Izveštaj o radu Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u 2004. godini
Poštovani Predsedniče, poštovani članovi Saveta!
Rečenica sa kojom sam počeo izveštaj o radu Izvršnog odbora iz 2003. godine je bio citat od Markeza. Bila je to misao sa kojom se Nobelovac u prvom tomu svoje autobiografije poslužio naglašavajući važnost sećanja. Po stvaraocu iz Kolumbije, život nije legura doživljaja već je skup uspomena kojih se sećamo. Tako je to u privatnom i javnom životu, a i u životu čoveka i organizacija. Uslov osvrta je međutim postojanost uspomena i rezultata. Misli ovom slične su bile prije godinu dana u izveštaju Izvršnog odbora.
Drugi tom autobiografije Gabriela Garsije Markeza još nije objavljen, ja međutim već treba da nastavim osvrt tamo gde sam završio u Vršcu 14. februara prošle godine, kako biste vi, poštovani članovi Saveta, a i javno mjenje mogli proceniti, da li je naša delatnost u proteklih 13 meseci, koliko je vremena prošlo od podnošenja tog izveštaja, bila zadovoljavajuća. Moj zadatak je da nastavim tradiciju otpočetu prošle godine - da pomognem prisećanje. Ubeđen sam da imamo uspomene koje su vredne toga.
Poštovani Predsedniče, poštovani članovi Saveta!
Period koji je za nama je definitivno dokazao: treba raskrstiti sa iluzijama. Naše delovanje treba da je usmereno ka rešavanju stvarnih problema. Naš je trud zaista bio usmeren u tom pravcu. Pitanje međutim nije više samo, šta može NSMNM učiniti u vezi sa očuvanjem identiteta. Pravo pitanje je, šta možemo činiti više od čuvanja identiteta u klasičnom smislu te reči, naime, ne možemo se zadovoljiti samo time da mađarska zajednica u Vojvodini opstane, već se moraju stvarati i uslovi za njen razvoj.
Osnovni uslov razvoja je sveobuhvatna institucionalizacija odnosa unutar zajednice, a preduslov toga je zajedničko razmišljanje i saradnja; saradnja sa stručnim, civilnim i političkim organizacijama kao i sa vladama pokrajine, republike, državne zajednice, te matične države. Što se stručne saradnje tiče, u protekloj godini je bilo toga dosta u obliku konsultacija i manifestacija priređenih sa drugim organizacijama i institucijama. Što se političke saradnje tiče, dostignut je viši nivo institucionalnosti.
Jedan od najznačajnih rezulata u 2004. godini je da nacionalni saveti danas zauzimaju bolje pozicije nego ranije. To su pozicije koje im i inače pripadaju: zastupaju svoje zajednice u oblasti obrazovanja, kulture, medija i upotrebe jezika. Najmarkantniji dokaz toga je obrazovanje Republičkog saveta za manjine, kao i članstvo NSMNM u Međuvladinoj mešovitoj komisiji za manjine, koja je obrazovana na osnovu odredaba Sporazuma o zaštiti manjina zaključenog između Republike Mađarske te Srbije i Crne Gore. Sve ovo međutim nije cilj, već sredstvo. Na sednicama ovih tela, naime, imamo mogućnosti za postavljanje pitanja koja su značajna iz aspekta razvoja naše zajednice – a možemo tražiti i rešavanje problema u vezi sa istim. Danas već i predstavnici međunarodnih organizacija tretiraju nacionalne savete na adekvatan način. Zahvaljujući tome je delovanje NSMNM i njenog Izvršnog odbora moglo uzeti veći zalet. Slike koje su neizostavne za nastavak ovog osvrta su znači obezbeđene.
Kao što smo prošle, tako ćemo i ove godine početi sa temom obrazovanja. U odnosu na 2003. godinu, u proteklih godinu dana je komunikacija između NSMNM i njenih tela, te civilnih, i stručnih organizacija iz oblasti obrazovanja značajno poboljšana. Održana su brojna savetovanja za izradu strategije, usaglašavanja na kojima su pored predstavnika pokrajinske i republičke vlade te vlade matične države prisustvovali naši istaknuti pedagozi, direktori naših škola, i predstavnici strukovnih organizacija.
Postalo je jasno da se problemi koji su se nagomilali proteklih decenija mogu ublažiti jedino putem stalne komunikacije i praktične saradnje sa prosvetnim radnicima i stručnim nevladinim organizacijama. U cilju istog smo nedavno - a na inicijativu Naučnog društva Mađara iz Vojvodine - organizovali konferenciju o razvoju mreže mađarskih škola na kojem je oko šezdesetak aktivnih prosvetnih radnika i istaknutih stručnjaka za prosvetna pitanja skiciralo koncepcije obrazovanja za podregije u Vojvodini koje nose u sebi različite vidove posebnosti u ovoj oblasti. Za nekoliko nedelja ćemo imati praktičnu strategiju o budućnosti našega obrazovanja, koja je prihvaćena kako od strane direktno zainteresovanih, tako i od stručnjaka iz ove oblasti.
U procesu izgradnje dugoročne strategije za obrazovanje će NSMNM podržavati inicijative koje dolaze iz dijaspore , i ne samo odatle. Rukovodioci NSMNM su tokom proteklih nedelja u više navrata pregovarali sa republičkim ministrom za prosvetu i sport, kao i sa njegovim saradnicima - izmedju ostalog - o zatvaranju i utapanju osnovnih škola u Novom Itebeju i Tordi u institucije u susednim naseljima. Mora se međutim uzeti u obzir da je, u cilju promene ove tendencije koja je započeta još pre dve decenije, potrebna saradnja između građana tih naselja, prosvetnih radnika, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, te NSMNM. Ovo tim pre što, kako se to pokazalo na Konferenciji za razvoj školske mreže, svi koji deluju u interesu obrazovanja na mađarskom jeziku se, pored u dva pomenuta naselja, i u drugim sredinama suočavaju sa ogromnim problemima. Ima znači još dosta toga da se uradi.
Identifikaciju problema u ovoj oblasti, kao i sistematsko razmišljanje o istima, pomaže web strana «Obrazovanje na mađarskom jeziku u Vojvodini», koja je otvorena sredinom prošle godine. Portal, koji je izrađen po nalogu NSMNM, služi za kontaktiranje, za distribuciju informacija, i za detaljno istraživanje situacije. Ovaj interaktivni forum pruža mogućnost za komunikaciju među akterima u obrazovanju. Jednom rečju ona znači prekretnicu u modernizaciji pristupa pitanjima koja se tiču obrazovanja na mađarskom jeziku. Pomoću toga su naše obrazovne ustanove postale transparentne, a formirali su se i novi kanali komunikacije. Web strana je omogućila planiranje napredovanja u kvalitetu za 2005. godinu: izradu «Regionalnog Sulinet programa vojvođanskih Mađara» koji će - mada se bazira na «Sulinet» programu iz Mađarske – kao specifičan portal za Vojvodinu, postati stručna radionica naših prosvetnih radnika, i baviće se suštinskim pitanjima obrazovanja na način prilagođen domaćim prilikama. «Regionalni Sulinet» će doprineti efikasnijem korišćenju računara koji su darovani školama u okviru saradnje Ministarstva za informatiku i telekomunikaciju Republike Mađarske i NSMNM.
Među postignutim rezultatima beležimo i to što je nakon dvogodišnjih napora ishodovana saglasnost Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije za uvoz 83 naslova udžbenika za srednje stručne škole iz matične države. Zahvaljajući tome u srednjim stručnim školama naši pedagozi, nakon više decenija, ponovo rade iz udžbenika na mađarskom jeziku. Radna grupa Izvršnog odbora za uvoz udžbenika nastavila je utvrđivanje konkretnih potreba za udžbenike za rad u srednjim stručnim školama u Vojvodini.
