Preporođen kulturni centar Subotice
Posle blizu dvadeset godina svečano je otvorena obnovljena zgrada Narodnog pozorišta u Subotici. Time je ponovo oživeo jedan od najznačajnijih centara kulturnog života ne samo Subotice, već i cele Srbije.
Narodno pozorište u Subotici jedna je od najstarijih zgrada u gradu. Od 1854. godine stoji u samom srcu Subotice – tada je izgrađeno prvo gradsko kameno pozorište koje je moglo da primi 1400 gledalaca.
Nikola Selaković, ministar kulture Srbije: „Ja želim posebno da se zahvalim svima onima koji su dali ozbiljan doprinos da dočekamo ovaj današnji dan, i da otvorimo pozorište. Želim da se zahvalim jednom gospodinu koji nije više sa nama na ovom svetu, ali sam uveren da je na nekom boljem svetu, gospodinu Ištvanu Pastoru, za koga se sećam kada je dolazio kod predsednika, tada predsednika Vlade, gospodina Vučića, i kvalifikovao ovaj projekat kao projekat od nacionalnog značaja, Želim da se zahvalim predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, želim da se zahvalim i predsednici Pokrajinske Vlade koja je ranije rukovodila resorom kulture, dok se ovaj projekat sprovodio.”
Zgrada je od 1854. godine prošla kroz brojne promene. Godine 1915. izgorela je u požaru, a do 1927. je obnovljena. U pozorištu su se, uz manje prekide, predstave održavale sve do 2007. godine, nakon čega je započela rekonstrukcija dotrajalog objekta.
Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade: „Verujte, toliko vremena je proteklo, toliko je novca dato, da ćemo mi iz budžeta Republike Srbije i Pokrajine, i grada Subotice, tek sesti da svedemo sve ove račune, ali u pravu je Nikola kada je rekao da je to nekoliko desetina miliona evra uloženo u ovu lepotu koju imamo sada.”
Na svečanom otvaranju, pored Nikole Selakovića i Maje Gojković, prisustvovali su i Balint Pastor, predsednik Savez vojvođanskih Mađara, Balint Juhas, predsednik Pokrajinske skupštine, Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice, Danijel Đivanović, predsednik Skupštine grada Subotice, Miloš Nikolić, upravnik pozorišta, kao i Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice.
„Ukupno kvadrata, Subotičko narodno pozorište ima 14.960 kvadratnih metara. Ova druga funkcionalna celina sama za sebe ima 1.214,20 kvadratnih metara” – istakao je gradonačelnik.
Predstave će se za sada izvoditi na eksperimentalnoj sceni. Velika sala ima 300 mesta i biće opremljena najsavremenijom pozorišnom tehnologijom. Scenografija će moći da se podiže, dok će se scena spuštati. Kamerna scena raspolaže sa 80 mesta.
„Ako ovaj projekat posmatramo zajedno sa idejom razvoja kulture i turizma, njegov značaj postaje još jasniji. Ogromna zgrada u srcu Subotice, koja je 19 godina bila gradilište, sada će postati centar stvaralaštva, događaja i društvenog života“- naglasio je Balint Juhas, predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Zahvaljujući brzoj železničkoj vezi između Beograda i Subotice, iz glavnog grada se do grada na severu Bačke stiže za samo jedan sat i devetnaest minuta. To omogućava publici iz drugih gradova da lakše posete Narodno pozorište u Subotici, a završetkom pruge između Budimpešte i Beograda, Subotica će postati brzo dostupna i iz mađarske prestonice.
Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara: „Kada za nekoliko nedelja bude uspostavljena i linija do Budimpešte, odnosno od Budimpešte do Subotice, mislim da će se u potpunosti promeniti slika grada i njegove mogućnosti. Tome će u velikoj meri doprineti i nova zgrada Narodnog pozorišta. Praktično pola Evrope moći će da dođe ovde da gostuje.“
Obnovljena ustanova može dobiti važnu ulogu ne samo u kulturnom životu Subotice, već i čitave Srbije. Prema planovima, pozorište će ubuduće biti otvoreno ne samo za domaće, već i za strane umetnike.
