2. Dani “Lajoša Vermeša” na Paliću
Tokom današnjeg dana je predavanjima i izložbama obeleženo sećanje na zaostavštinu Lajoša Vermeša. Sportista, poreklom iz Subotice, je bio jedan od najuticajnijih osoba u sportskom životu Vojvodine.
Prisutni su prvo položili venac kod spomenika Lajoša Vermeša pored Sovine kule (Bagojvar), a zatim su obišli šetalište Vermeš.
Lajoš Sabo, penzionisani direktor Mađarskog olimpijskog i sportskog muzeja, je održao predavanje o zaostavštini Lajoša Vermeša: „Ono što je učinio za popularizaciju sporta važno je i danas. Ne samo kao mecena, jer je većinu svog bogatstva trošio na sport, uprkos velikom protivljenju i ljutnji svoje porodice, već se i sam bavio sportom.”
Osim Lajoša Vermeša, zainteresovani su mogli da steknu saznanja o životnoj priči Jožefa Salaija, vojvodanskog sportiste.
Akoš Nađ, generalni sekretar Mađarskog saveza dizača tegova: „Moje izlaganje će biti o savremeniku Lajoša Vermeša, koji je možda nepoznat mađarskoj javnosti i – mislim – naučnim krugovima. On je Jožef Salai, jedan od pionira i osnivača britanskog dizanja tegova, a čiji je život nekako povezan sa Vermešom.”
Lajoš Vermeš je organizovao Palićke olimpijske igre 1880. godine, 16 godina pre prvih modernih Olimpijskih igara održanih u Atini. Svestrani sportista je redovno organizovao sportska takmičenja na Paliću tokom naredne 34 godine, sve do 1914. godine.
Janoš Nagel, predsednik Mesnog odbora SVM-a Palić: "U hodanju, biciklizmu, rvanju, mačevanju, tenisu i drugim sportovima. Ove su igre postale poznate kao Palićke olimpijske igre. Naša je dužnost da negujemo nasleđe Lajoša Vermeša i duh Palićkih olimpijskih igara.”
Palić je postao svetski poznato mesto zahvaljujući činjenici da je ovde započeo olimpijski pokret, a naučnici to sve više prepoznaju, rekao je dr Balint Pastor. Predsednik SVM-a je naglasio da ne samo sportska istorija, već i mađarska zajednica u Vojvodini mnogo duguje Lajošu Vermešu: „Ovde se ne održavaju samo sportski događaji, već je sam Lajoš Vermeš imao učešća u izgradnji objekata koji i danas predstavljaju važne elemente graditeljske baštine, koristeći sopstvena novčana sredstva i sopstveno bogatstvo. Takvi objekti su Sovina kula (Bagojvar), Vila Lujza ili zgrada današnje Riblje čarde. Zato je, slično Vodotornju, koji smo uspeli da obnovimo prošle godine, plan da i Sovina kula (Bagojvar) dobije novi spoljni izgled i novu namenu. Pod novim spoljnim izgledom mislim na vraćanje u izvorno stanje.”
U obnovljenoj Sovinoj kuli (Bagojvaru) bi se nalazio sportski i Vermešov muzej, dodao je dr Balint Pastor.
Silard Namet, predsednik Mađarskog rvačkog saveza i potpredsednik Fidesa, je istakao da je važno da što više ljudi sazna za priču o Lajošu Vermešu: „Mislim da se ne samo prisećamo slavne prošlosti, već i stvaramo budućnost u sadašnjosti. Takođe šaljemo poruku našoj deci da ako među nama ima onih koji se ističu iz naše sredine i nose celu zajednicu sa sobom, onda im se isplati pridružiti. U tome vidim Savez vojvođanskih Mađara, u tome vidim njegovu snagu. Vidim da ima sjajne vođe.”
Na događaju je prikazan i film u produkciji Panon RTV-a, koji opisuje značaj Palića i kult Lajoša Vermeša. Kasnije je program nastavljen panel diskusijom.