U 2004. godini je postignut prodor i u vezi sa uvozom i odobrenjem udžbenika za potrebe osnovnih škola. Učenicima prvih i trećih razreda osnovnih škola je od ove godine omogućeno da uče i iz udžbenika iz Mađarske. Uprkos tome, Izvršni odbor najboljim rešenjem i dalje smatra razvoj izdavanja domaćih udžbenika na mađarskom jeziku.
Ubeđen sam da se jedan od oblika uspešnog ostvarivanja personalne autonomije očituje u činjenici da Odbor za obrazovanje NSMNM priprema nastavne planove i razmatra nacrte udžbenika. Naš odbor je naime, na molbu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, uz uključivanje eksperata, pripremio nastavni plan za predmet Mađarski jezik i književnost za potrebe drugog razreda Filološke gimnazije Deže Kostolanji. Nadalje, u 2004. godini stručnjaci Odbora za obrazovanje su izradili nastavne planove za prvi, drugi i sedmi razred osnovne škole iz mađarskog jezika i književnosti, kao i nastavne planove drugih, iz aspekta očuvanja nacionalnog identiteta veoma važnih fakultativnih predmeta, te su se uključili u proces finalizacije nastavnih planova predmeta predviđenih za ove razrede. Stručno mišljenje NSMNM je prihvaćeno u svakom od ovih slučajeva.
Jedna od centralnih tema izveštaja IO za 2003. godinu je, sasvim razumljivo, bila tematika gimnazija za talentovane učenike. Ovom prilikom bih želeo istaknuti da smo i u godini koja je iza nas, dali sve od sebe kako bi pružili pomoć ovim gimnazijama kako bi ostvarila očekivanja koje je zajednica prema njima postavila. Naša pomoć se prvenstveno realizovala u obezbeđivanju nastavnih sredstava. Zahvaljajući pomoći Vlade Republike Mađarske i delovanju NSMNM – nakon što je 2004. godine u Subotici predata na upotrebu zgrada škole, a u Senti dom za učenike i kabinet za informatiku – ove godine je nastavljen razvoj obe ustanove. U Gimnaziji Kostolanji je započeta druga faza izgradnje, a u Gimnaziji Bolyai se očekuje završetak izgradnje kuhinje i trpezarije. Uz finansijsku podršku Ministarstva za kulturu Republike Mađarske je prošle godine opremljena biblioteka gimnazije za talentovane učenike u Subotici. Uspostavljanjem saradnje ove subotičke ustanove sa pobratimljenim školama iz matične države, učinjenom na inicijativu NSMNM, su se pred učenicima otvorile brojne mogućnosti.
Kao značajnu činjenicu konstatujemo da smo - pored Pokrajinsog sekretarijata za obrazovanje, i mađarskog ministarstva prosvete - u licu Pedagoškog zavoda Vojvodine, koja je obrazovana prošle godine, stekli novog značajnog partnera.
Ostaje puno toga da se uradi i ove godine na polju osnovnog i srednjeg obrazovanja. U cilju što potpunijeg ostvarivanja funkcije zastupanja interesa, trebamo izgraditi još tešnju saradnju sa nevladinim organizacijama iz oblasti obrazovanje. Njihov višegodišnji rad (stručno usavršavanje prosvetnih radnika, organizovanje takmičenja, kampova, distribucija pomoći za nabavku nastavnih sredstava, negovanje talentovane dece) zahteva koordinaciju, što su civilna društva i sama inicirala.
U okviru web strane za Obrazovanje na Mađarskom jeziku u Vojvodini, u istorijatu projekta «Itthon 2000» (u slobodnom prevodu «Kod kuće 2000») je i u ovoj godini započeto novo poglavlje. Popunjavanjem jednog formulara na internetu, mladi koji traže posao ulaze u bazu podataka, te će podaci o njima koje oni smatraju potrebnim, biti objavljeni na web stranici. Time će preduzeća koja nude zaposlenje, biti u prilici da direktnije i efikasnije vrše izbor potencijalnih kandidata za slobodna radna mesta. Ovo je važno stoga što NSMNM sa svoje strane mora uložiti mnogo napora u cilju zapošljavanja naših mladih diplomaca.
Za ovu godinu smo planirali da završimo izradu dokumenta o osnovama politike stipendiranja Mađara u Vojvodini. Centralni položaj u ovoj strategiji zauzima stipendiranje studenata i postdiplomaca koji studiraju u visokoškolskim ustanovama u našoj državi. Ista, međutim, treba da sadrži i mehanizme stipendiranja obrazovanja u Mađarskoj, sa posebnim osvrtom na struke koje se ne mogu studirati u domovini. Dugoročni ciljevi programa bi se, prema našim zamislima, realizovali na bazi kontinuirano oblikovanog sistema objektivnih uslova. Dokument će sadržavati modalitete za ostvarivanje efikasnijeg pravnog mehanizma za povratak u domovinu nakon studija.
Predstoji nam bezbroj poslova, samim tim što se u Zapisniku prve sednice Međuvladine mešovite komisije za manjine našlo više preporuka koje su od istaknutog zanačaja iz aspekta osnovnog i srednjeg obrazovanja na mađarskom jeziku u Vojvodini. Treba, na primer, iskoristiti mogućnosti da zaposleni u prosveti, koji se prihvate obrazovanja i vaspitanja na mađarskom nastavnom jeziku, za ovaj svoj rad budu dodatno nagrađivani.
U Zrenjaninu, kao i nekim drugim mestima u Vojvodini, saglasno zapisniku Mešovite komisije, je potrebno da iniciramo osnivanje školskih centara za obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku, u kojima bi funkcionisala zabavišta, osnovne škole, i srednjoškolska odelenja, uz obezbeđen smeštaj u učeničkim domovima.
Mešovita komisija je, na inicijativu NSMNM, predložila i to da republička vlada reši pitanje budžetskog finansiranja učeničkih domova koje održavaju verske zajednice ili lokalne samouprave, a koje trenutno ne dobijaju finansijska sredstva ni iz jednog državnog izvora (dom učenika Gimnazije za talentovane učenika u Senti, kolegij Emaus, kolegij za devojke u okviru Reda siromašnih školskih sestara Naše Gospe iz Zrenjanina, kolegij «Apaczai»), a dok se ne reši njihovo finansiranje - treba da im se obezbedi privremena pomoć za njihovo funkcionisanje. Treba nadalje da nađemo rešenje za sistematski i automatski uvoz udžbenika.
Poštovani članovi Saveta!
Treba da konstatujem da je pitanje visokoškolskog obrazovanja, kao drugi, veoma bitan segment u složenoj problematici obrazovanja na mađarskom jeziku, u prošloj godini dobio još veću ulogu. Pažnju smo posvetili dvema centralnim pitanjima u pogledu kojih se situacija menja iz dana u dan, a to su: pokretanje funkcionisanja Učiteljskog fakulteta u Subotici i Zakonu o visokoškolskom obrazovanju, koji je u pripremi. Možda vam se čini frazom, ali ipak treba reći, da je u oba slučaja dokazano da se do rezultata može doći samo nakon veoma mnogo uloženog napora, i potrebnom koordinacijom – iako je reč o ciljevima koji su sami po sebi razumljivi. U cilju postizanja zadovoljavajućeg rešenja smo sarađivali prvenstveno sa pokrajinskim Sekretarijatom za obrazovanje, sa ostalim nacionalnim savetima, i sa nevladinim stručnim organizacijama. Uprkos tome, opipljivim rezultatima se još ne možemo pohvaliti.
