Dugo čekanje na prelazak srpsko-mađarske granice
Da li proširenje graničnog prelaza sa Mađarskom samo znači da putnici čekaju u više kolona, i šta onima koji čekaju znači ulazak Rumunije u šengensku zonu
Subotica – U poslednjih godinu dana železnica je na relaciji dva susedna prekogranična grada Subotica–Segedin prevezla blizu 95.000 putnika.
Podatke o zvaničnom broju putnika izneo je na svojoj fejsbuk stranici dr Balint Pastor, predsednik SVM-a, koji je takođe u intervjuu za Panon RTV dodao da očekuje da će do kraja godine između Subotice i Segedina voz koristiti blizu sto hiljada putnika.
Nakon osam godina pauze u subotičku železničku stanicu voz iz Segedina stigao je 28. novembra prošle godine i od tada se odvija saobraćaj putničkim vozom između dva grada.
Ovaj voz nije samo veza između dva susedna grada u dve države, već je alternativa lokalnom međumesnom saobraćaju, jer sa naše strane povezuje naselja Palić, Bački Vinogradi, Hajdukovo i Horgoš.
Obnova pruge između Subotice i Segedina započela je 2021. godine, a na revitalizaciji trase, uspostavljene još 1869. godine, angažovan je bio konzorcijum koji su činili „Karin komerc MD” iz Veternika i ruska kompanija „RŽD internešenel”, koji su izveli radove vredne, kako je procenjeno na početku posla, u visini od 86,7 miliona evra.
Između dva pogranična grada Subotice i Segedina ima svega 46 kilometara, ali ponekad su potrebni sati da se iz jednog grada stigne u drugi. Razlog je naravno granica. Ovu razdaljinu voz prelazi za 80–110 minuta, a to pre svega zavisi od zadržavanja zbog pasoške i carinske kontrole.
Ipak, železnički putnički saobraćaj ističe se i kao bolja i brža alternativa drumskom jer su na graničnim prelazima između Srbije i Mađarske gužve neprestane, a sada pred praznike redovi postaju sve duži.
Otuda je pitanje novih graničnih prelaza bilo i tema na nedavno održanom zasedanju Mađarsko-srpskog strateškog saveta u Budimpešti, otkrio je dr Balint Pastor.
„Pri kraju su radovi na proširenju graničnog prelaza Horgoš na auto-putu, što će za rezultat imati više traka za prelazak. Za to građani obično kažu da će moći da čekaju u više kolona. Istine radi treba reći da proširenja graničnog prelaza nisu uvek odgovorila očekivanjima”, kazao je dr Pastor.
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga je na sednici strateškog saveta Viktor Orban, premijer Mađarske, izneo ideju o novom graničnom prelazu koji će uzeti u obzir potrebe Srbije i Mađarske.
„To, naravno, neće biti izgrađeno za godinu-dve, već je dugoročni cilj i imaće za rezultat izgradnju najmodernijeg graničnog prelaza u Evropi. To će biti takozvani granični prelaz Reske – Horgoš 3. Potpuno je opravdano da najmoderniji granični prelaz u Evropi bude ovde, jer upravo Horgoš–Reske jeste i najprometniji granični prelaz u Evropi. Pola Evrope prelazi preko njega, i to ne samo leti, već su redovi postali stalni”, rekao je dr Pastor.
Uporedo sa proširenjem graničnog prelaza Horgoš u planu je i gradnja novog graničnog prelaza Tompa – Kelebija 2.
Međutim, kako se ne bi potvrdilo da se na taj način samo otvara prostor za čekanje u većem broju kolona, možda će doprineti najavljena promena među članicama Evropske unije. Naime, najavljeno je da bi trebala da 12. decembra Rumunija uđe u šengensku zonu, što znači da između Rumunije i Mađarske neće biti više graničnih punktova, te će jedan broj tamo angažovanih kadrova biti prebačen na srpsko-mađarsku granicu. „U osnovi nije samo pitanje koliko kolona ima na prelazu, već je pitanje za koliko kolona postoje kadrovi, ljudi koji će da rade posao”, kazao je dr Pastor.
Horgoš do kraja godine
Trebalo je da radovi na proširenju graničnog prelaza Horgoš, koji su započeti pre tri godine, budu završeni septembra 2023. godine. Izmenom ugovora izvođaču, konzorcijumu preduzeća koje predvodi firma „Jadran”, ugovor je prvobitno produžen za septembar ove godine, a novom izmenom ugovora od 3. oktobra ove godine rok za završetak radova produžen je do kraja ove godine. U izmeni ugovora navedeno je da „zbog ranije izmene obima radova izvođač nije u mogućnosti da završi izvođenje radova” do prethodno definisanog roka. Vrednost radova je povećavana sa 1,7 milijardi dinara, bez PDV-a, na 2,178 milijardi dinara.
ALEKSANDRA ISAKOV
