Srbija i Mađarska da usvoje deklaraciju o zločinima u Vojvodini

Šef poslaničkog kluba manjina u Skupštini Srbije i funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor očekuje da će mešovita komisija, koju su formirali Srbija i Mađarska radi istraživanja zločina nad civilnim stanovništvom u Vojvodini četrdesetih godina prošlog veka, za najviše dve godine okončati ovaj posao, te da će parlamenti dveju zemalja potom usvojiti zajedničku deklaraciju o međusobnom priznavanju krivice.

– Očekujemo da ova komisija konačno istraži dešavanja iz četrdesetih godina, uključujući i Novosadsku raciju i streljanja Mađara krajem 1944. i početkom 1945. godine. Vojvođanski Mađari znaju šta se tih godina dešavalo jer u gotovo svakom selu u Bačkoj postoji masovna grobnica gde su sahranjeni ubijeni civili mađarske, nemačke i drugih nacionalnosti. A naš krajnji cilj je da se time žrtve rehabilituju i da se ovo poglavlje naše zajedničke prošlosti zatvori, do čega bi došlo ukoliko bi se na kraju u parlamentima Srbije i Mađarske usvojila zajednička deklaracija o međusobnom priznavanju krivice za zločine nad civilima, izvršenim u toku Drugog svetskog rata i posleratnim godinama – rekao je Pastor u intervjuu za „Dnevnik“.

Prvi put nakon formiranja, članovi Državne komisije Srbije sastali su se prošle nedelje i s predsednikom vojvođanskog parlamenta Šandorom Egerešijem. Nakon toga je saopšteno da je do sad popisano oko 20.000 žrtava sa svim podacima, te da će, da bi se proces istrage unapredio, ubuduće angažovati i regionalni arhivi i istraživači koji su se već bavili ovim poslom. A Balint Pastor podseća na to da je dogovor o formiranju zajedničke komisije postignut pre više od godinu dana između predsednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg predsednika Mađarske Lasla Šoljoma.

– Do tog dogovora došlo je na inicijativu mađarskih stranaka iz Vojvodine, a dvojica predsednika su od akademija nauka i umetnosti Srbije i Mađarske zatražili da izaberu istoričare koji će se baviti tim poslom. Ubrzo potom Mađarska je formirala svoj deo komisije, dok je u Srbiji to učinjeno pre oko dva meseca – naveo je Pastor.
 
Članovi Državne komisije izneli su podatak o broju žrtava koje su dosad popisali. Kakvi su podaci kojima se raspolagalo do sad, s obzirom na to da se prvi put ovaj porces pokreće s državnog nivoa u Srbiji?

– Vrlo je nezahvalno govoriti o konkretnim ciframa, a to i nije zadatak političara. To treba da istraži ova komisija. Ne samo broj žrtava nego da se poimence utvrdi ko su bile, da bi se mogle rehabilitovati. Ali, s obzirom na to da je masovnih grobnica bilo na teritoriji cele Bačke, pa je tako jedan od logora bio formiran i u Bačkom Jarku, gde je, na osnovu podataka iz arhiva u periodu od godinu i po ubijeno 7.000 ljudi, među kojima je bilo 950 dece – možemo zaključiti da se radi o više desetina hiljada žrtava. Naravno da to nisu bili samo Mađari, nego i Nemci, Hrvati, ali i Srbi koji su smetali tadašnjem režimu, odnosno privremenoj partizanskoj upravi.
 
Kakva su vaša očekivanja kad je reč o donošenju zakona o restituciji, koji bi Srbija morala konačno da usvoji i zbog nastavka procesa evrointegracija?

– Mislim da više nema prostora za odlaganje donošenja tog zakona, ali nije objašnjivo ni zašto to do sada nije učinjeno. Svi smo mi svesni finansijske i ekonomske moći naše države i znamo da će biti vrlo teško da se obavi pravična restitucija. Ali, zbog tih ljudi i njihovih porodica kojima je imovina oduzeta, kao i zbog evropske perspektive Srbije, to pitanje mora da se reši. A ove godine bismo svakako morali da donesemo taj zakon. Uostalom, bez raščišćavanja svojinskopravnih odnosa, ne možemo kao država očekivati značajniji priliv stranih ulaganja. U državi u kojoj nije jasno šta je čija svojina, teško se mogu očekivati investitori, bez kojih, opet, ne možemo računati ni na rast standarda, niti na nova radna mesta.
 
