Vojvodina zaslužuje zakonodavnu vlast
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u Narodnoj skupštini Balint Pastor ocenio je za „Dnevnik” da ovonedeljna poseta Beogradu nemačke kancelarke Angele Merkel i njeni otvoreni razgovori sa predsednikom Nikolićem i premijerom Vučićem, mogu biti onaj presudni pozitivan signal za skoro otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom.
– Nadam se da ćemo za najdalje nekoliko meseci i mi biti spremni za otvaranje poglavlja, da će biti završeni akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, kao i da će u narednim nedeljama razgovori sa Prištinom doći u fazu da će se steći uslovi i za otvaranje poglavlja 35 – navodi Pastor.
Iako promena Ustava u ovom trenutku nije uslov za put u EU, mnogi povezuju ta dva procesa, pogotovo od kada su u parlamentu počela tzv. javna slušanja o reformi političkog sistema?
– SVM je bio među prvim strankama koja je ukazivala na nužnost promene Ustava, i to ne zbog ulaska u EU ili uopšte našeg evropskog puta, već zbog samih građana Srbije. Jer, građani zaslužuju kvalitetniji Ustav od aktuelnog, koji je, zbog činjenice da je donet bez stručne i javne rasprave, preko noći, na brzinu, nekonzistentan i pun jezičkih, pravnih i logičkih grešaka. A nakon do sada održanih javnih slušanja stekao sam utisak da je i većina relevantnih političkih aktera raspoložena za promenu Ustava. Jednostavno, u 21. veku ne može da opstane najviši pravni akt koji meša termin svojine i imovine, a to je samo jedan od primera. Ustav, dakle, treba temeljno pročešljati i zbog toga je dobro što je formiran Akcioni tim za reformu političkog sistema, koji će na raspolaganju imati dovoljno vremena da se iznađu nova, kvalitetna rešenja.
A kako bi ta rešenja mogla da izgledaju kada je Vojvodina u pitanju?
– U ovom trenutku je teško reći da li će doći do nekog konsenzusa vezano za ustavno-pravni položaj Vojvodine. Za sada je evidentno da postoji dosta širok krug onih koji misle da je potrebno redefinisati taj položaj, i to budi nadu da ćemo uspeti da dođemo do rešenja koje je održivije. Uostalom, uveren sam u to da nema nijedne poslaničke grupe, nijednog poslanika koji misli da član u kojem se, kada je reč o finansiranju APV, navode procenti i razlomci može da opstane. Na nivou Ustav je potrebno definisati izvorne nadležnosti, dok bi one prenete trebalo regulisati organskim zakonom, da ne zavise od trenutne volje aktuelne skupštinske većine, ko god je činio. A kada je jasno koje to sve nadležnosti Vojvodina ima, onda će biti jednostavnije rešiti i pitanje njihovog finansiranja. Inače, mi se i dalje zalažemo i za vraćanje zakonodavne nadležnosti APV, jer je Vojvodina jedna od retkih pokrajina u Evropi koja nema zakonodavnu nadležnost.
Kada ste pomenuli finansiranje APV, hoće li u skoroj budućnosti biti donet zakon koji bi to pitanje bar rešio u skladu sa važećim Ustavom?
– Od kako je Ustavni sud 2012. oglasio neustavnim delove Zakona o nadležnostima, SVM upozorava na to da se najpre mora postići dogovor o tom pitanju, a paralelno s tim onda raditi i na izradi zakona o finansiranju Vojvodine. Još uvek se nekako nadam da se to može dogoditi do pokrajinskih izbora, mada je prostora za to sve manje, jer nema razgovora među onim strankama koje čine okosnicu republičke vlade, s jedne strane, i pokrajinske vlade, s druge strane. Odnosno, da budem precizniji, do tog zakona se ne može doći ako nema komunikacije između SNS i DS. Mi smo pokušavali da posredujemo, imam utisak da je to pokušala i LSV, ali, nažalost, bezuspešno.
Oseća li se SVM prozvanim kada iz SNS-a, koji je vaš koalicioni partner na republičkom nivou, krenu žestoke optužbe na račun Vlade APV – čiji ste deo?
– Kao deo Vlade Vojvodine snosimo i deo odgovornosti za njen rad, ali ne osećamo se prozvanim, jer od 2000. godine, od kako je SVM u pokrajinskoj administraciji, ne može se naći nijedna afera koja bi se na bilo koji način mogla povezati sa nama. Mi želimo da u toj administraciji zastupamo interese mađarske nacionalne zajednice – i to i činimo. No, s druge strane, moram reći i to da SVM, uprkos činjenici da smo deo koalicije na republičkom nivou, nije razmišljao o tome da ruši vlast u Vojvodini, već je bio maksimalno korektan i pouzdan koalicioni partner. I bez obzira na teškoće koje su karakterisale rad Vlade APV u ovom mandatu, mislim da aktuelna pokrajinska koalicija ima određene rezultate i da će istrajati.
Ograda će možda preusmeriti migrante
Savez vojvođanskih Mađara se našao na udaru kritike zbog podrške koju ste dali odluci administracije Viktora Orbana da podigne žičanu ogradu prema Srbiji?
– U pitanju je suverena odluka Mađarske, na koju mi ne možemo da utičemo, a stav koji smo izneli je posledica činjenice da znamo koliko je nesnošljiva situacija na područjima Subotice, Kanjiže i još nekih pograničnih lokalnih samouprava, i da pri tome kriza migranata ne da nije završena, nego da hiljade i hiljade njih tek možemo očekivati narednih meseci. Naša su razmišljanja stoga išla pravcu uverenja da će vesti o podizanju ograde uputiti migrante da biraju drugu rutu do EU. S druge strane, nije nevažno, naprotiv, što je u jeku te priče o ogradi održana zajednička sednica dveju vlada u Budimpešti, na kojoj su najavljeni veliki infrastrukturni projekti, jer to je najbolji dokaz da ograda neće uticati ni na političke ni na ekonomske odnose Srbije i Mađarske.
MIROSLAV STAJIĆ