Bez obzira na to da je Skupština APV još maja meseca prošle godine donela Odluku o osnivanju Učiteljskog fakulteta, izvršna vlast u Srbiji je otežavala početak funkcionisanja istog. Tako je onemogućeno otvaranje učiteljskog obrazovanja u Vršcu i u Sremskoj Mitrovici čiji je osnivač također pokrajina. U protekloj godini smo, nakon usaglašavanja sa pokrajinskim sekretarijatom i ostalim nacionalnim savetima, vodili brojne razgovore sa čelnicima Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Ishodovali smo i to da se ovo pitanje postavi na dnevni red Saveta Republike Srbije za manjine, ali je proboj po tom pitanju izostao.
Uprkos činjenici da odlaganje otvaranja Učiteljskog fakulteta predstavlja jedan od najvećih neuspeha u prošloj godini, ipak mi se čini da ćemo imati dovoljno snage za postizanje našeg zajedničkog cilja. Zahvaljajući tome da se ovim pitanjem, na predlog NSMNM, bavila i Međuvladina mešovita komisija, uspeli smo da ovaj problem dignemo na međudržavni nivo. U smislu zapisnika koji je prihvaćen na prvoj sednici Međuvladine mešovite komisije, nadležni u Srbiji su prihvatili obavezu da će za potrebe obrazovanja vaspitačkog i nastavničkog kadra osigurati sveobuhvatno obrazovanje na maternjem jeziku. Saglasno tome je Mešovita komisija predložila da se podrži stavljanje Učiteljskog fakulteta sa sedištem u Subotici u funkciju, kao i da srpska vlada ispita mogućnost formiranja modela obrazovanja višepredmetnog nastavničkog kadra. Moramo se što pre izboriti za ostvarivanje ove preporuke, jer ukoliko se navedeno ne ostvari do kraja aprila, početak nastave bi u ovoj ustanovi kasnio još jednu godinu. To svakako moramo sprečiti. Početkom prošle godine smo digli glas protiv mera koje su preduzete u cilju degradiranja obrazovanja na mađarskom jeziku u subotičkom odelenju Učiteljskog fakulteta iz Sombora i na Višoj školi za obrazovanje vaspitača.
Nacrt Zakona o visokom obrazovanju je bila i ostala druga centralna tema našeg delovanja u ovoj oblasti. Predloženi tekst zakona se veoma površno bavi pitanjem visokog obrazovanja na jeziku manjina. Potkomisija za visoko obrazovanje NSMNM je podržala napore u vezi sa uvođenjem i primenom Bolonjskog procesa, a istovremeno je definisala brojne amandmane u cilju što značajnije afirmacije obrazovanja na maternjem jeziku nacionalnih manjina u našem sistemu visokog obrazovanja.
Nezaobilazna je potreba da u konačan tekst Zakona o visokom obrazovanju uđe odredba u čijem smislu bi se visokoškolsko obrazovanje - pored srpskog i stranog nastavnog jezika - ostvarilo i na jeziku nacionalnih manjina. Zakon o visokom obrazovanju mora da uredi organizovanje prijemnih ispita, ispita, i ostalih formi ispitivanja na jeziku nacionalnih manjina kao i mogućnost da se diplomski i magistarski radovi, kao i doktorske disertacije mogu pisati i odbraniti na maternjem jeziku. U cilju efikasnog zastupanja interesa iz oblasti manjinskog obrazovanja neizostavno je da u petnaestočlanom Savetu za visokoškolsko obrazovanje bar jedno mesto dobije član koji je predložen od strane nacionalnih saveta.
Potkomisija za visokoškolsko obrazovanje NSMNM je svoje predloge i primedbe u vezi sa gore navedenim poslala republičkom ministru prosvete u nadi da će se predloženi amandmani ugraditi u nacrt zakona, prije nego što on bude predmet razmatranja u Skupštini. Republička vlada međutim nije uzela u obzir naše amandmane. Moramo postići da se u tekst nacrta zakona – pre nego li isti stigne na dnevni red Skupštine - unesu odredbe koje će u odgovarajućoj meri i na odgovarajući način uvažiti autonomiju Vojvodine i pitanja vezana za obrazovanje na jezicima manjina.
Smatram da je u vezi sa visokoškolskim obrazovanjem važno istaći kako smo na sednici Međuvladine mešovite komisije predložili da resorna ministarstva Srbije i Mađarske posebnim sporazumom utvrde obezbeđivanje međusobnog priznavanja diploma stečenih na visokoškolskim ustanovama ovih država, bez obaveze polaganja posebnih ispita.
U godini koja nam predstoji se trebamo založiti da ostvarimo najvažnije elemente iz nacrta strategije koja je izrađena od strane konferencije o visokoškolskom obrazovanju održane u novembru 2003. godine. Moramo utvrditi učešće studenata mađarske nacionalnosti u raspodeli smeštaja u studentskim domovima, i trebamo poboljšati ovo, po svoj prilici neodgovarajuće učešće. Mada je to jedan od najkomplikovanijih zadataka, moramo stalno držati na dnevnom redu teško rešivo pitanje obezbeđivanja popune nastavnog kadra na fakultetima koji je spreman da nastavu izvodi na mađarskom jeziku.
Sledeća stanica iovog osvrta je oblast javnog informisanja. U 2004. godini je u središtu našeg delovanja bilo preuzimanje osnivačkog prava nad štampanim javnim glasilima od pokrajinskog značaja.
Pokrajinsko izvršno veće je u prethodnom sazivu, dobrim delom po inicijativi NSMNM, podnelo predlog za prenošenje osnivačkih prava nad manjinskom štampom, a Skupština APV je usvojila odgovarajuću odluku. U smislu toga su mađarska javna glasila, čiji osnivač je do tada bila Pokrajina, dakle Magyar Szó, Hét Nap i Képes Ifjúság - a u skladu sa našim zahtevom istaknutim pre pet godina - prešla u nadležnost Mađarskog nacionalnog saveta kao predstavničkog tela vojvođanskih Mađara. To će - kao jedan od ostvarenih oblika personalne autonomije – za sledeće decenije presudno definisati kretanja u javnom informisanju na mađarskom jeziku u našoj zemlji.
Celishodnost i pravna ispravnost prenosa osnivačkih prava je potvrđena i time što Ustavni sud Srbije nije ocenilo protivustavnim ostvarenje jednog od najstarijih ciljeva NSMNM. Ovih nekoliko meseci koji su za nama potvrđuju da je uređivačka politika medija, čiji je osnivač Nacionalni savet, i dalje objektivna.
Iz obaveza koje proističu iz preuzimanja osnivačkih prava, Izvršni odbor je posebnu pažnju posvetio poboljšanju ekonomskog položaja sredstava javnog informisanja koja su prešla u vlasništvo NSMNM. U slučaju Magyar Szó-a smo, u saradnji sa nadležnima iz pokrajinske vlade, predložili rešenja za smanjenje još postojećih dugova, nadalje dali smo inicijativu da Magyar Szó, Hét Nap, i Képes Ifjúság budu dotirani u većem obimu iz sredstava pokrajinskog budžeta namenjenih za funkcionisanje medija. Nacionalni savet je vodio razgovore o problemima plasmana našeg dnevnog lista, i insistirali smo da menadžment d.o.o. Magyar Szó, preko medija na mađarskom jeziku, stalno obaveštava svoje čitaoce lokaciji prodajnih mesta na kojim se list može nabaviti.
Polazeći od osnovnog načela da u zadovoljavanju medijskih potreba vojvođanskih Mađara, pored tri javna glasila koja su prešla u našu nadležnost, jednako važnu ulogu igraju svi koji se objavljuju ili emituju (i) na mađarskom jeziku, inicirali smo da i dečija štampa (Jó Pajtás i Mézeskalács) bude primereno dotirana iz pokrajinskog budžeta.
