Sporan redosled na izbornoj listi
Primedbe Venecijanske komisije na radni tekst Izmena zakona o narodnim poslanicima biće uvažene, slaže se većina predstavnika stranaka u Narodnoj skupštini posle jučerašnjeg sastanka radne grupe za izradu predloga ovog akta. Predstavnici opozicije, ali i nekih vladajućih stranaka, ipak, imaju primedbe i nedoumice oko dodele poslaničkih mandata po redosledu sa izborne liste, ali će se o tome još razgovarati do utorka, kada bi radna grupa trebalo da se sastane i da uobliči konačan tekst zakona.
Osim radikala koji su izričito protiv obe preporuke Venecijanske komisije (VK), dakle protiv ukidanja blanko ostavki i „zatvorene izborne liste”, jer je „to protiv Ustava Srbije”, svi ostali, pa i oni koji su protiv, ostavljaju mogućnost da podrže izmene zakona u skladu sa preporukama, ali uz dodatne konsultacije, jer „stavovi VK nisu zakovani, treba obaviti još konsultacija”.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a i radne grupe, kaže da će DS podržati oba rešenja iz mišljenja VK. Ona je novinarima kazala da je bilo malo nedoumica oko preporuke o redosledu, posebno kad je reč o ženama na listi, „pa ćemo na sledećoj sednici razmatrati situaciju u kojoj će poslanicu kojoj prestane mandat zameniti žena”.
Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS–JS, nije prisustvovao sastanku, ali je za „Politiku” rekao da su za njih sve preporuke VK prihvatljive. I URS-u je prihvatljivo, kaže Željko Ivanji, kao i PUPS-u, ali Đuro Perić iz te stranke kaže za „Politiku” da bi, ipak, „trebalo još razgovarati o redosledu na izbornim listama”. Prema njegovim rečima, tu je situacija malo složena, posebno kad je reč o koalicionim izbornim listama.
Balint Pastor (SVM) kaže da SVM nema ni sada blanko ostavke, te da je poslanike i do sada birao po redosledu, dakle „mi podržavamo sva rešenja”.
Vjerica Radeta (SRS) kaže da se zakoni ne pišu u Srbiji i to se „vidi po ovim preporukama Venecijanske komisije, čija rešenja predstavljaju direktno kršenje našeg Ustava i isključuje političke partije iz političkog života”.
Velimir Ilić (NS) nema ništa protiv ukidanja blanko ostavki, ali je protiv toga da se poslaniku dozvoli da prelazi iz jedne u drugu poslaničku grupu, a ne sviđa mu se ni „zatvorena lista”. Ilić je za kompromisno rešenje, polovina poslanika da se bira po redosledu, a polovina po broju osvojenih glasova.
Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, kaže da je DSS „apsolutno za poštovanje redosleda za izbor poslanika, mi smo se i do sada ponašali u skladu sa tim pravilom”. Za Aligrudića je, međutim, sporno rešenje o blanko ostavkama, jer se „one ne mogu ukinuti samo zakonom, za to je potrebna promena Ustava, a DSS bi bio spreman da podrži izmenu Ustavu, ali samo u tom delu koji se odnosi na blanko ostavke”.
Za Bojana Đurića (LDP) apsolutno je prihvatljivo rešenje o blanko ostavkama „mi ih nikada nismo ni imali”, ali je problematična odredba o redosledu, jer bi „zatvorena lista” „izazvala niz problema, među kojima je i učešće žena u parlamentarnom životu”.
M. ČEKEREVAC
