan od razloga što je rasuđivanje u parlamentu na tako niskom nivou jeste neprimereno ponašanje pojedinih poslanika, pa bi trebalo ispitati kako ti poslanici shvataju svoju funkciju i svoj rad. Čast je biti poslanik Narodne skupštine, ali, nažalost, mnogi ne misle tako i ne ponašaju se tako, pa parlament Srbije ne može dati o sebi drugačiju sliku od one kakvu daje sada. Vladajuća većina je odgovorna za to, posebno politička partija koja ima najveći uticaj u vladajućoj većini, ali i u državi. Pre svega, mislim na Demokratsku stranku, koja snosi veliku odgovornost što parlament tako funkcioniše. Bilo bi krajnje vreme i da se postavi pitanje zašto se u Srbiji više isplati biti direktor javnog preduzeća ili državni sekretar nego poslanik. Kad se pogleda spisak poslanika Narodne skupštine, može se uočiti da niko od potpredsednika DS-a nije poslanik, a tako je bilo i u prošlom sazivu.
Komesar za proširenje EU Oli Ren susreo se sa šefovima poslaničkih klubova. Šta mislite o tom susretu?
– Imali smo samo sat vremena za razgovor s Renom. Svi šefovi, dakle, osim šefa poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Dragana Todorovića, koji se nije uključio u razgovor, imali su na raspolaganje tri-četiri minuta. Šefovi poslaničkih grupa uputili su Oliju Renu dosta pitanja o Kosovu. U tome je prednjačio šef poslaničkog kluba naprednjaka Tomislav Nikolić. Njega je Oli Ren izrazito pohvalio zbog aktivnosti i zbog istinskog zalaganja za evropsku budućnost Srbije.
O čemu ste vi razgovarali s Olijom Renom?
– Rekao sam mu da SVM bezrezervno podržava evrointegracije ne samo kao savez države i naroda nego i radi vrednosti koje donosi. U tom smislu, rekao sam Renu da je za SVM od ključnog značaja regionalizacija i decentralizacije Srbije, statut Vojvodine i Zakon o nacionalnim savetima. Ren se složio s konstatacijom da je decentralizacija i regionalizacija Srbije važan uslov za pridruživanje EU, iako, prema međunarodnom pravu, decentralizacija nije uslov da neka država postane član EU, ali je u političkom smislu uslov za pridruživanje. Rekao sam Renu i to da u Srbiji pojedinci zloupotrebljavaju nastojanje te zemlje da se pridruži EU na taj način što se, pozivajući na evrointegracije, usvajaju zakoni koji su protiv manjina. Takav pravni akt je i Zakon o sedištu sudova. Najavio sam da će SVM, prilikom redovnog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, inicirati izmene tog zakona.
Predsednici mađarskih stranaka u Vojvodini pismeno su su obratili predsedniku države Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović, inicirajući donošenje skupštinske deklaracije o istorijskom pomirenju Srba i Mađara. O čemu je konkretno reč?
– U mađarskoj zajednici preovlađuje mišljenje kako je došlo vreme da se ispitaju atrociteti koji su se u Vojvodini dogodili neposredno pred kraj rata, za vreme vojne uprave, što je, bez donošenja sudskih odluka, dovelo do pogubljenja više hiljada civila iz redova vojvođanskih Mađara i drugih nacija. Skupština Vojvodine je usvojivši Rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice 28. februara 2003. godine učinila korak ka tome. Formirala je i Anketni odbor za utvrđivanje istine, ali on nije završio rad. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u deklaraciji iz 2004. godine založio se za otvaranje srpsko-mađarskog dijaloga o međusobnom nasilju sprovođenom na štetu obaju naroda od 1941. do 1945. godine. Poslanici SVM-a, dakle, neće zloupotrebljavati poslovnik da bi govorili o tome, nego očekujemo razgovore s najvišim državnim funkcionerima Srbije koji čine napore radi zaključivanja ratnih konflikata nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije. Smatramo da bi se po konačnom utvrđivanju istorijskih činjenica stekli uslovi za usvajanje zajedničkih parlamentarnih rezolucija o međusobnom priznavanju krivice.
Pastor otvorio sajt
Balint Pastor rekao nam je da mu je velika čast što je SVM dve godine parlamentarna stranka, a on poslanik Narodne skupštine. Tim povodom otvorio i svoj sajt (www.pasztorbalint.rs), kako bi mogao što više biti u kontaktu s onima koji se interesuju za rad parlamenta i poslanika.
E. MARJANOV