Izvršni odbor i Odbor za javno informisanje NSMNM su se zajednički u više navrata bavili neprihvatljivom situacijom u elektronskim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, a na pregovorima sa predstavnicima republičke i pokrajinske vlade su podržane inicijative koje su bile usmerene ka poboljšanju situacije u redakcijama na mađarskom jeziku Radija i Televizije Novi Sad. U cilju saniranja posledica grube degradacije kulturnih programa Radija Novog Sada su rukovodioci NSMNM tražili intervenciju ministra za ljudska i manjinska prava državne zajednice. Međuvladina mešovita komisija je, potvrđujući naše zahteve, predložila da nadležni organi omoguće prijem programa Radija i Televizije Novi Sad na mađarskom jeziku na celoj teritoriji Vojvodine, kao i obezbeđivanje veće državne dotacije za iste.
U radu Izvršnog odbora su od prošle godine prisutne tri inicijative čija će se potpuna realizacija protezati i u tekuću godinu. Naime, pored stalne pažnje usmerene prema sredstvima javnog informisanja od pokrajinskog značaja, prošle godine smo po prvi put pokušali izgraditi direktniji kontakt sa medijima iz manjih sredina, bilo da su osnovane od strane lokalnih samouprava, ili su u privatnom vlasništvu, ili koja funkcionišu posredstvom nevladinog sektora. Zahvaljujući ostvarivanju ovakvih kontakata će se uskoro izraditi prvi mađarski medijski katastar – kompletan spisak koji sadrži sva sredstva javnog informisanja sa teritorije Pokrajine koji se objavljuju/emituju na mađarskom jeziku. Iz toga ćemo moći tačno proceniti medijski potencijal sa kojim raspolažemo u Vojvodini, kao i to, gde treba uložiti dalje napore u cilju izgradnje mađarske informativne mreže.
Imajući u vidu činjenicu da mediji iz malih sredina igraju važnu ulogu u informisanju na maternjem jeziku, po prvi put smo ih uključili u program organizovane podrške. U okviru toga je NSMNM krajem prošle godine konkurisao kod Fondacije «Tivadar Puskás» iz Mađarske radi modernizacije tehničke opremljenosti lokalnih medija. Zahvaljujući pozitivnom rešenju naše molbe će brojni lokalni mediji tokom ove godine dobiti donaciju iz matične države, i to: Tordanske Novine, Mužljanske Novine, Igaz Szó iz Skorenovca, mađarski program Tv Pančeva, mađarski program Radija Odžaci, mađarski program Radija Apatin, mađarska redakcija Radio Subotice, Magyar Szó, i Hét Nap. Navedenih šest dotiranih lokalnih medija će ove godine osnovati «Vesnik malih regija na mađarskom jeziku» kao informativni portal za potrebe lokalnih zajednica koja žive u dijaspori.
Prošle godine smo učinili prve korake u pravcu osnivanja mađarske novinske agencije u Vojvodini. Inicirali smo pregovore sa beogradskom nezavisnom agencijom Beta u interesu zajedničke pripreme projekta organizovane i kontinuirane agencijskog servisa na mađarskom jeziku. U slučaju realizacije ove ideje, bilo bi omogućeno da vesti koje se tiču Mađara u Vojvodini, posredstvom Bete stignu u svaku zainteresovanu mađarsku zajednicu u Vojvodini, u Mađarskoj i u okruženju, ali i da informacije koje se odnose na Mađare, dobiju mesta u dnevnom izboru vesti Bete na srpskom jeziku.
Najvažniji zadatak u pogledu razvoja informisanja na mađarskom jeziku u Vojvodini se sa jedne strane sastoji od konačne realizacije prošlogodišnjih ciljeva, a sa druge strane od zadataka koji su u tesnoj vezi sa njima.
U ovome imaju istaknuto mesto naši napori za stabilizaciju ekonomske situacije štampanih medija Magyar Szó, Hét Nap i Képes Ifjúság, kao i obezbeđivanje kontinuirane državne dotacije za dečju štampu na mađarskom jeziku.
U pogledu elektronskih medija u Vojvodini je potrebno zahtevati pojačanje kadrovskog sastava redakcija na mađarskom jeziku do te mere kako bi oni u potpunosti mogli udovoljiti zadacima koji proističu iz obaveza u pogledu javnog informisanja.
U slučaju medija osnovanih od strane lokalnih samouprava, ili koji su u privatnom vlasništvu, ili pak koja funkcionišu uz podršku nevladinog sektora, pored modernizacije tehničke opremljenosti, trebamo omogućiti kontinuirano i organizovano stručno osposobljavanje novinara jer ćemo na taj način istovremeno poboljšati i kvalitet informisanja.
Najkasnije do sredine ove godine kroz saradnju dnevnog lista Magyar Szó i agencije Beta će se pokrenuti kontinuirano informisanje mađarskih zajednica i srpskog medijskog prostora. Rezultat toga bi bio, sa jedne strane, jačanje svesti o pripadnosti mađarskoj zajednici, a sa druge strane – zahvaljajući objektivnijem informisanju o događajima u vezi sa našom manjinskom zajednicom na srpskom jeziku – sprečavanje konflikata.
Izuzetno je hitan i važan zadatak da se temeljno pripremimo za zadatke koji proističu iz potrebe da se izbegne privatizacija medija čiji su osnivači lokalne samouprave. U okviru toga treba naći pravna rešenja koja bi garantovala da manjinski mediji, i nakon promene vlasništva, u potpunosti izvršavaju svoje zadatke iz oblasti javnog informisanja na mađarskom jeziku i na način koji će biti u službi očuvanja nacionalnog identiteta. Treba nastaviti pregovore sa Republičkim ministarstvom za kulturu započete još prošle godine u cilju izuzimanja ovih medija iz obavezne privatizacije. Za to je potrebno izmeniti određene propise. Dobru osnovu tome daje i ta činjenica da je ovaj naš napor našao mesto u zapisniku Mešovite komisije.
U vezi sa ovim pitanjem NSMNM mora usaglašavati stavove sa ostalim manjinskim nacionalnim savetima, a pored toga treba da inicira izradu nacrta zajedničke manjinske medijske strategije. Ovo bi u budućnosti nacionalnim manjinama u Srbiji garantovalo mogućnost efikasnijeg nastupa kod državnih organa u vezi sa njihovim zahtevima za obezbeđenje nesmetanog informisanja na maternjem jeziku.
I za kraj, imajući u vidu sadržinu buduće strategije za manjinske medije, ali pre svega polazeći od očekivanja i mogućnosti informisanja mađarske zajednice u Vojvodini, NSMNM treba da u toku ove godine usvoji strategiju za medije na mađarskom jeziku u Vojvodini, koja bi u daljoj perspektivi označila razvojne pravce informisanja i bliže određivala direktne zadatke koje iz ovoga proističu.
Poštovani članovi Saveta!
Izvršni odbor je u svom prošlogodišnjem radu stavio poseban akcenat na oblast kulture. Posle toga što je u 2003. godini postalo jasno da i nadležna ministarstva kako u Srbiji, tako i u matičnoj državi uvažavaju ovaj Nacionalni savet kao legitimnog predstavnika mađarske kulture u Vojvodini, prošle godine smo mogli nastaviti izgradnju stepenica naše kulturne autonomije.
Razmatrali smo materijal konkursa koji su raspisani od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, kao i Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine u cilju razvoja mađarske kulture i finansijske podrške manjinskim organizacijama. Prošle godine je na ova dva konkursa predato skoro 700 molbi. U odnosu na prošlu godinu to znači povećanje od 10 %. Komisija za kulturu NSMNM, proširena sa rukovodiocima Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara je utvrdila prioritetnu listu, pri čemu je pored sadržajnih vrednosti uzela u obzir i srazmernu teritorijalnu pokrivenost. Sa žaljenjem možemo konstatovati da je sredstvima pokrajinskog budžeta predviđenim za podršku ustanovama mađarske kulture i njihovih projekata u visini od 7.400.000,00 dinara, pokrivena samo jedna četvrtina realnih potreba.
