Vlada odgovara poslanicima, ali šturo i kasno
U prvih pet meseci ove godine, poslanici srpskog parlamenta postavili su vladi 37 pitanja, a ona im je odgovorila na 19. Poslanici kažu da vlada, uglavnom, izbegava odgovore koji se tiču utvđivanja nekih cena, privatizacija, ili javnih nabavki, a žale se i na odgovore koje dobiju, zato što su šturi, ili sadrže more podataka o svemu „samo ne o onome što pitaš”.
Mnogo više pitanja, što je i logično, postavljaju opozicionari, a uz pitanje, obično ide i komentar neke situacije, događaja, pojave. I sami poslanici, ponekad postave pitanje, više zbog komentara koji će izreći sa skupštinske, nego što očekuju odgovor.
Balint Pastor (SVM), kaže za „Politiku”, da u poslednjih nekoliko meseci nije postavljao poslanička pitanja i dodaje da je njegov stranački kolega, na poslednjoj sednici, tražio odgovore o poplavama. Pastor kaže da bi, „generalno gledajući, vlada trebalo brže da odgovara.” Što se tiče pitanja na koja nije dobio odgovor, on kaže da je to bilo prošle godine i da je, pitao o tome kad će biti usvojen Statut Vojvodine, kad će stići zakon o prenosu nadležnosti, ali „nisam baš ni očekivao da dobijem odgovor, više sam, da tako kažem, kroz postavljanje tih pitanja hteo da podsetim vladu da treba napiše zakon.”
Vlada je, inače, dužna da poslanicima dostavi odgovor u roku od osam dana, a, izuzetno, mesec dana. Međutim, vrlo često se događa da poslanici postave pitanje o nečemu što se događa u tom trenutku, a da im odgovor stigne mesecima kasnije, kada je sve što se tog događaja tiče odavno ispisano u medijima.
Miroslav Markićević, zamenik šefa poslaničke grupe NS-a, kaže da je vlada njemu odgovorila na, gotovo, sva pitanja, „neki odgovori su vrlo pošteni, neki šturi, ali svi kasne”. Markićević navodi da je više puta postavljao pitanja o požaru u bolnici „Dr Dragiša Mišović” u Čačku i da stalno dobija odgovor, kako je istraga u toku. Da od pitanja ne treba odustajati, dok se ne odgovori, Markićević kaže da je upornošću dobio odgovor od Snežane Marković Samardžić, ministra omladine i sporta. On je tražio odgovor kad će novac, koji je Diana Dragutinović, ministar finansija, prihvativši njegov amandman, opredelila za izgradnju sportskih terena za invalide, Marković Samardžić upotrebiti za ono što je namenjen. Na kraju je dobio odgovor, ali „dobio sam i pozivnicu da lično otvorim izgrađen teren.” Markićević kaže da nije otišao, ali hvali Snežanu Marković Samardžić, koja mu je na kraju godine, „ čak dostavila izveštaj u kome je navela da je od 20 miliona dinara za izgradnju terena za invalide, potrošila nešto više od 19, što je lepo od nje.” Morao sam ovo da kažem, jer je „Snežana Marković Samardžić jedini ministar koji je dobio javnu opomenu od Slavice Đukić Dejanović, predsednika parlamenta, što kasni sa odgovorom, a kasne svi”.
Markićević jedino ne dobija odgovore iz RTS-a, na više tema, između ostalog, „Tijanić ne govori ko čini taj fantomski kolegijum koji se oglasio posle gostovanja Velimira Ilića da kaže da on više ne može da bude gost, a ne odgovara zato što je sve što je u tom saopštenju napisano bila laž”.
Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, gotovo, već rutinski, svake nedelje koristi mogućnost da postavi pitanja o privatizaciji „Luke Beograd” i „Večernjih novosti”. Vlada mu je, inače, dostavila jedan odgovor, ali ga je on iskoristio za nova pitanja. Ispitivanje se nastavlja.
Milan Dimitrijević (DSS), kao stomatolog, vrlo često postavlja pitanja Tomici Milosavljeviću, ministru zdravlja, ali i kad dobije odgovor o, na primer, paritetima cena lekova kod nas i u nekim drugim zemljama, u odgovoru „ima svega, ali nema kriterijuma na osnovu kojih je cena utvrđena.” Dimitrijević kaže i da je više puta ministru Milosavljeviću postavljao pitanja o korupciji, nabavkama lekova, ili opreme, ali da je stalno dobijao odgovor kako „korupcije u stvari i nema, to su sporadični slučajevi, a ispostavilo se da je to vrlo ozbiljna pojava.”
M. ČEKEREVAC
