Zainteresovani smo za saradnju sa demokratama

Balint Pastor, funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara

Želimo da nastavimo saradnju sa koalicijom koja je sada na vlasti, odnosno koja čini vladajuću većinu na republičkom nivou. Skoro sam ubeđen da će ta koalicija, plus Liberalno-demokratska partija, biti sledeća vladajuća koalicija

I pored poziva brojnih partija da sa njima uđe u predizbornu koaliciju, Savez vojvođanskih Mađara odlučio je da ostane dosledan sebi i na izbore izađe samostalno. Njegovi čelnici veruju da će i buduću vladajuću koaliciju činiti sadašnja vladajuća Demokratska stranka, kojoj bi se, veruju u SVM-u, priključio i LDP. Nosilac svih lista Saveza vojvođanskih Mađara je predsednik te stranke Ištvan Pastor, ali je prvi na listi za parlamentarne izbore Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina u još aktuelnom republičkom parlamentu. On za „Akter“ tvrdi da je njegovoj stranci draže osvajanje i pet samostalnih mandata od mogućih šest ili sedam koje bi ta stranka osvojila da je išla na izbore u koaliciji sa nekom velikom partijom. Savez vojvođanskih Mađara ne podržava ideju federalizacije Srbije i pretvaranje Vojvodine u republiku, ali se zalaže za redefinisanje ustavnih odnosa unutar Republike Srbije.

„Što se tiče Mađarskog zaokreta ili preokreta, to više i ne funkcioniše, jer neke od te četiri stranke neće ni učestvovati na republičkim izborima, neke će učestvovati samostalno ako budu sakupile potpise, neke će ići zajedno sa Muamerom Zukorlićem i još nekim manjinskim strankama“

Predsednik DS-a Boris Tadić je na sednici Glavnog odbora te stranke najavio koaliciju sa manjinskim strankama. Vidite li tu i vašu stranku?

Da, vidimo tu našu stranku u postizbornoj koaliciji. Što se tiče sadašnjeg predizbornog perioda za nas je od izuzetne važnosti politička samostalnost nas kao zajednice, kao i stranke. Zbog toga ćemo samostalno nastupati i na pokrajinskim i na republičkim izborima kao Savez vojvođanskih Mađara. S jedne strane želimo da se izmerimo na tim izborima, a s druge strane želimo da u potpunosti budemo vlasnici mandata i da vodimo samostalnu politiku, kao što smo to činili u mandatu koji je iza nas. Ubeđeni smo da bismo možda dobili više mandata da smo išli zajedno sa nekom velikom beogradskom strankom, ali i da, na primer, pet samostalno zasluženih mandata vredi više nego sedam mandata dobijenih unutar neke predizborne koalicije.

Vi ste jedna od malobrojnih stranaka koja na izbore ide samostalno, bez ikakve koalicije. Čini li vam se to možda kao rizik, ili je tako ipak bolje za vas?

Mi ne želimo da se krijemo iza nekih izmišljenih imena, niti iza leđa nekih velikih stranaka. Kao što rekoh, želimo da budemo vlasnici ne samo mandata, nego i svoje aktivnosti u naredne četiri godine, kao što smo bili i do sada, i za to je jedina mogućnost da na izbore izlazimo samostalno. Inače kad kažemo samostalno onda mislim na to da nećemo biti u predizbornoj koaliciji ni sa jednom strankom, ali smo naš program definisali zajedno sa oko 500 nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana, tako da smo na neki način u koaliciji sa tim udruženjima. Interesuje nas njihovo mišljenje, i to njihovo mišljenje smo uključili u izborni program, ali nećemo biti u predizbornoj koaliciji sa drugim strankama.

„Ako bi došlo do velike koalicije onda bismo mi sigurno bili opoziciona stranka, s tim što bismo bili konstruktivna opozicija, kao što smo bili i u prošlom mandatu kada je premijer bio Vojislav Koštunica“

Zašto Savez vojvođanskih Mađara ne ide u koaliciju sa Mađarskim zaokretom, gde su četiri mađarske stranke?

