Građani izvojevali pobedu nad urbanistima
Komisija za planove odbila Plan detaljne regulacije kojim se predviđa rušenje više desetina objekata u centru Subotice
Subotica – Komisija za planove Skupštine grada odbacila je Plan detaljne regulacije za centar grada, zonu 2, odnosno za prostor od oko 18 hektara u strogom urbanom jezgrzu. Na ovaj plan koji je bio na javnom uvidu do 9. marta pristiglo je neuobičajeno mnogo, čak 26 primedaba, te je i javni deo sednice Komisije za planove trajao pet časova.
Podnosioci primedaba imali su prilike i da ih obrazlože, i da dobiju odgovor od priređivača plana – JP za upravljanje putevima, ubanističko planiranje i stanovanje, odnosno od Dragane Mijatović, odgovornog urbaniste. Građani su se žalili na rešenja po kojima je u strogom jezgru Subotice, a posebno u Ulici Petra Drapšina, poznatijoj kao Gomboški sokak, trebalo biti srušeno više desetina kuća koje bi ustupile mesto višespratnicama sa tri do četiri sprata.
Dragana Mijatović je jednu po jednu odbacivala primedbe građana, među kojima je bilo i arhitekata i pravnika, tvrdeći da projekat po kojem se predviđa rušenje više desetina zgrada u centru u skladu sa potrebama grada, zakona, i kako je tvrdila, Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Iako je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) naveo da ne daje pozitivno mišenje na Plan detaljne regulacije jer nisu ispoštovali uslove koje su oni propisali, Mijatovićeva je, kao odgovorni urbanista JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, rekla da ne prihvata stav MZZSK i dbila ga.
Rasprava o Planu detaljne regulacije pruvukla je pažnju i članova Saveza vojvođanskih Mađara, kao dela vladajuće koalicije, ali na javnoj sednici komisije bilo je ipak upadljivo odsustvo članova partnerskog SNS-a. Tako je primedbe, ali u svojstvu građana, podneo i dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada koji je naveo da se ovde ne radi samo u uskom građevinskom ili arhitektonskom pitanju već o budućnosti grada. Povukao je paralelu: ukoliko se u Skadarskoj ulici u Beogradu ili Ulici Laze Telečkog u Novom Sadu, ne ruše objekti i grade višespratnice, zbog čega se onda to radi u Gomboškom sokaku, jednoj od najstarijih gradskih ulica. Smatra da svi objekti ove celine, bez obzira na njihovu pojedinačnu vrednost, utiču na karakter i duh čitavog prostora. Uostalom, u toj ulici je i kuća Stipana Matijevića, prvog gradonačelnika Subotice po ujedinjenju sa Srbijom. Balint Pastor citirao je i stav Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je ocenio da ovaj plan zaštićene objekte nije tretirao na način predviđen zakonom. „Što znači da ovaj plan ni na elementarnom nivou nije u skladu sa zakonom”, rekao je Balint Pastor.
Njegovo viđenje očuvanja centra grada, odgovorni urbanista je ocenio kao utopiju.
Primedbe na uređenje centra grada podneo je i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, ali takođe u svojstvu građana. „U proteklih nešto više od dvadeset godina ovaj grad su rušila tri gradonačelnika, koji su bili pripadnici moje nacije. Nikada to nećemo abolirati niti moći oprostiti. Jedan deo tih problema, gutamo i danas, i iz tog razloga smo uložili veliki, dobronameran napor u ovo”, rekao je Ištvan Pastor koji je i ocenio da se obrađivač plana tokom čitave sednice pojavljivao kao „verbalni agresor”. Takođe je podsetio da obrađivač plana nije tražio saglasnost od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na šta je bio obavezan.
Vladimir Džamić iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture takođe je upozorio da u savremenoj praksi rušenje je tek krajnja mera, a da je se većina objekata koje je ovaj plan predvideo za rušenje potrebna tek revitalizacija fasada. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture navodi da je potrebno izraditi nove mere tehničke zaštite za nepokretnih kulturnih dobara u ovoj gradskoj zoni.
Moglo bi se reći da su građani ponovo izvojevali pobedu nad urbanistima koji su plan očigledno pravili više uvažavajući raniji odnos političkih snaga u gradu, a manje aršine struke.
ALEKSANDRA ISAKOV