Zadovoljstvo ćemo moći iskazati tek u slučaju kada, po osnovu izgrađenosti partrnerskih odnosa sa pomenuta dva pokrajinska sekretarijata, kao i po osnovu uvek prisutnog uvažavanja stavova NSMNM, budemo u situaciji da potvrdimo da je pored proširenja naše kulturne autonomije, u značajnoj meri povećana i finansijska podrška našim organizacijama i njihovim programima. Krajem 2004. godine smo nadalje kod republičkog ministra za kulturu inicirali da se i na republičkom nivou primenjuje praksa iz pokrajine u vezi sa donošenjem odluka po konkursu. Naša kulturna autonomija bi bila dodatno osnažena kada bi predloge odluka o raspodeli republičkih budžetskih sredstava, namenjenih za razvoj mađarske kulture, definisala naša manjinska samouprava i njeni stručnjaci.
Na razgovorima sa rukovodiocima pokrajinskog sekretarijata i njihovim saradnicima, održanim decembra 2004. godine, smo skicirali srednjoročne projekte i naša očekivanja u vezi sa kulturom. U razgovoru o našim planovima u vezi sa infrastrukturalnim ulaganjima, kao i o mogućnostima za povećanje sredstava namenjenih za finansiranje programa i troškove funkcionisanja, tražili smo i obezbeđivanje budžetskog finansiranja koja bi približno podmirila realne potrebe za izdržavanje mreže ustanova mađarske kulture u Vojvodini, kao i za njihovo uspešno funkcionisanje.
Moram da konstatujem da smo prošle godine bili bezuspešni u realizaciji obnove kulturnih domova u Vojvodini, uprkos tome što je sačinjena lista objekata u pogledu kojih radovi na očuvanju stanja ne trpe odlaganje.
U 2004-oj godini su započete pripreme za održavanje velikog pozorišnog festivala u Novom Sadu, koja je dospela u središte pažnje i u sredstvima javnog informisanja, a koja je sebi postavila za cilj predstavljanje manjinske kulture i istaknutih pozorišnih predstava.
Prošle godine je započet konkretan rad na ostvarenju web strane mađarske kulture u Vojvodini. Značajno je unapređen katastar ustanova mađarske kulture u Vojvodini, a nakon što će u 2005. godini ovaj posao biti završen, biće moguće odrediti ciljeve i zadatke u ovoj oblasti. Komisija za kulturu NSMNM će naime, na osnovu verodostojnih podataka katastra, sačiniti analizu stanja sistema ustanova manjinske kulture i shodno tome sačiniti kratkoročne i dugoročne kulturno-funkcionalne zadatke. Krajnje je vreme da pokušamo definisati krug ustanova koje znače kulturnu autonomiju, te čija se osnivačka prava u potpunosti, ili delimično mogu preneti na Mađarski nacionalni savet.
U prvim mesecima 2005. godine će se Nacionalnom savetu, ugledom na primere iz matične države i njoj susednih zemalja, otvoriti mogućnost osnivanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara sa sedištem u Senti. Opravdanost potrebe osnivanja zavoda je svojevremeno definisao Privremeni mađarski nacionalni savet još aprila 2001. godine. Izvršni odbor će na narednoj sednici NSMNM predložiti osnivački akt i statut ZKVM. Nakon što će se u ovoj novoj ustanovi od fundamentalnog značaja zaposliti barem dva stručna saradnika, započeće realizacija naših dugoročnih strateških ciljeva: sistematizacija i obrada naše kulturne arhive i baštine, digitalizacija naših kulturnih vrednosti. Može da započne istraživanje društvenog uticaja naših kulturnih vrednosti te promena naših kulturnih ustanova, analiza delatnosti kulturnih zajednica, i rad na razvoju istih; obrazovanje i stručno usavršavanje stručnjaka za kulturnu delatnost; podrška delatnosti u oblasti razvoja kulturnog života lokalne zajednice te razvoja naselja. Vlada Srbije se, u smislu zapisnika Međuvladine mešovite komisije, obavezala da stvori materijalne uslove za osnivanje i funkcionisanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara.
Ove godine moramo učiniti sve u cilju realizacije preporuke MMK, u čijem smislu bi se osnovao fond za finansiranje očuvanja i obnove istorijskih spomenika, izgrađenih umetničkih i istorijskih spomen mesta, kao i njihovih kompleksa, koji pripadaju identitetu i kulturnoj baštini nacionalnih manjina Mađara i Srba u dvema državama.
Kod ove tačke, poštovani članovi Saveta, treba da spomenem dva pitanja, čiji značaj prevazilazi oblast kulture. NSMNM je u decembru prihvatio Deklaraciju povodom 60. godina atrociteta učinjenih na štetu Mađara za vreme vojne uprave 1944/45. godine. U znak sećanja na nevino mučene, odvedene i pogubljene žrtve mađarske i nemađarske nacionalnosti iz Bačke, Banata i Srema, NSMNM zahteva naučno istraživanje učinjenih nedela, priznavanje prava slobodnog prisećanja na žrtve, i reviziju istorijskih nepravdi. Ujedno insistira na otvaranju srpsko-mađarskog dijaloga o atrocitetima koji su međusobno činjeni u periodu 1941-1945.
Na kraju, na dnevnom redu današnje sednice Nacionalnog saveta nalazi se i odluka o otvaranju javne rasprave predloga o utvrđivanju nacionalnih simbola i praznika vojvođanskih Mađara. U smislu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, utvrđivanje predloga o simbolima i praznicima Mađara u Vojvodini spada u nadležnost našeg saveta, koji predlog treba da usvoji Savet Republike Srbije za nacionalne manjine. Odbor za kulturu NSMNM je razmatralo inicijative o simbolima i praznicima, definisao je svoje predloge koje danas puštamo na javnu raspravu, kako bi konačne odluke koje će se naknadno doneti, uživale opštu prihvaćenost. Danas dakle počinje proces ostvarenja značajnog zadatka, koji zahteva veliku mudrost i oprez.
Sledeća stanica ovog, takoreći već tradicionalnog osvrta je krug pitanja iz oblasti službene upotrebe jezika. U izveštaju rada IO NSMNM iz 2003. godine sam, kao jedan od najznačajnijih rezultata istaknuo utvrđivanje službenih naziva naseljenih mesta u Vojvodini na mađarskom jeziku. U tom izveštaju je bilo reči i o tome da bi bilo celishodno odrediti i tradicionalne nazive naselja koji su na teritoriji lokalnih samouprava u kojima mađarski jezik nije u službenoj upotrebi, iz razloga što udeo mađarskog življa u njima iznosi manje od petnaest odsto. Ovi nazivi bi stoga bili samo u javnoj upotrebi.
NSMNM je na svojoj zadnjoj sednici u prošloj godini prihvatio spisak naziva naselja, koju je sačinila Komisija za upotrebu jezika, a koji sadrži oko stotinu naziva naselja u kojima mađarski jezik nije u službenoj upotrebi. Ovi nazivi po sadašnjoj zakonskoj regulativi ne mogu biti u službenoj upotrebi, stoga se mogu koristiti samo u javnom ophođenju. Uprkos tome, određivanje ovih naziva je bilo veoma značajno, jer eventualne promene propisa u budućnosti neke od njih mogu izdići na nivo službene upotrebe. Aktivnošću okončanoj u decembru prošle godine, završena je dakle druga faza procesa određivanja naziva naseljenih mesta.
Izvršenjem zadatka koji je trajao dve godine i određivanjem više stotina mađarskih naziva naseljenih mesta, zaokružen je dugotrajni proces, kojim je nakon velikog broja održanih sednica stručnih komisija, korišćenja stručne literature, pribavljanja stručnih mišljenja i vođenja konstruktivnih polemika, sačinjen - čini se integralni - spisak mađarskih naziva naseljenih mesta u Vojvodini.