Što se tiče Mađarskog zaokreta ili preokreta, to više i ne funkcioniše, jer neke od te četiri stranke neće ni učestvovati na republičkim izborima, neke će učestvovati samostalno ako budu sakupile potpise, neke će ići zajedno sa Muamerom Zukorlićem i još nekim manjinskim strankama. Dve od te četiri stranke su ekstremističke i mi nemamo ništa zajedničko u programskom smislu, sa njima ne želimo da budemo u bilo kakvoj zajednici u političkom životu. Ostale dve stranke su ove četiri godine provele u kritikovanju Saveza vojvođanskih Mađara. Za njih ništa što smo mi uradili nije bilo dobro, i zbog toga, pošto se ne radi o konstruktivnim kritikama, nemamo ništa zajedničko sa tim strankama, i eto razloga zašto nismo ni išli sa njima u koaliciju.

Pominje se da je spor nastao i oko izmena Zakona o nacionalnim savetima. Šta je zakočilo u tom dogovoru mađarskih stranaka?

Mislimo da je taj Zakon o nacionalnim savetima najbolji mogući zakon iz te oblasti koji Srbija u ovom trenutku može da ima. Ne smatramo da treba izvršiti izmene i dopune tog zakona. Ubeđeni smo da ne treba da se zakoni u realnosti, odnosno u političkom životu, menjaju na način da se menjaju samo neke odredbe za čije izmene se zalaže tri-četiri ili pet poslanika. To bi onda u sebi sadržavalo mogućnost i opasnost da se smanje određene nadležnosti nacionalnih saveta, i zbog toga mislimo da bi pokretanje izmena i dopuna tog zakona moglo biti presudno za manjinske zajednice, i mi se ne zalažemo za njegovu izmenu.

Da li u izbornoj kampanji računate samo na mađarski nacionalni korpus ili očekujete podršku i drugih glasača?

Mi ne računamo samo na mađarske glasače, i to odavno ne činimo zbog toga što smo ubeđeni da je ono što je dobro za vojvođanske Mađare dobro i za Bošnjake i za Srbe i za sve ostale. Tu pre svega mislim na građane koji žive na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, ali kao što znate mi od novembra prošle godine imamo formiran mesni odbor i u Beogradu, i prilaze nam i Beograđani koji se izjašnjavaju kao pripadnici srpskog naroda. Za njih su prihvatljivi naši izborni i stranački programi i zato mislimo da ne treba da se ograničavamo samo na građane mađarske nacionalnosti. Mi naravno ostajemo manjinska mađarska i regionalna stranka, ali kao što rekoh ono što je dobro za nas, dobro je i za sve ostale.

Ukoliko bi neka druga politička opcija osvojila većinu na izborima, mimo DS-a, sa kojom biste išli u postizbornu koaliciju? Da li biste se priključili toj drugoj opciji? Naprednjaci su vas često i pozivali i prozivali?

Mi smo zainteresovani za nastavak saradnje sa tom koalicijom koja je sada na vlasti, odnosno koja čini vladajuću većinu na republičkom nivou. Skoro sam ubeđen da će ta koalicija, plus Liberalno-demokratska partija, biti sledeća vladajuća koalicija.

Vaša stranka počela je kampanju 15. marta, kada se obeležava godišnjica mađarske revolucije iz 1848. godine protiv austrougarske vlasti. Zašto baš na taj dan?

Kao što znate, izbori su raspisani 13. marta i verovatno nismo jedina stranka koja je kampanju počela tog datuma. S druge strane, taj datum je za nas suštinski od simboličke važnosti. To je datum kada je izbila mađarska revolucija koja je bila uperena protiv feudalizma, protiv bečkog dvora, i zbog toga smo smatrali da je sa simboličke tačke gledišta taj datum najpodesniji za početak izborne kampanje.

„Pokrajina može da bude Istočna Srbija, Zapadna Srbija, Šumadija i slično. Mi se zalažemo za decentralizovanu državu u kojoj većina prihoda ostaje tamo gde su ti prihodi i realizovani“

Premijer Mađarske Viktor Orban najavio je podršku vašoj partiji na predstojećim izborima. Iako ambasador Nikovic kaže da to nije presedan, nije li to malo neuobičajeno?

Nije neuobičajeno i stvarno nije presedan. I u dosadašnjim kampanjama učestvovao je i Orban i drugi tadašnji ministri u Vladi Mađarske, i mislim da je najnormalnije da premijer i ostali ministri naše matične države učestvuju u našoj kampanji.

Šta je vaš izborni cilj na predstojećim izborima?