Među pitanjima s kojiima je Srbija sačekala 2011. godinu je i vraćanje imovine lokalnim samoupravama i AP Vojvodini. Šta sprečava centralnu vlast da to pitanje reši, s obzirom na to da se sve stranke koalicije za to verbalno zalažu?

– I to je jedan od naših apsurda. Vraćanje imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini donelo bi dobrobit celoj državi, posebno u periodu krize. Međutim, Srbija je jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Zato je nedavna poruka ministarke Diane Dragutinović da će u utvrđivanju poreza na imovinu same lokalne vlasti moći da utvrde visinu stope poreza unutar zadatog okvira, a u odnosu na to, kako je navela, da li imaju siromašne ili bogate građane na svojoj teritoriji, licemerna! Time je odgovornost prebačena na lokalni nivo, što ne bi bilo sporno da se radi i na jačanju lokalnih samouprava, na vraćanju imovine i na obezbeđivanju značajnijih izvornih prihoda lokalnom nivou vlasti, kao i svesti o potrebi decentralizacije i regionalizacije Srbije. Ovako se ta ideja kompromituje jer će ispasti da lokalna vlast sad uvodi novi porez. To je neozbiljno ponašanje.
 
Kakvi su izgledi da se ove godine reši pitanje finansiranja nadležnosti Pokrajine?

– Ukoliko usvojimo zakon o javnoj svojini i prihodima AP Vojvodine, nećemo imati tu budžetsku groznicu koju imamo godinama. Međutim, pitanje je da li će biti stvarne političke volje da se ti zakoni donesu, odnosno da se prestane govoriti o decentralizaciji i regionalizaciji kao nekim apstraktnim političkim principima. To ne sme biti samo politička floskula ili predizborno obećanje već se mora sprovoditi u praksi. Nadam se da će naši koalicioni partneri, a tu pre svega mislim na DS, konačno uvideti da je stavljanje van snage Miloševićevog zakona iz 1995. godine, kojim je preko noći oduzeta imovina i lokalnim samoupravam i pokrajinama, nužno, jer taj zakon sputava razvoj cele Srbije.
 
Mislite li da je najavljena rekonstrukcija Vlade realna i kakva su u tom pogledu očekivanja SVM-a koji je deo parlamentarne većine?

– Mislim da je ta tema nametnuta iz dnevnopolitičkih i demagoških razloga. U svakom slučaju, SVM neće biti prepreka za rekonstrukciju ako do nje dođe. Mi jesmo deo parlamentarne većine, ali nemamo ni ministre ni državne sekretare, tako da nam nije strano ni da zamislimo vladu s mnogo manje resora. Međutim, kako vreme protiče, sve sam sigurniji u to da do toga ipak neće doći, ali i da se o tome zapravo nije ni razmišljalo ozbiljno.

Blanko ostavke možemo ukinuti za jedan dan

 Kakav je stav SVM-a u pogledu aktuelne polemike o promeni izbornih propisa, te predlogu šefa države o uvođenju mešovitog izbornog sistema, ali i o postojanju famoznih blanko ostavki?

– Ovakava polemika o reformi izbornog zakonodavstva i samog političkog sistema sigurno ne može dovesti do rezulatata. Ta reforma je nužna, ali tome treba da prethodi ozbiljan i jasan politički dogovor. U međuvremenu, pitanje izbornog sistema moglo bi se rešiti na jednostavniji način: tako da se dogovorimo da blanko ostavke odu u prošlost. Imperativni mandat je u civilizovanom svetu nestao u 18. veku, dok mi u Srbiji još razgovaramo o tome da li treba da postoje blanko ostavke. U Narodnoj skupštini trenutno samo SVM i LDP nemaju blanko ostavke. Za njihovo ukidanje nisu neophodne ustavne promene, kako to neki tvrde, jer Ustav kaže da je poslanik slobodan, a ne obavezan, da mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci. Drugo rešenje bilo bi da se prilikom raspodele mandata poštuje redosled kandidata na izbornoj listi, čime bi građani jasno znali za koga glasaju, a partijski vrhovi ne bi mogli nakon izbora odlučivati o tome ko će biti poslanik. To se sve može rešiti za jedan dan da ima političke volje jer bi bilo potrebno izmeniti samo jedan član izbornog zakona. Inače, kad je reč o tome da li menjati proporcionalni izborni sistem, o tome se može razgovarati. Za nas je bitno da se maksimalno poštuje princip po kojem nacionalne manjine imaju pravo na parlamentarno predstavljanje za koji god izborni sistem se odlučimo.

B. D. SAVIĆ