Rado do pasoša EU, ali ne i na glasanje za Evropski parlament
Većina naših sugrađana koji osim srpskog pasoša imaju i državljanstvo neke od članica EU, poput Mađarske, Hrvatske, Slovačke, Rumunije, ili Bugarske sledeće godine imaće priliku da učestvuje u izborima za Evropski parlament. Sudeći po dosadašnjem odzivu na izborima u zemlji matici, za ovo glasanje koje će biti održano od 23. do 26. maja 2019. godine, građani Srbije sa dvojnim državljanstvom nisu preterano zainteresovani. To mogu da potkrepe i reči Zlatka Ifkovića, urednika portala „Hrvatske novine”, koji za „Politiku” kaže da ne veruje da je na izbore za Sabor izašlo više od 10 odsto ljudi koji žive u Srbiji, a imaju hrvatsko državljanstvo, a da će njihov odziv na glasanju za EP biti i manji.
Više od deset godina državljani Srbije pokušavaju na razne načine da dođu do pasoša neke od zemalja EU, ali tačan broj onih koji su uspeli u ovoj misiji nije moguće saznati, jer MUP nema ovu evidenciju. U diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) evropskih zemalja najčešće glasaju njihovi državljani koji privremeno borave i rade u Srbiji. Mnogo je manji broj pripadnika naših nacionalnih manjina, bugarske, slovačke, hrvatske ili mađarske, sa prebivalištem u Srbiji koji žele da iskoriste ovo svoje biračko pravo.
Verovatno najbrojnije glasačko telo u Srbiji, kada je reč o pravu glasa na izborima van Srbije, pa i za Evropski parlament jeste mađarsko. Njihova nacionalna manjina za sada je i jedina čiji je predstavnik dobio priliku da sedne u poslaničku fotelju Evropskog parlamenta. Doduše, Andor Deli je izabran na ovu funkciju kao poslanik Fidesa, vladajuće stranke u Mađarskoj, ali sasvim je sigurno da su ga njegovi sugrađani sa severa Vojvodine podržali na izborima za Evropski parlament 2014. godine. Međutim, ukoliko nemaju prijavljeno prebivalište u Mađarskoj, glasačke listiće su mogli da pošalju samo preko pošte. U Srbiji živi 253.899 građana mađarske nacionalnosti, a procenjuje se da je čak 100.000 njih podnelo zahtev za mađarsko državljanstvo. Predstavnici Mađarske ambasade nisu odgovorili na naša pitanje o tačnom broju državljana Srbije koji su primljeni u državljanstvo ove zemlje.
Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, kaže da sigurno nekoliko desetina hiljada ljudi ima dvojno državljanstvo, Mađarske i Srbije. Mediji su još 2014. izveštavali da prilikom izbora u Mađarskoj, oko 40.000 glasova stiže iz Srbije. Pastor najavljuje da će se u ovoj zemlji uskoro menjati rigorozni izborni zakon, a pravila glasanja će, najverovatnije, biti izmenjena pre izbora za Evropski parlament.
Zlatko Ifković, inače nosilac Hrvatske nezavisne liste na izborima za Nacionalni savet hrvatske manjine, ocenjuje da njegovi sunarodnici nisu zainteresovani za izlazak na izbore zbog birokratskih prepreka. Inače, Hrvatska će sledeće godine birati 12 poslanika za Evropski parlament, za jednog više nego 2015. U Srbiji živi 57.900 Hrvata, ali nemaju svi hrvatsko državljanstvo, a samim tim nemaju ni glasačko pravo. Polovina njih je, procenjuje se, dobila i hrvatski pasoš. Podaci Hrvatske ambasade potvrđuju reči našeg sagovornika da je mali broj ljudi motivisan da izađe na izbore. Na prethodnim izborima za hrvatski Sabor, održanim 2016. godine, u Hrvatskoj ambasadi u Beogradu glasala su 104 birača, a u Generalnom konzulatu u Subotici 233. „Pravo glasa na izborima imaju svi hrvatski državljani koji predoče važeći hrvatski identifikacioni dokument”, objasnili su predstavnici ambasade.
Na dva pomenuta biračka mesta glasali su birači bez prebivališta u Hrvatskoj, a svi koji imaju prebivalište u ovoj zemlji, ali su tokom izbora bili u Srbiji, pre glasanja su se morali registrovati ili dostaviti određenu potvrdu. Ova vrsta birokratskog uslovljavanja, kako kaže Ifković, jedan je od razloga za mali odziv biračkog tela.
Kada je u pitanju glasanje za predstavnike Bugarske u ovom parlamentu, iz ambasade ove zemlje su nam pojasnili da poslanike za Evropski parlament biraju punoletni državljani kojima nije uskraćeno pravo glasanja i nisu na izdržavanju zatvorske kazne. Uslov za glasanje jeste da žive poslednja tri meseca u Bugarskoj ili u nekoj od članica EU.
JELENA POPADIĆ