Naš izborni cilj jeste da osvojimo što više mandata da bismo mogli da ugradimo što više elemenata iz našeg izbornog programa u budući program Vlade. Za nas nisu interesantna ministarska mesta na republičkom nivou, mi sigurno tu nećemo biti zastupljeni, kao što nismo ni sada, ali nam je cilj da umesto sadašnja četiri poslanika imamo pet ili šest u narednom sazivu parlamenta.

Maločas rekoste da ne biste ušli u koaliciju sa SNS-om, kako ćete se ponašati ako oni zaista pobede na izborima? Da li biste podržali njihovu Vladu?

Mogu samo da ponovim ono što maločas rekoh, da smo mi zainteresovani za saradnju s Demokratskom strankom i ostalim strankama iz tog bloka.

Novine su više od godinu dana pune nagađanja o mogućoj velikoj koaliciji između demokrata i naprednjaka, iako te stranke to negiraju. Kada bi se to ipak dogodilo, gde biste vi tada bili?

Ako bi došlo do velike koalicije onda bismo mi sigurno bili opoziciona stranka, s tim što bismo bili konstruktivna opozicija, kao što smo bili i u prošlom mandatu kada je premijer bio Vojislav Koštunica.

Šta vaša stranka na novim izborima nudi biračima što do sada nije, šta je to novo?

Mi ne nudimo ništa novo, neće biti novih i nekakvih velikih obećanja. Nudimo dosledno zastupanje interesa Vojvođana, koje smo nudili i pokušali da ostvarimo i u mandatu koji je na izmaku.

Šta je to ostalo što niste uspeli da ostvarite, a što bi trebalo ostvariti u narednom mandatu?

Kao što znate naš izborni slogan jeste „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji“. Mi želimo da se Srbija normalizuje, a to znači poštovanje Ustava, pravnu sigurnost. To istovremeno znači da se ne može uzimati iz džepova svih Vojvođana, kao što je za pet godina uzeto ukupno 62 milijarde dinara, odnosno 625 miliona evra. Ostalo je takođe zatvaranje velikih političkih pitanja, što će rezultirati većim prilivom stranih investicija, a to će onda značiti i nova radna mesta i tako dalje.

Pojedine partije iz Vojvodine traže federalno uređenje Srbije i Vojvodinu kao republiku. Kako vi na to gledate?

Mi smo učestvovali na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji koja je održana u nedelju u Novom Sadu, sa ciljem da iznesemo naša viđenja. Nismo nikada zahtevali da Vojvodina postane republika, ali smo se zalagali za poboljšanje njenog ustavnog položaja unutar ustavnog sistema republike Srbije, što bi značilo zakonodavnu i izvršnu nadležnost, kao i delimičnu sudsku vlast, nadležnost nad izvornim prihodima i imovinom naravno.

Kako sada gledate na pojavu zahteva i aktivnosti Živana Berisavljevića i ostalih oko njega koji se pojavljuju sa takvim zahtevima?

Taj zahtev nije nov. Ispostavlja ga udruženje građana. U tom udruženju građana svi se mogu baviti ovim pitanjem ako smatraju da imaju slobodno vreme i da imaju šta da ponude građanima, ne biračima, pošto se ne radi o političkoj partiji, već o udruženju građana.

„Ne znam za šta se zalaže Mlađan Dinkić, pošto on menja glavne tačke izbornog programa svoje stranke svake druge-treće godine“

Mislite li da to može da se pretvori u nešto veće, što će, kako političari kažu, destabilizovati zemlju?

To se sigurno neće dogoditi. Što se Vojvođana tiče sigurno je da mi nećemo destabilizovati zemlju, jer to nismo činili ni do sada. Mislim da je sasvim jasno da je većina građana Vojvodine za veću autonomiju Vojvodine unutar Srbije, ali naravno niko ozbiljan se tu ne zalaže za otcepljenje, a ideja federalizacije Srbije, odnosno ideja Vojvodine republike, uživa vrlo malu podršku građana i u Vojvodini.

Može dogoditi da se takva i slična ideja pojavi i u drugim delovima Srbije, Sandžaku na primer?

Mislim da bi bilo najnormalnije da se povede rasprava o reviziji Ustava, o regionalizaciji i decentralizaciji Srbije, i da bi bilo najnormalnije da se formiraju autonomne pokrajine unutar Srbije i van Vojvodine.

Koja bi to područja mogla da postanu pokrajine?

