Povećati učešće pripadnika nacionalnih manjina u javnoj sferi u Srbiji

Intervju: Bálint Pásztor (Balint Pastor), pravnik, narodni poslanik u Skupštini R. Srbije, predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara

 –   Ulaskom u parlamentarnu većinu Saveza vojvođanskih Mađara sa Srpskom naprednom strankom na simboličan način je Srbija započela jedno novo poglavlje u svojoj političkoj istoriji. Da li sam u pravu?

 –   Mi smo još za vreme predizborne kampanje rekli da želimo da realizujemo naše ciljeve vezane za poboljšanje položaja nacionalnih zajednica u Srbiji, pre svega vezano za mađarsku nacionalnu zajednicu, pošto smo mi jedna mađarska stranka, odnosno stranka mađarske nacionalne manjine, a te ciljeve ne bismo mogli realizovati iz opozicije. Zbog toga smo razgovarali sa Srpskom naprednom strankom koja je u poziciji da formira Vladu i rekli smo da, ukoliko se dogovorimo o tome da za nas bitni prioriteti budu deo programa nove Vlade Srbije onda ćemo mi biti deo te parlamentarne većine. Ti razgovori su uspešno okončani i mislim da je bitno što je Savez vojvođanskih Mađara, kao jedna manjinska stranka, deo vladajuće većine i da na ovakav način imamo veće šanse za realizaciju naših ciljeva.

–   Hoćete li nam reći koji su to ciljevi?

–   Pre svega se to odnosi na jačanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina kao najviših organa personalne ili kulturne autonomije manjinskih zajednica u Srbiji. Već je Narodna skupština jednom prilikom za vreme ovog mandata izmenila Zakon o nacionalnim savetima i to je bio naš prioritet, zbog toga da bismo mogli da imamo izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u oktobru ove godine jer će do tada svim savetima isteći mandat, ali sa druge strane očekujemo još jedne izmene tokom narednih meseci, da bismo Zakon o nacionalnim savetima usaglasili sa odlukom Ustavnog suda, sa jedne strane, ali sa druge strane da, ipak, većina nadležnosti bude sačuvana, pošto je Ustavni sud, nažalost, u januaru ove godine ukinuo neke nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Međutim, u obrazloženju je Ustavni sud objasnio da te nadležnosti mogu biti ponovo propisane zakonom nakon određenih preformulacija i to je ono što mi želimo da postignemo, da bismo sačuvali nadležnosti Nacionalnih saveta. Sa treće strane što je možda najvažniji prioritet za sve nacionalne zajednice koje žive u Srbiji, to je poboljšanje ili povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u javnoj sferi u Srbiji. Tu mislim i na policiju, i na sudove i na tužilaštvo i na republička javna preduzeća i na javne službe itd. Mislim da će ova Vlada sledećih godina, morati mnogo toga da učini da bi te srazmere bile u skladu sa srazmerom pripadnika nacionalnih zajednica u ukupnom stanovništvu Srbije. Ti ciljevi ne bi mogli biti realizovani iz opozicionog položaja, to je sasvim sigurno.

–  Iz perspektive pripadnika mađarske zajednice i visokog funkcionera Saveza vojvođanskih Mađara, kako ocenjujete sadašnje stanje međunacionalnih odnosa u Srbiji ali i sam položaj nacionalne zajednice kojoj pripadate?

–  Mislim da tu ima jako puno zajedničkog za sve nacionalne zajednice, bez obzira da li se radi o mađarskoj manjini, slovačkoj, albanskoj, bošnjačkoj itd. Mislim da su ključni problemi ovi koje sam pomenuo. Mislim da pripadnici nacionalnih manjina moraju u većoj meri biti uključeni u rad javne sfere u Srbiji. Jednostavno nije normalno da, na područjima Srbije gde žive pripadnici nacionalnih manjina, na primer u poštama, u policiji, itd... nema ljudi sa kojima bi ti naši sugrađani mogli se sporazumeti na maternjem jeziku. Na tome se mora poraditi. To je jedan proces, pošto je vrlo malo učinjeno na tom polju proteklih dvadesetak godina i ne možemo velike rezultate očekivati preko noći, ali treba na tome raditi, da bismo mogli da kažemo, za par godina, da je stanje osetno poboljšano, a drugi problem je neprimenjivanje određenih propisa, određenih zakona, odnosno kolizija između raznih zakona i raznih propisa, i na tome smo dosta radili da bi poboljšali to stanje i u prethodnim mandatima Narodne Skupštine, a jako puno posla tu još ima. Imamo veliki problem sa implementacijom tih zakona pošto se mnogi zakoni nažalost ne primenjuju a koji su zadovoljavajuće sadržine.

–  Svojevremeno je Savez vojvođanskih Mađara kritikovao ukidanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Mislite li da aktivnosti Kancelarije za ljudska i manjinska prava zadovoljavaju potrebe ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava građana Srbije?

–  Mislim da ukidanje Minsitarstva je bio loš potez, usred mandata tadašnje Vlade. To je bila loša poruka. Što se sadašnjeg stanja tiče nije isto ukidanje ministarstva za vreme trajanja mandata i formiranje jednog ministarstva na početku mandata određene Vlade. U ovom trenutku ne smatram da je to pitanje ključno, da li postoji posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u praktičnom smislu. Svakako se možemo složiti oko toga da bi bio dobar signal pripadnicima nacionalnih manjina kada bi postojalo posebno Ministarstvo, ali, da kažem još jedanput, sa praktične strane, to ne mora mnogo toga da znači pošto se problemima nacionalnih manjina moraju baviti i ministar kulture i obrazovanja i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u čiju nadležnost, u ovom mandatu, spadaju manjinska prava, a tu je i Kancelarija koja je sačuvana i koja funkcioniše. Mislim da najveći problem i u ovom trenutku i u prethodnim godinama je bio nefunkcionisanje Saveta za nacionalne manjine. To je jedno telo čiji je predsednik svagdašnji premijer a članovi su određeni ministri koji se bave i manjinskom problematikom kao i predsednici svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina. To telo je trebalo mnogo češće da zaseda da bi predsednici Nacionalnih saveta imali priliku da u kontinuiranom razmenjivanju mišljenja sarađuju sa uvek aktuelnom Vladom.

–  Zalažete se za personalnu i kulturnu autonomiju Mađara u Srbiji. Šta takva autonomija znači Mađarima a šta Srbiji i na koji način se to ostvaruje?  

–  Zalažemo se za tu vrstu autonomije a ta vrsta autonomije je postala ustavna kategorija 2006. godine, to znači pre svega da pripadnici nacionalnih manjina mogu odlučivati, odnosno učestvovati u odlučivanju povodom pitanja koja su od značaja za očuvanje identiteta. To su pre svega obrazovanje, kultura i informisanje i službena upotreba jezika. Najviši organi kulturne ili personalne autonomije su nacionalni saveti koji postoje od 2002. godine. Zalažemo se za to da nadležnosti nacioalnih saveta budu što ozbiljniji. Nacionalni saveti treba da budu i partneri državi, odnosno svagdašnjoj Vladi Republike Srbije. Treba da sarađuju i sa organima Autonomne pokrajine Vojvodine i sa jedinicama lokalne samouprave. Ako ti nacionalni saveti dobro rade onda ne mogu da budu na štetu ni državi ni srpskom narodu. A pripadnicima srpskog naroda treba da bude u interesu da pripadnici nacionalnih manjina doživljavaju Srbiju kao sopstvenu državu, da se dobro osećaju u zajedničkoj, našoj državi, a nacionalni saveti tome, svakako, mogu da doprinesu.

VALENTIN MIK