Brisel skenira odnos Srbije i Evropske unije

Uoči posete evropskog komesara za proširenje Beogradu

Dosadašnji rezultati u kreiranju i usvajanju zakona nedovoljni, Brisel podstiče  Beograd na prioritete koje je sam sebi postavio

Statutom Vojvodine neće se baviti samo Srpska pravoslavna crkva i srpski  političari, već će on postati i evropska tema. Za početak naći će se na dnevnom  redu tokom razgovora koje će o evropskom putu Srbije voditi evropski komesar  Oli Ren sa srpskim političarima tokom posete Beogradu.
Poseta evropskog komesara za proširenje predstavlja važan događaj u procesu  integracija koji traje duže nego što su najveći skeptici mogli da očekuju.  Vlasti u Beogradu smatraju da je Brisel prestrog u ocenjivanju onoga što je  dosad u Srbiji urađeno. Nedavno je čak i nekoliko domaćih Vladinih  organizacija, poslovično još strožih prema učinku Srbije u kretanju ka EU,  upozorilo da bi u „sadašnjoj situaciji, EU trebalo da omogući Bosni i  Hercegovini, Kosovu i Srbiji da se priključe članstvu što je рrе moguće bez  ikakvog uslovljavanja".
U zajedničkom pismu adresiranom ka EU, ali i Evropskom parlamentu i Evropskoj  komisiji, istina, iznova se ističe da su evroaktivnosti Srbije spore i  okasnele, ali i poziva na nove podsticaje zemljama Zapadnog Balkana, pri čemu  bi prvi korak za Srbiju treba da bude odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i  pridruživanju.
„Komesar Oli Ren dolazi u Beograd kako bi se identifikovalo stanje u raznim  oblastima, kao i šta se, da li i koliko učinilo u pojedinim oblastima u odnosu  na izveštaj EU o stanju stvari u Srbiji, kaže za „Borbu" predsednica Helsinškog  odbora za ljudska prava Sonja Biserko. Prema njenoj oceni, Ren će „skenirati"  aktivnosti Vlade i parlamenta, a i prema drugim sagovornicima našeg lista,  posebno učinak u oblasti zakonodavstva.
Prvi razgovori Rena u Beogradu će biti u četvrtak popodne sa šefovima  poslaničkih grupa Narodne skupštine koji će, bez sumnje čuti njegov „poziv" da  pojačaju tempo u usvajanju proevropskih zakona, sa čime više ni najtolerantniji  posmatrači nisu zadovoljni niti imaju reči ubedljivijih opravdanja. Rena će,  nakon toga, primiti predsednik Boris Tadić, kao i premijer Mirko Cvetković.
Razgovori Rena u Beogradu, kako je i ovde najavljivano, biće рrе svega  posvećeni analizi problema sa kojima se Srbija suočava u „evropeizaciji  zakonodavstva".
Prema izjavi ministra za trgovinu i usluge Slobodana Milosavljevića, „Ren  posebno želi da izdejstvuje brže usvajanje evropskih zakona u srpskom  parlamentu".
U Briselu, a o vikendu, Milosavljević je rеkао da je u razgovoru sa evropskim  komesarom dobio uveravanja da on naročito hoće da od šefova poslaničkih grupa  dobije uveravanja da će oni sve učiniti da zakoni neophodni za evropske  integracije budu usvojeni „ubrzanom trakom". On najavljuje da Ren dolazi da  prenese i izvesni optimizam Brisela u tom smislu, ali i da Srbija, sa svoje  strane, treba da učini sve da bi se ubrzao proces reformi i usvajanja novih  zakona.
U Beograd je uoči posete Rena doputovala delegacija Monitoring komiteta  Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a u prvim razgovorima u Skupštini, juče,  skrenuli su pažnju na njenu nedovoljnu efikasnost. Šef delegacije Andreas Gros  ocenio je da je ključno za rad srpskog parlamenta da se uredi pitanje  vlasništva mandata narodnih poslanika, jer ta neodgovarajuća situacija takođe  koči dinamičniji i uspešniji rad. Uoči posete iz Brisela se i zvanično čuje da  će Ren izraziti snažnu podršku Unije evropskoj budućnosti Srbije. Sam Ren je  izrazio uverenje da će „administrativni kapacitet Srbije omogućiti ubrzanje  njenog puta ka EU", uz jasnu napomenu da će taj put zavisiti i od ispunjenja  političkih uslova. Nema sumnje, dakle, da će u Renovim razgovorima sa najvišim  srpskim zvaničnicima, i to obostrano, biti pokrenuta i redovna tema svih  susreta, dakle kada će i može li uskoro Beograd dobiti priznanje o punoj  saradnji sa Haškim tribunalom.
Balint Pastor, predsedavajući poslaničke grupe manjina, izjavio je za „Borbu"  da je, kada je o zakonodavstvu reč, svakako važno za Srbiju da se usvoji statut  Pokrajine, ali da je to рrе svega unutrašnje pitanje.
„Nema, međutim, nikakve sumnje da snažnija decentralizacije Srbije samo može  doprineti ubrzanju procesa integracije u Evropsku uniju. Saradnja regija je  jedna od vrednosti Evrope i iskazujući našu potvrdu i tim vrednostima činimo  novi, pozitivni iskorak", objašnjava on.
„Srbija spada među najcentralizovanije zemlje Evrope i kao takva ne može  adekvatno biti deo EU i adekvatno funkcionisati", ističe Pastor. Predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije i poslanik Saveza  vojvođanskih Mađara Laslo Varga izjavio je da su mišljenja o Statutu Vojvodine  u vladajućoj koaliciji podeljena.
Dok se poslaničke grupe u srpskom parlamentu spremaju za susret sa Renom, opet  sa različitim i katkad oprečnim stavovima, predsednik skupštinskog odbora za  evropske integracije Laslo Varga navodi za „Borbu" da „u koaliciji Za evropsku  Srbiju postoje dve struje" i da je „suština spora u decentralizaciji, jer je  došlo krajnje vreme da se taj proces u Srbiji završi".
Strateški prioritet Vlade Srbije jeste integracija zemlje, kao i celog regiona  u Uniju. Sporenja između Narodne skupštine i Vlade, koja traju još od prošle  godine, o tome ko je za slab legislativni učinak kriv, pokazuju da štošta  škripi u državnom mehanizmu, te da se prioritetu ili ne daje puna pažnja ili da  su međupartijska sučeljavanja, pa i unutar-partijske trzavice, brana koju treba  ukloniti ukoliko plovidba ka Evropi treba da bude brza i uspešna.
O kolosalnosti posla koji još predstoji najbolje govori podatak da bi trebalo  usvajati po 200 „evropskih zakona" godišnje da bi se punopravno članstvo u  Uniji zaslužilo, a cilj je da se naše zakonodavstvo u potpunosti uskladi sa  evropejskim do 2012. godine.
Prema najnovijem vladinoj analizi napretka u procesu pridruženja EU, čiji  detalji nisu poznati javnosti, sva ministarstva su do sada uspela da obave  svega trećinu planiranog posla.

GORAN OPAČIĆ