Ustavu isteklo vreme
Na dan usvajanja izmenjenog najvišeg državnog akta stižu zahtevi da se uskladi sa evropskim propisima. Domaće pravo neće biti iznad evropskog, a regulisaće se i pokrajine
U UTORAK se navršava pet godina otkako je Ustav Srbije stupio na snagu. To je, izgleda, bio rok trajanja, jer, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, stekli su se i uslovi i politička volja da se najviši akt u bližoj budućnosti promeni.
- Kao što smo morali da uskladimo zakone sa evropskim standardima da bismo pristupili EU, u sledećoj fazi integracija moraćemo da uskladimo i Ustav - kaže Homen, i objašnjava da to nije urgentno, ali u taj proces Srbija mora da uđe odmah po dobijanju statusa kandidata i datuma za otpočinjanje pregovora. U suprotnom, ništa od članstva u evropskoj porodici.
Da je Ustav neusklađen sa EU pravom najbolje pokazuje član po kom je domaće zakonodavstvo iznad međunarodnog. Kod nas važe samo međunarodni ugovori i akta koja smo ratifikovali, a u EU svi međunarodni propisi, bez obzira na ratifikaciju.
U Ustavu je sporno i pitanje imuniteta. Da bi ministar bio lišen slobode, imunitet mu moraju skinuti i Skupština i Vlada. Izvršna i zakonodavna vlast zadiru i u nezavisnost pravosuđa, pa VSS bira sve sudije najvišeg ranga, ali ne i one koji su birani prvi put. Njih potvrđuje parlament. Državno veće tužilaca kandidate za tužioce prvo predlaže Vladi, pa tek onda Skupštini.
Da u vladajućoj koaliciji postoji konsenzus za promenu, potvrđeno nam je i u URS, LSV, SPO, LDP... Ali svi ističu da će to biti teška misija jer je za promenu potrebno dve trećine glasova poslanika. A, u Srbiji, kažu, ne postoji nijedno pitanje oko kojeg bi se toliko ljudi složilo!
- U Ustavu piše da sedam odsto republičkog budžeta mora da ide u Pokrajinu, ali ne i čija je obaveza da to obezbedi, zbog čega dva puta godišnje imamo parlamentarnu krizu - kaže Aleksandra Jerkov (LSV).
I Balint Pastor (SVM) se slaže da je petogodišnjica pravi trenutak da se otvori javna rasprava o izmenama, koje će obuhvatiti decentralizaciju i regionalizaciju, kao i osnivanje novih autonomnih pokrajina u Srbiji. Ali, u SPO su skeptični.
- Ovaj Ustav koči reforme i EU integracije - kaže Aleksandar Jugović (SPO). - Naša stranka već odavno zahteva promenu. U njemu se nalaze i stavovi suprotni realnosti na KiM. Ali, što više bude raslo antievropsko raspoloženje, rašće i otpor prema ustavnim promenama.
Sa njim se ne slaže Vlajko Senić (URS), koji kaže da do sada nije bilo političke volje za izmene, ali će posle izbora, kada padnu tenzije, biti uslova za formiranje dvotrećinska većine. Toj većini mogao bi da se pridruži i SNS, koji je već tražio promene, odnosno smanjenje broja poslanika.
SAMO ZA KOŠTUNICU ”SVETO PISMO”
Jedini koji će do kraja ostati protiv je DSS, u kom tvrde da je aktuelni Ustav ”98 odsto odličan”.
- Ustav treba primeniti, a ne promeniti - kaže Miloš Aligrudić (DSS).
- To ne znači da je on Sveto pismo, ali u ovom trenutku, s obzirom na motive promena, one bi bile pogubne. Manja je šteta od nedorečenih normi, nego od izmena koje bi dovele do daljeg uništavanja teritorijalnog integriteta Srbije.
U STARTU DOŽIVEO BOJKOT
REFERENDUM za promene Ustava iz 1990. održan je 28. i 29. oktobra 2006. Na njega je izašlo 54,91 odsto punoletnih građana, a za promene je glasalo 53,04 odsto. Izjašnjavanje je propalo u Vojvodini, gde je Bojan Kostreš pozvao na bojkot. Ustav je proglašen odlukom narodnih poslanika, 8. novembra 2006.
V. C. S.
