Skupština pokrenula postupak promene Ustava Srbije
Izmene se odnose na pravosuđe i potrebne su na putu evrointegracija, ali pre svega zbog građana jer pravda ne treba da bude spora, ali dostižna, već dostižna i brza, poručila je premijerka Ana Brnabić
Skupština Srbije odlučila je juče, na predlog vlade, da pokrene postupak za promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Za ovu odluku glasalo je 207 poslanika, protiv su bila tri, uzdržana su bila dva, a jedan poslanik nije glasao. Sada je na potezu skupštinski Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, koji treba da pripremi predlog izmena, o kome će se potom izjasniti parlament, a ukoliko bi ga poslanici podržali, sledio bi referendum, na kome će građani reći konačnu reč.
Obrazlažući predlog vlade da se pokrene postupak za promenu Ustava, premijerka Ana Brnabić podvukla je da se izmene odnose na pravosuđe, da su one potrebne na putu evrointegracija, ali da se rade, pre svega, zbog građana, kojima će poboljšati kvalitet života jer „pravda ne treba da bude spora, ali dostižna, već dostižna i brza”. Navela je da je javna rasprava o ustavnim promenama trajala 18 meseci, istakavši da je to pokazatelj koliko je ovoj vlasti stalo do postizanja što šireg društvenog konsenzusa o ovako važnom pitanju, izrazivši nadu da će do njega i doći i da će se tako ući u referendum.
Brnabićeva je kazala: „Nikada do sada nije bilo javnih rasprava, neko je radio na izmenama ustava u zatvorenom krugu, građani su izlazili na referendum bez praktičnog znanja šta se menja i on je bio više nego upitan. Sada, ko god da dođe na vlast, ne može ići ispod tog standarda, dakle mora da postoji široka javna rasprava, saglasnost Venecijanske komisije, da i drugi potvrde da je sve urađeno po svetskim i evropskim normama i da građani znaju o čemu odlučuju.”
Prema premijerkinim rečima, promena Ustava je jedan o tri ključna prioriteta vlade, podsetila je na ekonomske reforme sprovedene 2014. i 2015. godine i dodala: „Sve reforme koje se sprovode ne rade se samo radi evropskih integracija već pre svega radi poboljšanja kvaliteta života građana Srbije, a u tom smislu, važno je ojačati vladavinu prava. Izmene Ustava u oblasti pravosuđa su, u tome, jedna od najvažnijih karika.”
U raspravi su gotovo svi poslanici govorili u prilog pokretanju postupka za izmenu Ustava, ipak, obeležila ju je polemika koju je pokrenuo Šaip Kamberi (UD–SDAS), a u kojoj su učestvovale premijerka i prisutne ministarke Gordana Čomić i Jadranka Joksimović. Kamberi je u opširnom izlaganju, koje je brzinski čitao nešto više od 15 minuta, između ostalog, rekao da je protiv parcijalnih izmena Ustava, zato što ceo Ustav treba promeniti, te zbog toga poslanici ovog poslaničkog kluba i neće učestvovati u ovom poslu. Analizirao je tačku po tačku Ustava, koje su, po njemu, sporne, od toga što se Srbija definiše, pre svega, kao država srpskog naroda, a 20 odsto građana su pripadnici nacionalnih manjina. Kao primere kako bi trebalo definisati Srbiju, naveo je Crnu Goru i „ustav Kosova, gde piše da je republika Kosovo država svojih državljana” i dodao da je sama preambula Ustava prepreka za brži napredak Srbije ka EU jer Kosovo i Metohiju definiše kao deo Srbije.
Đorđe Milićević (SPS) reklamirao je povredu poslovnika, zamerivši predsedniku parlamenta Ivici Dačiću što je dozvolio Kamberiju da govori mimo dnevnog reda, mada je praktično na ovaj način replicirao Kamberiju, a Dačić je pozvao sve poslanike da se drže dnevnog reda.
