Đelić: Većina šira od vlasti

U parlamentu Srbije juče je vođena načelna debata o predlogu zakona o javnoj svojini pa, iako će se o amandmanima raspravljati najverovatnije sutra, a najkasnije u petak, iz onog što je izrečeno za govornicom videlo se da većina za usvajanje već postoji.

SVM i LSV i dalje tvrde da će njihova podrška zavisiti od toga da li će biti uvaženi njihovi amandmani, ali zato iz LDP-a poručuju da će glasati za ovaj zakon iz evropske agende ukoliko u vladajućoj koaliciji “zaškripi”. I sam vicepremijer Božidar Đelić, koji je u ime Vlade juče branio zakon, zaključio je da je “debata pokazala da postoji većina za izglasavanje zakona o javnoj svojini koja je i šira od vladajuće koalicije”.

– Veoma sam zadovoljan zbog toga jer radi se o sistemskom zakonu koji će obezbediti da, uz Ustav Srbije koji je bio predmet širokog konsenzusa 2006. godine, dobijemo i zakon o javnoj svojini koji će imati većinu širu od Vladine – poručio je Đelić, podsećajući na to da je Vlada u ponedeljak “usvojila seriju amandmana koji obezbeđuju tu većinu”.

On je ujedno najavio da će poslanički amandmani, među kojima su i oni koje su podnele vojvođanske stranke, još jednom biti prečešljani da bi se videlo šta Vlada još eventualno može prihvatiti.

– Imamo do početka sledeće nedelje vremena da izgalasamo zakon, ukoliko želimo da to uđe u mišljenje Evropske komisije i verujem da će prevladati odgovornost svih članica vladajuće koalicije, a i šire, da se ti evropski zakoni izglasaju – naglasio je Đelić.

On je podsetio na to da je Vlada, usvajanjem svojih amandmana koji su postali deo zakona, obezbedila da i putevi drugog reda i kanalska mreža, sem plovne, pređu u ruke Pokrajine. Takođe, prihvaćeno je da i ono što je predmet sukcesije, ukoliko je objekat u drugim jugoslovenskim republikama bio u vlasništvu Vojvodine ili lokalne samouprave, može biti vlasništvo Vojvodine ili lokala kada bude vraćeno ili isplaćeno obeštećenje. Amandmanima je omogućeno da nekoliko nivoa vlasti može zajednički investirati u kapitalne projekte tako što će svako ubirati prihode, putarinu ili neku drugu nadoknadu u srazmeri s investicijama koje je uložio u zajednički projekat. Što se tiče železnice, Đelić je izričit da “moramo graditi javna preudzeća za 21, a ne za 19. vek” , pošto ni u jednoj evropskoj zemlji, sem Austrije, železnička infrastruktura ne pripada nekom drugom nivou osim državnom.

– Taj jedini izuzetak ne treba uzeti kao evropski standard jer to nije – naveo je Đelić.

Poslanik SVM-a Balint Pastor izrazio je nadu da će njihovi amandamni biti prihvaćeni , “ima ih devet i nadam se da ćemo ovih dana imati podršku i LSV-a i URS-a za to”. On je ipak dodao da je predloženi zakon “iz dana u dan sve bolji, s obzirom na to da je Vlada Srbije usvojila neke amandmane vojvođanske vlade”, uz napomenu da mu je žao što se “poslanici o njemu neće izjašnjavati za mesec dana jer bi tada mogao biti u potpunosti prihvatljiv”. Iako očekuje podršku Lige, Pastor ocenjuje da je ova verzija predloga zakona bolja od nacrta koji je “uradila radna grupa s Bojanom Kostrešom na čelu, a nije u sebi sadržala ni pravnu mogućnost da Vojvodina bude vlasnik infrastrukturnih objekata”.

SVM ne odustaje od zahteva da deo železničke infrastrukture na teritoriji Vojvodine pripadne Pokrajini, ali Pastor ukazuje na to “da ne treba sve svoditi na taj problem”.

– Žao mi je što se stvara utisak da je samo železnica sporna i da je Vlada izašla u susret SVM-u i vojvođanskoj vladi, a da mi teramo mak na konac. To nije tačno jer tu treba da se govori i o drugim pitanjima, poput kanalske mreže, Novosadskog sajma, položaja mesnih zajednica… – objasnio je Pastor.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović upitao je juče da li postoji većina za usvajanje zakona iz evropske agende i da li vladajuća koalicija ima snagu da Srbiju približi Evropskoj uniji, budući da je na tim ambicijama i formirana.

– Nama je ovaj zakon važan kao jedan od poslednjih uslova koji stoje na putu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Slabosti zakona su brojne i proizlaze iz činjenice da je on ograničen Koštuničinim Ustavom iz 2006. godine, koji je očuvao kontinuitet s načinom organizacije Miloševićeve Srbije – konstatovao je Jovanović, ističući da će LDP ipak podržati predloženi zakon o javnoj svojini, ali pre svega zato što je njegovo donošenje značajno za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. – Dobićete podršku LDP-a, ali ne za ovaj zakon, već za tu priliku koja ne sme biti propuštena.

On je dodao da nema razvijene Vojvodine bez evropske Srbije, zbog čega je nepotrebno insistirati na tome da zbog železnica bude ugroženo donošenje zakona koji je bitan za sticanje kandidature.

Jovanoviću je replicirao Balint Pastor, navodeći da postoji većina za evropski put Srbije i da ta stranka nikada nije uradila bilo šta protiv tog puta.

– Svi u ovoj državi znaju da evropska agenda Srbije neće zavisiti od toga da li će biti usvojen zakon o javnoj svojini, svi znaju u ovoj državi da evropska agenda i brzina evropskog približavanja zavisi od toga šta će se desiti narednih nedelja na Kosovu i Metohiji – tvrdi Pastor.

Protiv zakona o javnoj svojini izjasnili su se poslanici SNS-a, DSS-a i SRS-a. Kako je istakla Gordana Pop Lazić (SRS), “podignuta je tenzija u društvu između stranaka u Vojvodini i Beograda, iste stranke participiraju u republičkoj i pokrajinskoj vlasti, da se vidi ko će biti kalif umesto kalifa”.

– Cilj ovog zakona je da pripremi teren da se vidi ko je jači – Pajtić, Šutanovac ili Tadić, mi smo taoci ove trojice, uključujući Čanka i Pastora, koji žele da potpuno razgrade državu Srbiju, da dođe do deobnog bilansa za života roditelja – istakla je Gordana Pop Lazić.

Potpredsednica SNS-a Jorgovanka Tabaković izrazila je bojazan da je prvenstveni cilj usvajanja ovog zakona da se obezbedi mogućnost da se lokalne samouprave zadužuju i emituju obveznice.
Ona je zapitala zašto Vlada nije objasnila koja je posledica dvosturko vođenog i evidentiranog kapitala države.

– Kod banaka to se zove emisija i štampanje novca – primetila je.

Po rečima funkcionera DSS-a Radeta Obradovića, “ovaj zakon se tiče najvrednijeg što Srbija ima, ali osim deklarativne izjave da je veoma značajan, sve što je pratilo ovaj zakon govorilo je suprotno”. On je dodao da se ne zna predmet predloženog zakona, jer se ne zna čime Srbija raspolaže i vrednost imovine koju ima, tako da poslanici u stvari ne znaju o čemu raspravljaju.

S. STANKOVIĆ