NSMNM je u 2004. godini, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za propise, upravu, i nacionalne manjine, po drugi put bio suorganizator trodnevnog terminološkog savetovanja pod naslovom «Službena upotreba mađarskog jezika u državnoj upravi i pravosuđu» uz prisustvo oko 50 stručnjaka i poznatih predavača. Seminar koji je održan u maju mesecu prošle godine, otvorio je predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije.
Što se tiče službene upotrebe jezika, u 2005. godini nam je najvažniji zadatak da završimo aktivnosti koje smo predvideli još za prethodnu godinu, a do sada ih nismo ostvarili. Tu spadaju, na primer, priprema i plasman štampanih i digitalnih publikacija, rečnika, zbirke reči i stručnih izraza te oglednih primera akata. U cilju profesionalizacije bavljenja maternjim jezikom i u interesu izrade dugoročne strategije po ugledu na iskustva iz Rumunije i Slovačke ukazala se potreba za osnivanjem Instituta za mađarski jezik, koji bi dakle trebao da vrši kordinacionu ulogu. Prema planovima Komisije za upotrebu jezika NSMNM ova bi ustanova obuhvatala i kordinirala delatnost na polju negovanja jezika koja se danas još odvija u vaninstitucionalnim okvirima.
NSMNM će i u budućnosti voditi brigu o doslednom obezbeđivanju službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina u državnoj upravi i pravosuđu, u skladu sa propisima koji se odnose na tu oblast. Pre nekoliko dana smo zatražili od Narodne Skupštine izmene odredaba novog Porodičnog zakona koji na ovom polju predstavlja korak unazad u ostvarivanju jezičkih prava. Kako do sada, tako i u budućnosti moramo učiniti sve da propisi na odgovarajući način jemče upotrebu mađarskih ličnih imena, naziva naselja, kao i upotrebu našeg jezika uopšte. Naš osnovni interes je da se donese novi zakon o upotrebi jezika u Srbiji.
Poštovani Predsedniče! Poštovani članovi Saveta!
Prije nekoliko minuta sam rekao: pravo pitanje je, šta može Mađarski nacionalni savet danas činiti pored čuvanja identiteta u klasičnom smislu. Ubeđen sam da naš cilj ne može da bude samo obezbeđivanje uslova za opstanak mađarske zajednice, već i za razvoj istog.
Po mom viđenju, osnovano je očekivanje, s kojim su suočavamo, da zajednica očekuje od nas rešavanje realnih i praktičnih problema, i to ne samo na polju obrazovanja, informisanja, kulture i upotrebe jezika. Nismo pogrešili kada smo pre nešto više od dve godine - prilikom usvajanja programa Izvršnog odbora - govorili da se NSMNM treba baviti sa svim pitanjima koja mogu da služe dobrobiti ovdašnjih Mađara. To potvrđuju i povratne informacije koje dobijamo od ljudi. Zbog toga su se naše aktivnosti u prošloj godini proširile i na teme iz privrede, lokalnih samouprava i informatike.
Nakon prikazivanja našeg delovanja u vezi sa očuvanjem identiteta u klasičnom smislu, osvrt nastavljam skiciranjem našeg rada u oblasti privrede. Ako je u 2003. godini najznačajniji događaj bio osnivanje fondacije NSMNM, onda naše najmarkantnije rezultate na ovom polju iz prošle godine treba da vezujemo za Fondaciju „Szekeres László” (Laslo Sekereš). Fondacija je osnovana maja meseca 2003. godine, na sednici Saveta održanoj ovde u Senti, a njena afirmisanost je nesporna. Saradnja sa drugim fondacijama je tako reći izvanredna, pre svega sa fondacijom «Új Kézfogás» sa sedištem u Budimpešti.
Godina koja je za nama je potvrdila potrebu za postojanjem Fondacije „Szekeres László”, koja je osnovana sa ciljem da prikupi novčana sredstva potrebna za funkcionisanje ustanova čiji je osnivač NSMNM, izradu raznih projekata za vršenje poslova iz nadležnosti našeg Saveta. Najbolji dokaz tome je da je u protekloj godini Kuratorij ove fondacije - zahvaljajući fondaciji «Új Kézfogás» - bila u mogućnosti da odlučuje o plasmanu 60 miliona forinti malim preduzetnicima. Činjenica da se za dodelu ovih sredstava u obliku pozajmice sa veoma povoljnim uslovima pokazalo izuzetno veliko interesovanje od strane mađarskih preduzetnika iz Vojvodine, pokazuje da je NSMNM ispunilo svoju obavezu da doprinese ublažavanju ekonomskih problema. Mi smo naravno svesni toga, da je sve to samo kap u moru, ali smo ipak doprineli realizaciji razvojnih projekata naših malih preduzetnika.
Kuratorij naše Fondacije je do sada raspisao dva konkursna kruga na kojima je učestvovalo ukupno više od stotinu malih i srednjih preduzetnika, a od kojih je oko 50 dobilo pozajmicu sa povoljnim uslovima u cilju investicija i otvaranja novih radnih mesta. To je bila prva prilika kada je došlo do saradnje mađarske i domaće fondacije, u kojoj odluke donete od strane kuratorija u Vojvodini nije bilo potrebno podneti na verifikaciju fondaciji koja je obezbeđivala finansijske resurse za ovaj projekat. Ovim primerom se, po mom mišljenju, dokazuje ne samo sposobnost za donošenje samostalnih i odgovornih odluka, već su jasno vidljivi i elementi autonomije u praktičnom smislu.
Ne sme se zanemariti ni to da je raspisivanje konkursa od strane Fondacije «Új Kézfogás» radi podrške preduzetnika-početnika, inicirano od strane NSMNM. Ovaj vid podrške za mlade koji se žele baviti preduzetništvom, danas već funkcioniše u čitavom okruženju gde žive Mađari, a služi za popunjavanje praznina usled nepostojanja adekvatnih formi finansijske podrške.
Među zadatke Fondacije „Szekeres László” pored aktivnosti radi obezbeđivanja uslova za izjednačavanje šansi naših preduzetnika, spada i obezbeđivanje finansijskih sredstava za razvoj obrazovanja i kulture na mađarskom jeziku. Zbog toga smo doneli odluku po kojoj je ova Fondacija preuzela obavezu izvršenja pojedinih zadataka koji proističu iz korišćenja određenih donacija, koje je vladin Ured za Mađare van granica obezbedio na teret posebnog fonda za pomoć vojvođanskim Mađarima za 2004. g. Ovih 33 miliona dinara će, u smislu odluke Kuratorija Fondacije NSMNM, biti upotrebljeno za razvoj naših obrazovnih institucija: za dve gimnazije za talentovane učenike, i za potrebe projekta Učiteljskog fakulteta u Subotici. To je znači dokaz da se osnivanjem i funkcionisanjem Fondacije približavamo višem nivou kvaliteta obrazovanja, kulturnog života i informisanja.
Govoreći o aktivnostima vezanim za oblast privrede treba da se spomene i to da je NSMNM, preuzimanjem uloge Privremenog mađarskog nacionalnog saveta, prošlog septembra već po drugi put bio suorganizator pete jubilarne manifestacije pod nazivom Mađarski svet u okviru Međunarodnog sajma u Budimpešti, na kojem je učestvovalo 15 izlagača Mađara iz Vojvodine.
Poštovani članovi Saveta!
Najveći napredak odnosu na predhodnu godinu smo ostvarili u aktivnosti u oblasti lokalnih samouprava. Ubeđen sam, naime, da je kurs koji je organizovan u dva ciklusa pod nazivom Obrazovanje rukovodioca lokalnih samouprava i mesnih zajednica u Vojvodini bio jedan od najznačajnijih manifestacija u protekloj godini. Serija predavanja, koja je organizovana uz pomoć Ministarstva za rad i politiku zapošljavanja Republike Mađarske te Fondacije «Új Kézfogás», je prenela praktična znanja koja mogu biti od velike koristiti za više od stotinu lokalnih rukovodilaca.
