B. Pastor: Škole su, srećom, važnije od simbolike i zareza
Šef poslaničkog kluba manjina i funkcioner SVM-a Balint Pastor kaže da se život građana Vojvodine ne može poboljšati samo usvajnjem jednog akta, pa ni novog statuta ili zakona o nadležnostima. On, međutim, u razgovoru za “Dnevnik” ističe da će usvajanjem ovih akata konačno biti ispoštovan Ustav, što je važno “zato što države koje ne poštuju svoj najviši pravni akt nemaju šta da traže u Evropskoj uniji”.
– Pošto je i najveća zamerka Evropske komisije bila na proces usvajanja ovih akata baš u kontekstu poštovanja Ustava Srbije, to će biti veliki plus na evropskom putu Srbije. Ali, to ne treba da uradimo samo zbog Evrope već i zbog naših građana, jer i zakon i statut obezbeđuju i preduslove za bolji standard stanovnika Pokrajine. Naravno da se ništa neće dešavati preko noći, ali će Vojvodina ovim ipak dobiti mogućnost da preko svojih organa rešava određene probleme građana. Oni neće morati, na primer, da putuju u Beograd da rešavaju neke predmete već će to činiti pred pokrajinskim organima mnogo brže i efikasnije, što se pokazalo i u okviru postojećih nadležnosti. Dalje, za razvoj Pokrajine, a time i rast standarda, svakako je bitno formiranje razvojne banke Vojvodine i odlučivanje o prostornim planovima. Pokrajina će, uz to, biti osnivač i osnovnih škola na svojoj teritoriji, što je veoma bitno, ne samo s aspekta manjinskog obrazovanja nego osnovnog obrazovanja uopšte.
Da li građani Vojvodine mogu biti u zabludi kad je reč o očekivanjima od novog statuta i zakona o nadležnostima, s obzirom na to koliko dugo i na koji način je vođena polemika o ovim aktima?
– Možda građani očekuju više. Nažalost, više nije bilo moguće postići u okvorima važećeg Ustava. A Ustav se mora poštovati i nikom od nas, od početka ovog procesa, nije bio cilj da se izradi tekst statuta koji bi mogao pasti na Ustavnom sudu. I ako od početka sledeće godine Vojvodina počne da konzumira oko 150 novih nadležnosti, onda će to i građani osetiti, s tim što će i pokrajinskim organima biti potrebno određeno vreme da te poslove obavljaju u punom kapacitetu. Međutim, neophodno je i da se usvoji zakon o javnoj svojini, da bi Pokrajina dobila nazad svoju imovinu, ali i da se definišu izvorni prihodi APV. Sve dok se to ne reguliše, neće biti zaokružena autonomija Vojvodine u okvirima zadatim Ustavom Srbije.
Zašto su se u izradi statuta i njegovim aktuelnim izmenama koplja najviše lomila oko onih pitanja koja gotovo sve stranke ocenjuju simboličkim, dok je u pogledu samih nadležnosti na kraju sporno bilo samo pravo Pokrajine da dodeljuje odlikovanja?
– Za SVM te simboličke stvari nisu bile od presudnog značaja. Ne znam zašto se polemika koncentrisala na to da li će Novi Sad biti glavni grad ili glavni administrativni centar Vojvodine, sa zarezom ili bez zareza, ili pak na to da li se statut donosi na osnovu istorijskog prava na autonomiju ili samo na osnovu Ustava Srbije. Verovatno su te odredbe ciljane od opozicije zato što su svi ovi prethodni meseci bili samo predstava za građane, te su oni procenili da je lakše plašiti građane secesionizmom Vojvodine, nego voditi polemiku o konkretnim nadležnostima koje se prenose na Pokrajinu.
Ali, nije opozicija menjala odredbe predloga statuta, već vladajuća koalicija?
– Siguran sam u to da ni mnogi poslanici vladajuće većine neće s velikom radošću glasati za ovaj predlog statuta, a reč je o onima kod kojih ipak nije sazrela svest o tome da bez regionalizacije i decentralizacije neće biti ni razvoja Srbije i da autonomija nije sinonim za otcepljenje.
Postoji li mogućnost da se i poslednja verzija statuta menja, ako bi, na primer, u skupštinskoj raspravi došlo do izmena predloženog zakona o nadležnostima, s obzirom na to da je predlog statuta usaglašen s predlogom tog zakona?
– Skupština Srbije ne može menjati predlog statuta Vojvodine, može samo dati saglasnost na taj akt ili je, pak, odbiti.
A da li je u tom slučaju moguće novo povlačenje statuta iz procedure?
– To je, naravno, moguće, jer predlagač, bez obzira na to da li je to Vlada Srbije ili pokrajinski parlament ili neki drugi ovlašćeni predlagač, uvek može povući svoj predlog iz procedure. Ali, ja se duboko nadam da do toga ipak neće doći.
B. DRAGOVIĆ-SAVIĆ
