Pruge u vlasništvu Srbije
Balint Pastor, iz Saveza vojvođanskih Mađara, najavio je amandmane kojima će i dalje insistirati da železnička infrastruktura pripadne Vojvodini
Vlada Srbije će u ponedeljak usvojiti deo amandmana pokrajinske vlade koja je tražila vlasništvo nad putevima, vodnim kanalima i zgradama koje koristi, a koje su bile predmet sukcesije, dok železnička infrastruktura, prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, ostaje u vlasništvu republike, kao što je i predviđeno Predlogom zakona o javnoj svojini.
Božidar Đelić, potpredsednik vlade, rekao je juče na javnom slušanju ovog zakona u skupštini Srbije da su republička i pokrajinska vlada došle do rešenja i dogovorile amandmane prema kojima će u vlasništvu pokrajine biti putevi drugog reda, na čemu su Vojvođani insistirali. Lokalne samouprave će biti vlasnici ulica, parkova, trgova i nekategorisanih puteva.
– To znači da javno preduzeće „Putevi Srbije” više neće smeti da finansiraju izgradnju lokalnih puteva i puteva drugog reda. Oni će biti fokusirani samo na autoputeve i važne magistralne puteve kojima će gazdovati republika – rekao je Đelić.
On je rekao da će vlada takođe predložiti da pokrajina može, ukoliko su određene nekretnine ranije bile njeno vlasništvo, da se pojavi kao korisnik u sudskim procesima u okviru sukcesije sa bivšim republikama SFRJ.
– Postoji nekoliko letovališta koje je pokrajina izgradila i čiji je vlasnik bila pre izbijanja ratova i raspada SFRJ, a za koje će moći da bude korisnik nadoknade ukoliko do nje dođe, kazao je Đelić i dodao da je dogovoreno i da mreža vodnih kanala, takođe, pripadne Vojvodini, kao što su tražili, ali pod uslovom da nije na plovnim putevima.
– Mislim da imamo sve elemente za široki konsenzus, unutar ne samo naše koalicije, nego nadam se i šireg konsenzusa unutar skupštine jer Zakon o javnoj svojini predstavlja duh decentralizacije oko koga smo se, čini mi se, svi složili, kazao je Đelić.
Ana Tomanova Makanova, potpredsednica vlade Vojvodine, pozdravila je dogovor pokrajinske i republičke vlade, i apelovala na vladu Srbije da se svi amandmani vojvođanske strane unesu u predloženi zakon.
Balint Pastor, iz Saveza vojvođanskih Mađara, najavio je amandmane kojima će i dalje insistirati da železnička infrastruktura, izuzev Koridora 10, pripadne Vojvodini. Ako putevima drugog reda može da gazduje pokrajina, zašto ne bi imala i svojinu na delu železničke mreže. Njegova stranka je, kako je rekao, spremna da povuče taj amandman ukoliko pokrajinska i republička vlast budu postigle dogovor o svim spornim pitanjima. Potpredsednik vlade, u svom izlaganju, železničku infrastrukturu nije spominjao, a nije ni replicirao Pastoru budući da je napustio skup pre okončanja javne rasprave. Prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, vlada ostaje pri stavu da kompletna železnička infrastruktura ostaje u svojini republike.
Milan Parivodić, predstavnik Saveta stranih investitora, podržava takav stav. – Mislim da pruge treba da ostanu u državnoj svojini, a vozovi mogu da budu i vaši i naši. Ovaj zakon ne treba shvatiti kao rešavanje odnosa Autonomne pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, već kao regulisanje odnosa između svih lokalnih vlasti u Srbiji – zaključio je Parivodić.
Prema njegovom mišljenju, nepraktično je da ta imovina bude preneta na niže nivoe vlasti jer se radi o mreži koja treba da bude povezana sa drugim međunarodnim mrežama. Pruge moraju da budu u okviru međunarodnih ugovora, a Vojvodina ili opštine nemaju međunarodni kapacitet za zaključenje takvih ugovora. On je pohvalio tekst zakona, rekavši da je napisan razumljivim jezikom, ali mu je zamerio što ostavlja mogućnost političkog arbitriranja.
– Statutom grada će se određivati da li će se opštini prenositi imovina u svojinu ili neće. Država mora da ima jasan stav šta pripada opštini, a šta gradu i to ne sme da se ostavi arbitriranju nekih opštinskih političkih većina. Slično je i sa javnim preduzećima. Ona od opštine mogu da dobiju imovinu u svojinu, a i ne moraju – smatra Parivodić.
Profesor Pravnog fakulteta Union Zlatko Stefanović, smatra da je zakon razumljivo napisan i u njemu ima mnogo dobrih rešenja koja će doprineti konačnom rešavanju svojinskih odnosa. Da bi bio još kvalitetniji, prema njegovom mišljenju, treba uneti odredbu da vlasnik mreže (telekomunikacione, naftovodne, elektromreže, vodovodne…) ne može da bude i davalac usluge da se ne bi ponašao ucenjivački i diktirao cenu usluga.
M. AVAKUMOVIĆ