Već su i osnovni parametri ove serije kurseva impozantni. Prvi krug predavanja je u leto 2004. godine organizovan u Kupusini, Temerinu, Maradiku, Novom Sadu, Debeljači, Tordi, Vršcu i Mužlji. Pored učesnika iz naše dijaspore učestvovali su i rukovodioci lokalnih samouprava gde Mađari čine većinu, a pored toga smo pozvali i odbornike iz 28 naselja naše dijaspore. Na svakoj od tih prilika je oko 25-30 zainteresovanih slušalo domaće predavače i predavače iz Mađarske, te učestvovalo i na praktičnoj obuci. Drugi krug predavanja je organizovan u obliku trodnevnih seminara, takođe na osam lokacija: u Subotici, Bačkoj Topoli, Feketiću, Čoki, Kanjiži, Senti, Adi, i Bečeju. Prisustvovalo je više od 400 odbornika i rukovodilaca lokalnih samouprava te mesnih zajednica.
Prilikom pregleda «vizit karte» ovog kursa se nameće nekoliko stvari, koje potvrđuju njen značaj. Nivou kursa je svakako doprinela činjenica da su među predavačima bili ministri iz vlade Republike Mađarske, sekretar u PIV, značajni političar iz Erdelja i aktivni gradonačelnik iz matične države. Bila je to, posle dugo godina, prva manifestacija, poštovani članovi Saveta, kojoj su prisustvovali predstavnici svih (tada još šest) partija vojvođanskih Mađara. Ipak sam mišljenja, da koristi ovog kursa daleko prevazilaze značaj ovih takozvanih protokolarnih prednosti. Trebamo biti svesni i toga da su oba aspekta jednako bitna. Činjenica da su ovoj manifestaciji, čiji je organizator NSMNM, prisustvovali i predstavnici partija, koji su iz dana u dan naglašavali nelegitimnost i nepotrebnost Nacionalnog saveta, potvrđuje ne samo to da su promenili svoj stav o tome, već i to da je ovaj kurs ocenjen korisnim. Korisnost i primenljivost stečenih znanja u praksi je prava mera uspešnosti ovog kursa. To je to što protokolarni značaj manifestacije čini sekundarnim čak i kada ponovo trebam naglasiti: na konferenciju o lokalnoj samoupravi su pored partija naše zajednice bili pozvani predstavnici svih demokratski usmerenih stranaka sa sedištem u Novom Sadu i Beogradu, i oni su se i odazvali pozivu.
Pri tome su koristi osvojenih praktičnih znanja neosporne. Naši rukovodioci lokalnih samouprava su po prvi put mogli slušati sistematski organizovana predavanja o pitanjima kao što su novi sistem lokalnih samouprava u Srbiji, uloga informatike u lokalnoj samoupravi, lokalna samouprava u Evropskoj Uniji, marketing naselja i regija u praksi, menadžment budžetskih izvora i priprema budžeta, izgradnja veza pobratimljenih naselja. Komunikacijske vežbe, ili mogućnost konsultacija sa kolegama-gradonačelnicima iz Mađarske su dali praktičan karakter osvojenom znanju.
Prilikom organizacije ove manifestacije smo pošli od toga da se lokalne samouprave u kojima su Mađari u većini, ili barem učestvuju u njihovom radu, nalaze pred novim izazovima. Lokalne samouprave koje nisu u potpunosti upoznate sa informatičkim, ekonomskim i pravnim okruženjem u kojem deluju, neće moći odgovoriti izazovima današnjice; izazovima čije se polazište nalazi u činjenici da je lokalna samouprava javna služba. Ukoliko ne bude odgovarajuće komunikacije između lokalnih samouprava i potencijalnih investitora, njihova dalja ekonomska zaostalost bi bila neizbežna. NSMNM je pokušao učiniti nešto da bi se sve ovo izbeglo. Ova serija kurseva je dokazala potrebu za stručnim usavršavanjem rukovodioca naših lokalnih samouprava i mesnih zajednica.
U centru naše pažnje i ovogodišnje aktivnosti će se naći Evropska Unija. Ovaj zahtev ne izvire iz nekog samozadovoljnog modernizma. Predstavnici NSMNM su u 2004. godini u mestima Csíkszereda (Miercurea Çiuc – Rumunija) i Révkomárom (Komarno – Slovačka) učestvovali na savetovanjima, na kojima su mađarske organizacije iz okruženja pokušali definisati zajedničku strategiju i usaglašeni nastup mađarskih manjinskih zajednica u procesu pristupa njihovih zemalja u EU, barem koliko je to moguće zbog različitosti u nivou pripremljenosti ovih država. Ove godine će se ova aktivnost nastaviti u Vojvodini u organizaciji NSMNM. U 2005. godini će se akcenat staviti na širenje spoznaje o mogućnostima koje nam pruža EU. Organizovaće se letnji kamp za mlade, održavaće se predavanja donosiocima političkih odluka o iskustvima o Uniji i organizovaće se javne tribine uz pomoću kojih će se građani upoznati sa funkcionisanjem EU. A raspisivanjem prvog Interreg konkursa će zajednički nastup i zajedničko razmišljanje naših lokalnih samouprava postati aktuelnijim nego bilo kada ranije. Ova pitanja moraju dobiti prioritet na Forumu rukovodilaca lokalnih samouprava NSMNM. Posebnu pažnju iziskuju pitanja vezana za međusobna očekivanja naše dijaspore i regija gde Mađari predstavljaju većinu, kao i pronalaženje mogućih rešenja.
Izražavamo zadovoljstvo sa praksom začetom u prošloj godini po kojoj predlog za izbor i imenovanje članova komisija za nacionalne odnose pri lokalnim samoupravama, iz redova mađarske nacionalne manjine, daje Izvršni odbor NSMNM. Činjenica da je to do današnjeg dana već učinjeno u slučaju Alibunara, Beočina, Plandišta, Sombora, Kanjiže, i Zrenjanina, značajno je, pored toga što se u tome vidi dalji dokaz priznatosti nacionalnog saveta kao manjinske uprave, i sa razloga što je, formiranjem ovih komisija, zaštita manjinskih prava na lokalnom nivou vidno osnažena.
Osvrt na 2004. godinu završavam oblašću informatike. Prošle godine sam rekao: činjenica da se NSMNM bavi stvaranjem strategije u ovoj oblasti, nije izigravanje modernizma, već rezultat spoznaje da ni u obrazovanju, ni u kulturi, ali ni u informisanju danas nije moguće realizovati razvojne projekte bez informatičke pozadine. A to što ova oblast dobija centralnu ulogu u delovanju NSMNM, može se zahvaliti Ministarstvu za informatiku i telekomunikacije Republike Mađarske. Ovo ministarstvo je u prošloj godini više puta potvrdilo da njena nastojanja za uključenje Mađara iz susednih zemalja u informatičko društvo, ne predstavljaju puko političko ispoljavanje.
Nakon što je u novembru 2003. godine na konferenciji održanoj u Nagyvárad-u (Oradea – Rumunija) pod naslovom «Mađari u informacionom društvu», obrazovano radno telo istog naziva (MA-ITT). Započelo je definisanje osnova informatičke startegije. Koordinacioni odbor MA ITT-a, u kojem NSMNM ima svog predstavnika, je već u januaru izradio okvirni plan finansijske podrške namenjene mađarskim zajednicama u okruženju, radi otklanjanja razlika u stepenu razvijenosti istih na području informatike. Izrađena je i studija o stanju u oblasti informatike unutar mađarske zajednice u Vojvodini, i pravcima razvojnih projekata.
