SUBOTICA DOBILA JEDNO OD NAJSAVREMENIJIH POZORIŠTA U EVROPI!

Posle 19 godina čekanja, rušenja i gradnje vredne 27 miliona evra, subotički glumci su se najzad vratili kući. Premijera je večeras, a sutra, 6. marta 2026. godine, biće upriličeno svečano otvaranje za građane, premijerom predstave „Sabirni centar“.

Svečanom otvaranju prisustvovali su ministar kulture Nikola Selaković, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i gradonačelnik Subotice Stevan Bakić. Pored njih, prisustvovali su i brojni zvaničnici grada, pokrajine i republike, među kojima je i Balint Pastor.

Ministar kulture Nikola Selaković istakao je da ovakvo pozorište nema niko u regionu. 

„Nema ga ni Mađarska, koja u kulturu ulaže više nego što to čini Srbija, nema ga ni Rumunija, nema ni susedna Hrvatska, nema nijedna bivša jugoslovenska republika, Bugarska, Grčka. Dakle, u ovom delu Evrope ovo što smo danas otvorili u Subotici ima samo Subotica i samo Srbija“, rekao je Selaković. On je dodao da je subotičko Narodno pozorište dobilo nacionalni značaj po pitanju mogućnosti kojima raspolaže.

„To je zadatak i za Ministarstvo kulture, republičku vladu, ali i za Pokrajinsku vladu i grad Suboticu – kako da od ovog mesta, koje predstavlja susret različitih kultura i stilova, otvorimo vrata za umetnike iz Srbije i Mađarske da dođu i nastupaju na jednoj od, uveren sam, tri najsavremenije pozorišne scene u Evropi“, rekao je Selaković.

Maja Gojković izjavila je na svečanom otvaranju obnovljenog pozorišta u Subotici da je to istorijski dan za grad. Prema njenim rečima, nakon skoro dve decenije komplikacija i izmena projekta, Subotica dobija najsavremenije pozorišno zdanje.

Gojković je naglasila da je obnova bila zajednički poduhvat.

„Ovo je pozorište koje smo uspeli zajedničkim snagama – Vlada Republike Srbije, Ministarstvo kulture, grad Subotica i AP Vojvodina – da završimo posle brojnih, skoro dvadesetogodišnjih komplikacija i izmena ovog projekta.“ Istakla je da sada sledi novi zadatak – da zgrada zaživi punim kapacitetom, kroz što više premijera i saradnju sa pozorištima u Srbiji.

„Izuzetno je važno što imamo brzi voz i što smo ovde za pola sata u Subotici. Kao što Subotičani dolaze u Novi Sad da gledaju pojedine predstave i koncerte, tako sada i Beograd i Novi Sad treba da dolaze u Suboticu.“

Najavila je i međunarodnu saradnju sa baletskim grupama iz Mađarske, a po pitanju finansiranja rekla je da će se razgovori nastaviti.

„Mi smo tu da nastavimo razgovore, da se dogovorimo i oko načina finansiranja… Danas smo odlučili da razgovaramo i sa Ministarstvom kulture i da napravimo jedan plan za naredni period.“

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da je Narodno pozorište jedan od najznačajnijih prioriteta i simbola Subotice.

„Ovim otvaranjem u Suboticu se ponovo vraćaju umetnost, kultura i živa reč. Ovo je pokazatelj da, kada smo složni i jedinstveni, možemo sve. Posebnu zahvalnost dugujemo Aleksandru Vučiću i pokojnom Ištvanu Pastoru“, rekao je Bakić. On je zahvalio i glumcima i menadžmentu pozorišta.

„Imamo dve celine. Jedna je celina koju danas otvaramo, površine 13.747 kvadrata, a vrednost radova je tri milijarde i 400 miliona dinara bez PDV-a. Druga celina je koncertna dvorana od 1.214 kvadrata, koja tek treba da se radi“, dodao je Bakić.

On je iskoristio priliku i da čestita rođendan predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Da podsetimo, skoro dve decenije strpljenja, probe u napuštenoj fabrici „Mladost“ i predstave u bivšem bioskopu „Jadran“. I na kraju — 27 miliona evra i nova zgrada Narodnog pozorišta u Subotici koja je danas otvorena. Prvi značajniji pomaci dogodili su se 2014. godine, kada je pojačana dinamika radova, a posebno nakon što je država 2016. godine ovaj projekat proglasila projektom od kapitalnog značaja.

Preseljenje u novi objekat počelo je tokom prošle jeseni i završava se današnjim svečanim činom, a objekat je dobio upotrebnu dozvolu u septembru 2024. godine.

Poslednja predstava u staroj zgradi odigrana je u aprilu 2007. godine, nakon čega je usledio period od skoro dve decenije bez stalne scene.

Sve je počelo 7. juna 2007. godine, kada je bagerom srušen deo starog objekta Narodnog pozorišta u Subotici, dotrajalog simbola kulturnog života severa Srbije koji više nije mogao da izdrži teret vremena. Tada je potpisan ugovor između Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Subotice kojim je definisano finansiranje: republika i pokrajina učestvuju sa po 45 odsto, a grad sa deset odsto ukupnih troškova.

Niko tada nije ni slutio koliko će taj posao trajati.

Gradilište je u narednim godinama znalo da bude i po nekoliko godina napušteno. Entuzijazam s kojim je projekat pokrenut brzo je ugušen kombinacijom birokratskih zastoja, nedostatka finansija i smene garnitura na vlasti. Tek od 2016. godine radovi dobijaju ozbiljniji zamah i počinje ozbiljnije finansiranje i izvođenje radova.

Ukupna vrednost celokupnog projekta iznosi oko 27 miliona evra, što ga svrstava među najveće investicije u kulturu u modernoj srpskoj istoriji. Zgrada je projektovana kao jedan od najsavremenijih pozorišnih objekata u regionu — sa dve glavne scene, potpuno opremljenim tehničkim sistemima, savremenom akustikom i prostorima koji odgovaraju standardima evropskih pozorišnih kuća.

Probe u fabrici, predstave u bioskopu

Dok su radovi tekli, ili stajali, život pozorišta nastavljao se u uslovima daleko ispod profesionalnih standarda. Glumci su probe održavali u fabrici „Mladost“, dok su predstave igrane na sceni „Jadran“ — nekadašnjem bioskopu koji nikada nije bio prilagođen pozorišnoj umetnosti. Bez odgovarajuće akustike, bez pozorišne tehnike i bez prostora koji glumac zaslužuje.

Uprkos svemu tome, Narodno pozorište Subotica beležilo je izuzetne umetničke rezultate, i to u obe drame – na srpskom i mađarskom jeziku. U samo poslednje dve godine ansambl je na domaćim i međunarodnim festivalima osvojio više od 50 nagrada, u obe drame – srpskoj i mađarskoj.

Radovi su zvanično okončani 2024. godine, a u oktobru 2025. glumački ansambl i svi zaposleni počeli su da se useljavaju u novu zgradu.

Subotica nije bila kulturno uskraćena ni tokom duge pauze — pozorišni život, festivali i izložbe odvijali su se u prilagođenim prostorima, ali svest o tome šta nedostaje nikada nije nestala. Građani su godinama pratili gradilište na centralnoj lokaciji i pitali se kada će biti gotovo. Sada, napokon, imaju odgovor.

Narodno pozorište u Subotici, sa svojom dvojezičnom tradicijom i snažnim umetničkim identitetom, ulazi u novu eru. Glumci su se posle 19 godina vratili kući, a građani konačno imaju priliku da uživaju u pozorištu kakvo zaslužuju.

SANDRA IRŠEVIĆ