Odgovarajući Kamberiju, premijerka Brnabić je kazala da nije u redu da se u Skupštini Srbije poziva na ustav samoproglašenog Kosova budući da je poslanik u parlamentu zemlje čiji je deo KiM – „to je naša pokrajina, vi to morate da poštujete”. Navela je: „Za ovaj dom ne postoji ustav Kosova, a nezavisnost su izvojevali ne pitavši nijednog svog građanina. To je isto kao da sam se ja jednog dana probudila i odlučila da je moja Karaburma nezavisna i donela ustav Karaburme, ne pitavši nikoga ništa. Koliko bi taj ustav Karaburme bio validan, isto toliko je validan ustav Kosova.” Premijerka je kazala i da ne želi da joj takozvano Kosovo bude uzor u bilo čemu, podsetivši na počinjene zločine nad Srbima za koje niko nije odgovarao.
Kamberi joj je odvratio da je mogla da pomene masovne grobnice kosmetskih Albanaca pronađenih u centralnoj Srbiji, a premijerka je odvratila da joj je beskonačno žao što su se takve stvari dešavale, navodeći da je Srbija svako mesto na koje je ukazano istražila, a da Priština, osim dva, ne dozvoljava istraživanje – „samo u mrtvačnici u Prištini ima 350 mrtvih čija se identifikacija ne dozvoljava godinama”.
Premijerka je Kamberiju kazala i da je „licemerno da neko kaže da je posvećen evropskim integracijama, a da neće da glasa za ustavne amandmane koje je odobrila Venecijanska komisija, a samim tim i EU”. Kamberi je zamerio Dačiću što nije reagovao jer ga je, kako je rekao, Brnabićeva uvredila nazvavši ga licemerom. Premijerka je odgovorila da svako ima pravo da glasa kako hoće, da nije vređala, ali „licemerno je da neko ko kaže da je za brže evrointergacije neće da glasa za ustavne promene koje je pozdravila Venecijanska komisija, pa samim tim i EU – to je, za mene, klasično licemerje”.
Reagovala je i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić i kazala da je Kamberi govorio o kritikama koje su na Ustav izrečene 2006. i 2008. godine, navodeći da se od tada mnogo toga promenilo, te da je Ustav „ljudsko-pravaški, na njemu se temelji Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji smo doneli, nije isto govoriti o članovima Ustava i primeni u praksi”.
Muamer Zukorlić (SPP) kazao je da poslanici SPP-a podržavaju evropski put Srbije, da su učestvovali u javnoj raspravi, da je „Ustav važan za dobro uređenje države, ali imati dobar Ustava znači samo da imate dobar okvir za uređenje države, ne znači da će društvo i država dobro funkcionisati”. Kazao je da je Staljinov ustav, po mišljenju stručnjaka, bio dobar, a „znamo šta je bilo u praksi”. Naveo je da su neki Bošnjaci, koji sada kritikuju ovaj predlog, bili deo vlasti Vojislava Koštunice kad je donošen Ustav, i to tako da je na njemu ostala fleka zbog kriminalnih radnji tokom referenduma. Istakao je: „To je bila velika bruka, zato je ova promena Ustava, makar i parcijalna, način da pokažemo da je država ozbiljna i da može da prođe i nimalo lake razgovore s pravosuđem, ovo je pravi korak napred.”
Kao i skoro svi diskutanti, i Balint Pastor (SVM) podsetio je na ustavni istorijat Srbije, a potom podsetio na proceduru izmena Ustava. Istakao je da je parlament juče odlučivao samo o tome hoće li biti pokrenute izmene Ustava, a tek kada se ta odluka donese, za šta se on zalaže, Odbor za ustavna pitanja treba da sačini predlog tih izmena: „Mi u ovom trenutku nemamo nikakav predlog, on će tek biti napisan, pa za nekoliko meseci skupština treba da se o njemu izjasni i ako ga usvoji, sledi referendum.”
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i ovlašćena predstavnica AV–ZND Jelena Žarić Kovačević (SNS) pozvala je poslanike da podrže predlog za pokretanje postupka promene Ustava, istakavši da će tako podržati intencije vlade da u oblasti pravosuđa budu sprovedene reforme, a „to bi bilo dobro za građane, ali i za Srbiju da postane punopravna članica EU”. Detaljno je govorila i o svim sprovedenim javnim rasprava povodom izmena Ustava.
MIRJANA ČEKEREVAC
