Autonomija i drugi interesi

Status Vojvodine biće definisan kada se o tome postigne politički dogovor, ali  ne samo između stranaka nego i između njihovih centrala i pokrajinskih odbora.

Prekršeni su i ustavni, i obećani rokovi, ali korak ka usvajanju Statuta  Vojvodine ipak je učinjen: vladina radna grupa pripremila je Nacrt zakona o  utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, neophodni prateći akt Statuta Vojvodine.  Pokrajinska vlast je taj tekst pročitala i odgovorila spiskom primedbi, za koje  tvrdi da nisu suštinske. Petnaestak primedbi trebalo bi da ponovo razmotri i  usaglasi ista ona tročlana komisija koja je pisala Nacrt zakona (ministarka  pravde Snežana Malović, ministarka za NIP Verica Kalanović i ministar prosvete  Žarko Obradović). Usaglašeni dokument, potom, trebalo bi da usvoji Vlada, nakon  čega bi i Statut i Nacrt zakona dospeli pred poslanike u Skupštini Srbije na  usvajanje.

Sve to, ipak, ne znači da će proces promene položaja Vojvodine biti odmah i  nastavljen. I to ne samo što sa nadležnih adresa stižu različite procene – dok  Dušan Elezović, šef vojvođanskih demokrata, procenjuje da će i Statut Vojvodine  i Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine biti usvojeni na  Skupštini Srbije do kraja aprila, predsednica parlamenta Slavica Đukić  Dejanović veruje da to nije realno, ali da "je dobro da to bude u ovom  zasedanju, pre leta". Mogućnost da formalno-pravno definisanje ustavnog  položaja Vojvodine bude i dalje odlagano, predviđena je, naime, i samim Nacrtom  zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine: "Ovaj zakon stupa na snagu  narednog dana od objavljivanja u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’, a  primenjuje se od 1. maja 2009. godine (alternative: 1. jula 2009/1. septembra  2009/1. januara 2010. godine)", stoji u poslednjem članu tog dokumenta?!

ROKOVI I PROCEDURA: Priča o Statutu Vojvodine i bez (očekivanih) budućih  odugovlačenja traje dugo, pa je zato korisno podsetiti kako je do sada tekla.  Posle silnih i potpuno kontradiktornih kritika pripremljenog dokumenta (u  zavisnosti od političke orijentacije kritičara, isti tekst bio je istovremeno i  "separatistički" i nije obezbeđivao dovoljno autonomije Pokrajini) Statut  Vojvodine usvojen je dvotrećinskom većinom u pokrajinskom parlamentu 14.  oktobra prošle godine, tačno na kraju roka predviđenog Ustavnim zakonom,  pratećim dokumentom Ustava iz 2006. godine (Prema Ustavnom zakonu, 90 dana od  konstituisanja, Skupština Vojvodine je dužna da tekst dostavi Skupštini Srbije,  jer procedura predviđa i saglasnost republičke skupštine, nakon čega  pokrajinski parlament proglašava Statut i on stupa na snagu).

Skupština Srbije trebalo je da potvrdi Statut Vojvodine do 31. decembra 2008,  ali se to nije desilo, a zvanično objašnjenje kaže da razlog za to leži u  opstrukciji kojoj je parlament bio izložen krajem prošle godine.

