Da se ne ponovi Srebrenica
Skupština Srbije o srebreničkoj deklaraciji, kojom se izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zločina nad Bošnjacima, jula 1995.
Beograd - Nakon tromesečne polemike uglavnom u medijima, poslanici Skupštine Srbije kasno noćas su posle žestoke debate i po hitnom postupku, usvojili Deklaraciju o Srebrenici.
Deklaracijom se najoštrije osuđuju zločini počinjeni nad bošnjačkim stanovništvom u julu 1995. godine i izražava „saučešće i izvinjenje“ porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija. Iako je najavljivano da je će za usvajanje Deklaracije biti obezbeđena najšira podršku u parlamentu, zločin u Srebrenici, ipak, su osudili poslanici ZES-a, G17 plus, PUPS-a, SPS, SVM i JS odnosno 127 poslanika, protiv je bilo 21 poslanik, a uzdržanih 15. Nisu glasala dva poslanika. Protiv Deklaracije izjasnili su se narodnjaci i radikali. Tokom rasprave niko od poslanika nije negirao da se u Srebrenici dogodio veliki zločin i da taj zločin treba osuditi, ali su naprednjaci, narodnjaci i radikali tvrdili da istovremeno treba osuditi i zločine nad Srbima.
Prenosimo najznačajnije akcente iz višesatne debate.
Nada Kolundžija (ZES - DS): Pred Skupštinom Srbije ogromna je odgovornost i deklaracija o osudi zločina u Srebrenici prekretnica je na njenom putu ka izgradnji modernog društva. Osuđujući zločin nad Bošnjacima u Srebrenici, odajući poštu nevinim žrtvama i saosećanje s njihovim porodicama, s budućih generacija skidamo breme koje su nam ostavili pojedinci. Očekujem da će i ostali poslanici pokazati da i sami poseduju osobine naroda koji predstavljaju.
Esad Džudžević (Bošnjačka lista): Poslanici Bošnjačke liste za evropski Sandžak nisu potpisnici Predloga deklaracije, iako su deo vladajuće koalicije. Ovaj parlament bi trebalo da usvoji tekst o osudi zločina u Srebrenici identičan onom koji je usvojio Evropski parlament, jer 67 odsto naših građana želi da vidi Srbiju kao punopravnog člana EU. Evropska deklaracija o Srebrenici je prava mera onoga što se tamo desilo. Tražimo i da 11. juli bude proglašen danom sećanja na Srebrenicu, gde je smaknuto 8.000 bosanskih muškaraca i dečaka, a na silu deportovano 25 000 Bošnjaka. Ali, to nisu jedini zločini koje su Srbi počinili nad bošnjačkim stanovništvom. Podsećam na otmice u Sjeverinu, oktobra 1992. i Štrpcima, februara 1993. godine.
Balint Pastor (SVM): Podržaće deklaraciju, ali traži donošenje posebne rezolucije kojom se osuđuju zločini nad Mađarima, nakon Drugog svetskog rata.
Čedomir Jovanović (LDP): LDP je želela drugačiju rezoluciju o Srebrenici, ali ona očigledno nije moguća zato što nema unutrašnjih snaga u društvu. Previše smo ćutali o Ratku Mladiću, krili ga godinama, potom ga godinama neuspešno tražili, a danas nemamo snage da kažemo zašto je optužen.
Slobodan Samardžić (DSS): Ova deklaracija će još više sniziti cenu samopoštovanja Srbije na putu ka EU i namenjena je spoljnoj upotrebi. Tempirana je pred konferenciju u Madridu o Dejtonskom sporazumu i vodi gašenju RS.
Velimir Ilić (NS): Zatražio je povlaćenje deklaracije iz procedure.
Suzana Grubješić (G17 plus): Donošenje ove deklaracije mora da bude iskreno i ne treba da ima veze ni sa EU, ni s tranzicijom. Mora da ima veze s ljudskošću. Samo ako smo spremni na katarzično suočavanje sa zločinima u Srebrenici možemo da zahtevamo da i oni osude zločine nad Srbima.
Branko Ružić (SPS): Donošenje deklaracije je civilizacijski iskorak politički odgovornih ljudi koji se zalažu za sveobuhvatnu političku osudu zločina koji se desio u Srebrenici.
Tomislav Nikolić (SNS): Pojedine stranke će biti nagrađene za podršku deklaraciji i to tako što je PUPS dobio mesto direktora preduzeća Srbijašume, a G17 plus će dobiti 600 miliona evra od prodaje kompanije Telekom Srbija za formiranje Unije regionalnih stranaka.
Aleksandar Martinović (SRS): SRS smatra da je Ratko Mladić heroj srpskog naroda i zato nije podnela krivičnu prijavu protiv njega. SRS je podnela prijavu protiv naprednjaka Borislava Pelevića jer su, neki svedoci rekli da su u zločinima učestvovali pripadnici Srpske dobrovoljačke garde.
Nenad Čanak (LSV): Tvrdi da je potrebna denacifikacija i lustracija u Srbiji zbog čega je Slobodan Samardžić pozvao predsednicu parlamenta da zaštiti državu i narod od vređanja.
MIRJANA R. MILENKOVIĆ
