Skupština Vojvodine ponovo o statutu
Moguće je da će i zakon o prenosu nadležnosti pokrajini, umesto republičke vlade, Skupštini Srbije predložiti vojvođanski parlament
Skupština Vojvodine mogla bi do kraja februara ponovo razmatrati Predlog statuta Vojvodine, koji je sredinom oktobra prošle godine izglasala i uputila ga na usvajanje Skupštini Srbije. Ovu mogućnost najavio je juče šef poslaničke grupe Za evropsku Vojvodinu u pokrajinskom parlamentu Dragoslav Petrović. On je rekao i da bi u narednih desetak dana trebalo da bude usaglašen tekst zakona o prenošenju nadležnosti Vojvodini na kome su „prošle sedmice najviši predstavnici pokrajinskih sekretarijata i ministarstava Srbije intenzivno radili”, da bi taj zakon Skupština Srbije razmatrala zajedno sa Predlogom statuta. „Imperativ je da do 15. marta ta dva akta budu usvojena kako bismo mogli da kreiramo budžet Vojvodine, u skladu sa nadležnostima koje bi pokrajina trebalo da dobije novim statutom”, rekao je Petrović novinarima uoči sednice pokrajinskog parlamenta.
A da će se poslanici Skupštine Vojvodine još jednom izjašnjavati o statutu potvrdio je juče za „Politiku” predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Dušan Elezović. On, međutim, kaže da „neće biti suštinskih promena u tekstu statuta, već da je reč samo o pravno-tehničkoj redakciji”.
„Od početka smo znali da do toga mora da dođe jer je, kako smo i najavljivali, bilo potrebno da Predlog statuta usaglasimo sa Ustavom, Ustavnim zakonom i zakonom o prenosu nadležnosti. Dakle, tako pravno-tehnički redigovan dokument će još jednom biti na dnevnom redu pokrajinske skupštine, i zatim će biti upućen republičkim poslanicima na davanje saglasnosti”, objašnjava Dušan Elezović.
Koalicioni partneri Demokratske stranke u Skupštini Vojvodine, međutim, juče ništa nisu znali o mogućnosti da ponovo glasaju o bilo čemu u vezi sa statutom. Prema rečima Balinta Pastora, poslanika Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini Srbije, do sada uopšte nije bilo reči o tome da bi pokrajinski parlament trebalo ponovo da odlučuje. On dodaje da smatra kako to nije ni moguće, budući da je predlog utvrđen i da je još u oktobru ušao u proceduru u republičkom parlamentu.
Aleksandra Jerkov, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, takođe, kaže da ne veruje da će se poslanici Skupštine Vojvodine ponovo izjašnjavati. Prema njenim rečima, za to nema potrebe, jer je usvojeni statut plod višemesečnih dogovora koalicionih partnera. Ona je podsetila i da je rok za donošenje statuta već istekao i da bi bilo besmisleno da se sada ponovo vraća u vojvođanski parlament.
Predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije Vlatko Ratković, inače poslanik DS-a iz Vojvodine, objašnjava da zapravo nema potrebe da se u pokrajinskoj skupštini ponovo glasa za statut, već će se poslanici, verovatno, izjašnjavati samo o pravno-tehničkoj redakciji teksta koja će potom biti upućena Skupštini Srbije da se o njoj izjasni zajedno sa Predlogom statuta, koji tako neće morati da se povlači iz Skupštine Srbije.
Pored mogućnosti da Skupština Vojvodine razmotri izmene statuta, nezvanično se pominje i scenario po kome bi pred vojvođanske poslanike „išao” i zakon o prenosu nadležnosti čije usaglašavanje je, kako tvrde nadležni, u završnoj fazi. Iako je do sada Vlada Srbije slovila za zvaničnog predlagača ovog zakona koji će se usvajati u paketu sa statutom, nije nemoguće da ga republičkom parlamentu ipak predloži pokrajinski. Ovo bi, kako se spekuliše, moglo biti kompromisno rešenje, pošto se već duže vreme nezvanično govori o tome da deo ministara republičke vlade ne želi da stane iza ovog zakonskog predloga, kao i da postoji izvesno neslaganje o ovom pitanju između vojvođanskog i beogradskog krila DS-a, što u ovoj stranci zvanično uporno demantuju.
Vlatko Ratković kaže da su i Vlada Srbije i pokrajinska skupština po Ustavu ovlašćeni predlagači, dok Dušan Elezović objašnjava da je to ko će zakon dostaviti skupštini samo stvar političkog dogovora.
„Postoje dve mogućnosti. Prva je da Vlada Srbije bude predlagač tog zakona, što znači da bi on bio direktno upućen u skupštinsku proceduru. Drugi način je da Skupština AP Vojvodine bude predlagač, onda bi se on pre toga mora naći na dnevnom redu pokrajinskog parlamenta. Kojim putem će se ići, znaćemo nakon konačnog dogovora sa predstavnicima republičke vlade. Dakle, to su tehnička pitanja, poštovanje procedure i zaista nema potrebe da se opet otvaraju realno nepostojeća pitanja”, kaže Elezović.
G. NOVAKOVIĆ - A. POPOVIĆ