S obzirom na to da iste stranke čine pokrajinsku i republičku vlast, logično je  delovala pretpostavka da će i u Skupštini Srbije lako biti obezbeđena većina za  usvajanje Statuta Vojvodine. Ipak, sumnja da logika nije uvek preporučljiv  metod za donošenje zaključaka u Srbiji pokazala se opravdanom kada je Sinod  Srpske pravoslavne crkve (SPC) četiri meseca nakon usvajanja Statuta Vojvodine  u pokrajinskom parlamentu podigao uzbunu zbog navodnog "narušavanja  suvereniteta i integriteta Srbije". Uznemireni Sinod je na adrese šefa države,  predsednika Vlade i predsednice Skupštine uputio pismo kojim se zahteva da  Statut Vojvodine ne bude usvojen. Pismo, koje je potpisao mitropolit  crnogorsko-primorski Amfilohije Radović u javnosti je podiglo silnu prašinu,  kroz koju se ipak videlo da vladajuća koalicija nije baš homogena po pitanju  verifikacije odluke već donete u pokrajinskom parlamentu. Još gore od toga –  uprkos stalnim demantijima, pojavilo se mnogo razloga za verovanje da postoje  bitne razlike u stavovima pokrajinskih odbora stranaka članica vladajuće  koalicije i njihovih beogradskih centrala. Za javnost je, naravno, sve vreme  najzanimljivije bilo prepričavanje detalja vezanih za neusaglašenost stavova u  stožernoj stranci vladajuće koalicije – Demokratskoj stranci (DS) predsednika  Srbije Borisa Tadića (iako je bilo i razlika u nastupima socijalista Petra  Škundrića i Dušana Bajatovića).

LINIJE PODELE: Priča o navodnom sukobu između centrale DS-a (Boris Tadić) i  pokrajinskog odbora (Bojan Pajtić) dobro se "primila" u javnosti jer nije nova  – navodno poremećeni odnosi između prvog čoveka demokrata i ključnog demokrate  u Vojvodini bili su važna medijska tema još prošle godine, u vreme formiranja  vlade Srbije i Tadićevog odlučivanja koga će od pominjanih kandidata predložiti  za novog premijera Srbije. Medijske spekulacije o neslaganju u DS-u dodatno su  svojim izjavama potkrepili koalicioni partneri te stranke ("Ne znam ko iz vrha  DS-a daje sugestije vojvođanskom krilu šta da misli, ali sam siguran da se  pokrajinske demokrate nisu same predomislile četiri meseca posle usvajanja  statuta", ocenio je, recimo, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata  Vojvodine Bojan Kostreš).

Prema nekim izvorima, čak, neslaganja, ili bar "razlike u pogledima" ne dele  demokrate samo po teritorijalnoj liniji Vojvodina/Beograd (odnosno Pajtić/ Tadić), već i u samom vrhu pokrajinskog odbora demokrata nema potpune  saglasnosti po pitanju buduće definicije autonomije pokrajine. Ključni ljudi  koji imaju različite stavove, prema tim izvorima su već pomenuti Elezović (za  koga se obično tvrdi da je "Tadićev čovek" u pokrajinskom odboru DS-a) i  Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za nauku i šef poslaničke grupe Za  evropsku Vojvodinu u pokrajinskoj skupštini. Argument za te tvrdnje anonimnih  izvora trebalo bi da budu brojne Petrovićeve izjave da mu nije jasno zbog čega  se odugovlači sa okončanjem rada na Nacrtu zakona o nadležnostima i da nije  upoznat sa izmenama njegovog sadržaja. Elezović, s druge strane, nije imao  takvih nastupa.

Koliko god da se funkcioneri DS-a trude da demantuju takve spekulacije, priča o  neslaganju u DS-u po pitanju Vojvodine stalno dobija nove nastavke. Ništa čudno  – Vojvodina je, čisto stranački posmatrano, izuzetno važna za demokrate, koji  ključnu biračku bazu, pored Beograda, imaju baš u severnoj pokrajini. Još od  1991. godine, u vreme dok je većina tadašnjih opozicionih stranaka tek radila  na stvaranju infrastrukture, demokrate su imale pokrajinski odbor, a od četiri  potpredsednika stranke jedan je obavezno morao biti iz Vojvodine.

RASTEGLJIIVOST: Ključna nezgoda je u tome što se još od tog vremena DS zalaže  za punu autonomiju Vojvodine. Kako god da se rastegljivo definiše pojam  autonomije, međutim, u aktuelnom trenutku postaje teško pomiriti taj zahtev sa  potrebom da se održi široka biračka baza u celoj Srbiji – naročito nakon  kampanje koju je pokrenuo SPC.