To će se iskristalisati u toj stručnoj javnoj raspravi. Pokrajina može da bude Istočna Srbija, Zapadna Srbija, Šumadija i slično. Zalažemo se za decentralizovanu državu u kojoj većina prihoda ostaje tamo gde su ti prihodi i realizovani.

Zar vam nije bliža ideja decentralizacije i regionalizacije za koju se zalaže Mlađan Dinkić, lider URS-a?

Ne znam za šta se zalaže Mlađan Dinkić, pošto on menja glavne tačke izbornog programa svoje stranke svake druge-treće godine.

Vaša stranka se zalaže za ulazak u NATO, iako je naša država promovisala vojnu neutralnost. Zašto mislite da je dobro da uđemo u tu alijansu?

Zbog toga što je potrebno biti konkurentan kao država na tržištu u regionu. Strani kapital voli sigurnost. Danas sigurnost mogu da pruže samo one države koje jesu članice NATO saveza. Ako pogledamo oko sebe onda ćemo videti da su sve zemlje u našem okruženju ili članice NATO-a ili na pragu da to postanu. Mislim da je licemerno govoriti o tome da smo za Evropsku uniju, a nismo za NATO, a 80 posto država članica EU su i članice NATO-a. Zbog toga se mi od osnivanja stranke zalažemo za priključenje Srbije NATO savezu, bez obzira na to što smo mi kao državljani ove države proživeli sve ono što se događalo 1999. godine. Tim stvarima treba pristupiti sa racionalne, a ne sa emotivne tačke gledanja.

Da li mislite da treba tek tako lako oprostiti i preći preko svega toga?

Nisam govorio o oproštaju. Govorio sam o tome šta je interes ove države, a njen interes sigurno jeste da bude članica NATO saveza.

„Mislim da je licemerno govoriti o tome da smo za Evropsku uniju, a nismo za NATO, a 80 posto država članica EU su i članice NATO-a. Zbog toga se mi od osnivanja stranke zalažemo za priključenje Srbije NATO savezu, bez obzira na to što smo mi kao državljani ove države proživeli sve ono što se događalo 1999. godine“

Gde se odvija vaša kampanja, da li samo na teritoriji Vojvodine ili putujete po Srbiji?

Najveći deo naše kampanje odvija se na teritoriji Vojvodine, ali imamo mesni odbor u Beogradu. Prošlog petka smo sa kolegom Laslom Vargom imali tribinu u Beogradu na srpskom jeziku. Govorili smo o restituciji i svemu ostalom što je prisutne građane interesovalo. Do sada nismo imali poziva da idemo južnije od Beograda.

Šta poručujete građanima u vezi sa restitucijom?

Kao što znate restitucija je za nas bila od izuzetne važnosti. Za nas je najbitnije da se taj proces normalno odvija, da funkcioniše, i mi ćemo nastojati da građanima pomognemo praktičnim savetima. Te tribine imamo već mesecima po Vojvodini i mislimo da ljudi u Beogradu nemaju gde da se obrate za tu vrstu pomoći osim advokatima.

Svojevremeno ste u Skupštini izražavali negodovanje zbog stalnog vraćanja rasprave o četnicima i partizanima. Sada, pak, u nekakvoj projekciji postizborne koalicije vidite saradnju sa LDP-om, ali tu je i SPO sa svojim četnicima i Dražom Mihailovićem?

Kao što znate mi smo bili u vladajućoj koliciji sa SPO-om i u ovom mandatu, a što se tiče LDP-a mi smo vrlo često imali iste stavove, s tim što su oni nekoliko puta neočekivano glasali protiv nekih naših amandmana, baš u vezi sa restitucijom, rehabilitacijom, omogućili su izglasavanje Zakona o područjima i sedištima sudova koji je štetan, glasali su za Zakon o javnoj svojini i restituciji, tako da su glasali za pojedine zakone iako su opozicija, za koje mi nismo želeli. No, pošto se nesumnjivo radi o stranci proevropske orijentacije, mi sa njima možemo sarađivati, ali ono što je za nas važno jeste ostvarenje našeg izbornog programa, i mi ćemo moći da sarađujemo ukoliko naši budući partneri, koji su i sadašnji, budu bili otvoreni za taj naš izborni program.

Hoćete li i dalje ostati pri stavu da imate sopstveni poslanički klub u Skupštini Srbije?

Svakako.

LJILJANA MILENKOVIĆ