U vezi sa informatikom bih ipak govorio o ciljevima koji se u sve većoj meri realizuju, a koji služe izjednačenju stepena razvijenosti institucija vojvođanskih Mađara.
U prošloj godini je Izvršni odbor NSMNM objavio konkurs za obezbeđenje širokopojasnog wireless pristupa Internetu. U aprilu 2004. godine su u prvom koraku pozitivno rešeni konkursi Mesne zajednice Malog Iđoša i Sajana, Kulturno-obrazovne ustanove Čoka, Mađarskog kulturnog kruga iz Ostojićeva i Osnovne škole József Attila (Jožef Atila) iz Kupusine. Brzi pristup Internetu nije omogućen samo pomenutim ustanovama, već i za domaćinstva u tim naseljima.
Osnovnim školama u Čantaviru, Hajdukovu, Gunarošu, Trešnjevcu, Kanjiži, Skorenovcu, Jermenovcima smo uručili vredne legalne softver-pakete koji predstavljaju pomoć u organizaciji modernog obrazovanja. Ovim akcijama je prethodila anketa u više od 140 škola, na osnovu kojeg smo odredili prioritete u dodeljivanju u prvom krugu. Ova anketa je služila kao osnova naših kasnijih razvojnih aktivnosti.
NSMNM i Ministarstvo za informatiku i telekomunikacije su (u znak sećanja na oca moderne kibernetike, velikog matematičara mađarskog porekla Jánosa Neumanna) tokom jula meseca organizovali I. Vojvođanski Neumann informatički kamp, u kojem je učestvovalo 80 mađarskih srednjoškolaca iz naše pokrajine. Kao što vidimo, organizacija ovog kampa je još jedan u nizu dokaza kako Ministarstvo efikasno pomaže integraciju Mađara u Vojvodini u informaciono društvo i poboljšava stepen njihove informatičke osposobljenosti. Posebno zadovoljstvo nam čini što je od svih regija u kojima žive Mađari, Vojvodina bila prva gde je organizovan ovaj kamp, i to u saradnji sa našim Savetom. NSMNM od početka svog delovanja smatra svojim izuzetno važnim zadatkom da, prema svojim mogućnostima, pomaže zajednicu koju predstavlja u sticanju znanja, koja nisu samo uslov za njen opstanak, već je i uslov za uključivanje u moderne tokove. Saglasno tome, moje je ubeđenje da je ovaj informatički kamp, pored Kursa za obrazovanje mađarskih rukovodioca u lokalnim samoupravama, bila najznačajnija domaća manifestacija minulog leta. Nesumnjivo je da je Neumann kamp obezbedio izvanrednu priliku za pripremu generacije najotvorenije prema informatici, kao verovatno najvećem izazovu sadašnjice, kako bi pronalazili rešenja za nove probleme koji proističu iz društva koji se organizuje na osnovama informatike.
NSMNM je krajem prošle godine uspešno učestvovao na kunkursu Fondacije «Puskás Tivadar» pod nazivom «Ka informatičkom društvu u domovini». Donacija od 29 miliona forinti omogućava dalje razvijanje informatičke infrastrukture vojvođanskih Mađara. Shodno konkursu, formirali smo tzv. «eMagyar» punktove u 14 vojvođanskih naselja. Kancelarije koje su organizovane uz ove punktove pružaju osnovne informatičke usluge i obezbeđuju pristup internetu za potrebe građana. U smislu konkursnog materijala koji je predao NSMNM, značajne sume se mogu usmeriti na razvoj sadržina, na informatičko obrazovanje, na digitalizaciju mađarske kulturne baštine, na razvoj medija iz malih zajednica, i na razvoj softvera jezičke laboratorije subotičke gimnazije za talentovane učenike. Ove godine trebamo nastaviti podsticanje uključivanja vojvođanskih Mađara u društvo informatike - prvenstveno pomoću infrastrukturalnih ulaganja.
Poštovani predsedniče! Poštovani članovi Saveta!
Čuveni veliki mađarski pisac Geza Otlik je rekao jednom, da pisac ne poznaje bolje svet od čitaoca. Pisac tek u toku pisanja otkriva neke stvari. To sam i ja sam iskusio tokom pisanja ovog govora. Na početku izveštaja sam tvrdio da sam ubeđen da imamo uspomene iz prošle godine, na koje se možemo osvrnuti. I zaista ih imamo, više nego što sam mislio. Zajedničke uspomene, zajedničke impresije, jer slično prošlogodišnjem izveštaju, ni ovaj ne govori samo o učinku Izvršnog odbora. On govori o učinku javnih ličnosti i organizacija iz Vojvodine, matične države, područja u susednim zemljama nastanjenim Mađarima, kao i o učinku aktera političke scene u Srbiji.
Ni u ovom izveštaju - koji je trebao biti objektivan, ali je napisan u subjektivnom tonu - nije naveden baš svaki uspeh, nedostatak ili impresija. Nisam spomenuo ni to da su u prošloj godini za zajednički stol sa predstavnicima NSMNM seli predsednik Republike Mađarske, predsednik Parlamenta i Premijer te zemlje, kao i predsednik Vlade Republike Srbije te predsednik Narodne Skupštine. Nisam spomenuo ni to da je u prošloj godini rešeno finansiranje nacionalnih saveta iz republičkog budžeta. Nije dobila prostora ni važna činjenica da će Nacrt zakona o izboru i nadležnostima nacionalnih saveta stići do finalizacije. Nisam detaljno govorio o tome, koliko smo naselja, shodno našem prošlogodišnjem obećanju, posetili u našoj dijaspori, kako bi se od članova ovih lokalnih zajednica direktno informisali o njihovim očekivanjima. Nisam spomenuo ni pripreme zaključivanja budućeg sporazuma o saradnji između NSMNM i Ministarstva za poljoprivredu Republike Mađarske, u smislu kojeg planiramo organizaciju serije kurseva za obrazovanje poljoprivrednika, kako bi se - umesto iluzijama - bavili rešavanjem realnih problema koje ljude zaista interesuju, a možda će se pri tome ukazati mogućnost i za finansiranje određenih projekata.
Najvažniji zaključak u pogledu naših aktivnosti u prošloj godini je činjenica da se nacionalni saveti kako u zemlji, tako u matičnoj državi, a pored toga i u zemljama regiona gde žive Mađari, ali i od strane međunarodnih organizacija, prihvataju kao manjinske samouprave. U kojoj će meri, međutim, NSMNM ubuduće ostvarivati svoje ciljeve, prvenstveno zavisi od toga, koliko kvalitetno i u kom roku će uspeti sročiti ideje, staviti ih na papir i prezentirati ih. Godina koja nam predstoji je godina izrade stručnih koncepcija. Uspeh, unapređivanje položaja zajednice zavisi od postojanja praktične saradnje sa konstruktivnim i kompetentnim stručnim organizacijama i stručnjacima. Vreme, u kojem je puko ponavljanje političkih fraza bilo dovoljno, je za nama. NSMNM nikad nije gajilo iluzije, ali potreba za ojačanjem stručne pozadine je sve evidentnija, a predstavlja uslov koji se nikad ne može biti u potpunosti realizovati.
Nastavljajući tradiciju sam izložio, poštovani članovi Saveta, na šta je bilo, kao i a na šta nije bilo dovoljno snage i znanja u proteklih 13 meseci. Stoga Vas, kao i naše javno mnjenje molim da prosudite, da li je naše delovanje u proteklom vremenskom periodu bilo dostojno da se na njega osvrnemo. Molim Vas takođe da i ove godine delujemo kako bi se uspomene mogle i dogodine ovako jednostavno prizvati.
U Senti, 10. 03. 2005. godine Pásztor Bálint (Balint Pastor)
Predsednik Izvršnog odbora NSMNM