Da priča bude komplikovanija, neki izvori iz DS-a tvrde da potraga za  definicijom autonomije koja odgovara željama različitih interesnih grupa, nije  jedini problem koji otežava proces usvajanja Statuta Vojvodine. Prema tim  izvorima, deo DS-a smatra da predsednik vojvođanske vlade u poslednje vreme ne  stoji baš najbolje u sopstvenoj stranci, čiji deo smatra da Pajtić "ima previše  vlasti". Pajtić, sa svoje strane, prati zvanični stranački trend demantovanja  svake ocene o neslaganju u DS-u. U intervjuu dnevniku "Blic" od ponedeljka,  tako, kaže da je to "isforsirana tema i to ne od strane stranke, već od onih  kojima smeta velika podrška birača DS-u". Slučajno, ili namerno, međutim,  "omakla" mu se i rečenica koja bi se mogla sasvim drugačije tumačiti. Upitan  kada se može očekivati usvajanje zakona o nadležnostima i usaglašavanje Statuta  (već usvojeni Statut, prema najavama, trebalo bi u pokrajinskoj skupštini da  doživi "jezičko-tehnička usaglašavanja") Pajtić je višeznačno odgovorio: "ne  bih da licitiram datumima i ranije smo se pozivali na izjave predsednika  Republike, pa baš i nismo pogodili termin"?!

Zanimljiva je, u kontekstu priče o neslaganjima u DS-u, informacija koja se  pojavila u medijima, o načinu na koji je tročlana radna grupa Vlade Srbije  pripremala Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, čija je radna  verzija nekoliko meseci ranije pripremljena u saradnji sa pokrajinskim  vlastima. Prema toj informaciji, radna grupa je o tekstu Nacrta zakona  konsultovala nadležne ministre, a najviše intervencija na radnu verziju zakona  dostavljenu iz Novog Sada imali su upravo ministri iz DS-a.

Uprkos svemu, zvanična verzija (Pajtić) kaže da je Vlada "izrazila spremnost da  izvrši korekcije" Nacrta zakona na osnovu primedbi koje su stigle iz Novog  Sada. Najvažnija korekcija, prema Pajtićevim rečima, tiče se osnivanja  statističkog zavoda Pokrajine. Taj zavod je, objasnio je pokrajinski premijer,  Vojvodini neophodan, kako bi mogla da sprovodi razvojne mere, odnosno kako bi  se znalo "u kom trenutku, u koju oblast je neophodno uložiti da bi se sanirale  posledice krize".

Osnivanje statističkog zavoda nije jedini vojvođanski zahtev o kome bi tek  trebalo da se raspravlja. Među petnaestak amandmana na Nacrt zakona koji su u  Beograd stigli iz Novog Sada, prema izjavama vojvođanskih zvaničnika, ima  nekoliko primedbi isključivo tehničke prirode, ali ima i onih suštinskih.  Dragoslav Petrović je tako, u izjavama medijima, objasnio da pokrajinska vlast  smatra da "treba jasno definisati član 88 Nacrta zakona koji se odnosi na  preduzimanje svih mera uključujući i obezbeđivanje finansijskih sredstava za  preuzimanje novih nadležnosti Vojvodine i to tako da se jasno razgraniči šta su  obaveze Republike, a šta Pokrajine". U dokumentu koji je upućen Vladi Srbije,  na ukupno četiri strane, prema navodima medija i izjavama predstavnika  vojvođanske vlasti, nalaze se primedbe iz oblasti prosvete, kulture, zaštite  životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, privrede, javnog  informisanja i energetike.

I dok iz DS-a stižu optimističke najave da će proces definisanja autonomije  Vojvodine biti uspešno nastavljen, dva manja koaliciona partnera te stranke u  pokrajinskoj vlasti daleko su kritičnija prema Nacrtu zakona pripremljenom u  Beogradu – ali i prema odgovoru pokrajinske vlade na beogradsku ponudu. Tako je  Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenada Čanka ocenila da izmene koje je  tražilo pokrajinsko izvršno veće nisu dovoljne, "jer su tehničke, a ne  suštinske". "Zakon pre svega mora da definiše koja su to pitanja od  pokrajinskog značaja, jer se samo ta pitanja mogu smatrati izvornim  nadležnostima Pokrajine. U protivnom, sve nadležnosti su poverene, a to onda  znači da ih onim zakonom možemo dobiti, a da nam ih drugi zakon oduzme",  objasnila je stav svoje stranke portparol LSV-a Aleksandra Jerkov.

IMOVINA: Za ligaše nije prihvatljivo ni to što nema garancija da će za poverene  nadležnosti biti obezbeđen novac iz republičkog budžeta, kao i to što zakon ne  definiše imovinu Pokrajine, jer "bez imovine i prihoda nema stvarne  autonomije". Prema najavi koju je medijima prenela Aleksandra Jerkov, ipak, LSV  bi mogao u Skupštini Srbije da podrži predloženi zakon ukoliko u njega bude  dodata odredba kojom se definišu pitanja od pokrajinskog značaja.

Daleko pomirljiviji su u Savezu vojvođanskih Mađara (SVM), čiji je poslanik  Balint Pastor najavio podršku Nacrtu zakona, ukoliko vlada Srbije prihvati  sugestije iz Novog Sada. Ni Pastoru se ne dopada činjenica da je dokumentom  predviđen značajan broj odredbi u kojima se kaže da će se nešto naknadno  regulisati drugim zakonom. On se, ipak, nada da bi najbolnija oblast – imovina  – mogla biti regulisana, jer je zakon o javnoj svojini već odavno na javnoj  raspravi, pa bi, prema njegovoj proceni, moglo da se desi čak i da bi on mogao  da bude usvojen istovremeno sa pokrajinskim statutom i zakonom o nadležnostima.

Čak i ako se sve završi baš tako kako očekuje Pastor, "drama" koja prati  usvajanje Statuta Vojvodine neće biti gotova: reč je o idealnoj temi za  nacionalno orijentisane stranke, koje svakako neće propustiti priliku da svoj  "patriotizam" dokazuju najavama planiranog otcepljenja severne pokrajine. Bivši  radikal, koji je u međuvremenu postao napredan, Aleksandar Vučić, tako je već  najavio da će Srpska napredna stranka (SNS) od aprila organizovati protestne  skupove širom Vojvodine, kako bi iskazala nezadovoljstvo ekonomskom krizom, ali  i predloženim statutom Vojvodine kojim se "dodatno ugrožava teritorijalni  integritet Srbije". SNS će u predstojećem periodu tražiti prethodnu ocenu  ustavnosti Predloga statuta Vojvodine pred Ustavnim sudom Srbije, a ukoliko  vladajuća većina u republičkom parlamentu, ipak, "ne daj bože usvoji ovakav  statut", naprednjaci će tada zatražiti ocenu ustavnosti tako usvojenog akta,  objasnio je Vučić. U tako zamišljenoj "odbrani teritorijalnog integriteta  zemlje" naprednjaci će se verovatno nadmetati sa drugim desničarskim strankama,  koje o Predlogu statuta Vojvodine takođe misle sve najgore (Demokratska stranka  Srbije, Šešeljevi radikali). S obzirom na zamerke koje su pratile predloženi  statut od njegovog prvog objavljivanja, za očekivati je i nakon njegovog  usvajanja (kad god se taj čin desi) i neke reakcije sasvim suprotne prirode –  od strane partija nezadovoljnih dostignutim stepenom autonomije.

VERA DIDANOVIĆ